• Политика

Јеремић: Еее, да је нама у влади мој чукундеда Мурат-ага Поздерац

1 min read

8 година ‎ Факти

Патријарх Иринеј примио је председавајућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића.

Патријарх Иринеј примио је председавајућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића.

„Био је то лични разговор Његове Светости и Јеремића“, речено је Танјугу у Патријаршији.

Патријарх и Јеремић састали су се у Београдској патријаршији пре него што је председавајућем Генералне скупштине уручена медаља Праведник међу нацијама. Медаља је постхумно додељена Нурији и Девлети Поздерац, а Јеремић ју је примио као потомак те породице.

Јеремић је на церемонији изјавио да је неизмерно поносан на своје претке, који су у Другом светском рату устали против злочина над јеврејским и српским суграђанима.

Одговор на питање – а ко су Нурија и Девлета Поздерац из Цазина којима је Музеј холокауста Јад Вашем постхумно доделио медаљу „Праведник међу народима“ – потражила је турска агенција Анадолија.

Поздерцима су висока одликовања додељена због, како је саопштено из Амбасаде Израела у Београду, храбрости и племенитости коју су исказали спашавајући Јевреје упућене у усташки концентрациони логор Јасеновац.

Наиме, група Јевреја која је одбегла из транспорта за Јасеновац, покуцала је у јеку ужасног рата на врата породице Поздерац у Цазину. Захваљујући њиховој помоћи, преживели су нацистичку окупацију Југославије и холокауст.

Према историјским изворима, Нурија Поздерац рођен је 15. јануара 1892. године у Цазину. Био је син Мурат-аге Поздерца, владара Цазинске крајине пред крај Османског царства у Босни и Херцеговини.

Поздерац, иначе учитељ, први озбиљнији политички ангажман имао је као посланик у цазинском срезу 1939. године, што је било локално законодавно и административно тело.

У НОБ је учествао од 1941. године. Годину касније изабран је за председника Народног ослобођења у Цазину и Народноослободилачког одбора. За то време Поздерац је био у сталном контакту са највишим руководством НОБ-а у свим деловима Републике што ће резултовати његовим готово плебисцитарним избором на место потпредседника Извршног одбора Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) на Првом заседању тог већа 26. новембра 1942. у Бихаћу.

У току Пете непријатељске офанзиве 1943. године у близини Сутјеске, Нурија Поздерац је тешко рањен.Умро је четири дана касније.

Није много познато да су Нурија и Девледа Поздарац прадед и прабака актуелног председавајућег Генералне скупштине Уједињених народа (УН) и бившег министра спољних послова Србије Вука Јеремића. И не само њега већ и актуелног премијера Унско-санског кантона, високог функционера Социјалдемократске партије (СДП) и бившег дугогодишњег градоначелника Бихаћа Хамдије Липоваче.

Липовача је потврдио да су он и „Вук Јеремић од две сестре унуци“ и да је „Вук мој брат“. Липовача је поносан на своје корене, па и на чињеницу да су њехови преци спашавали невине Јевреје.

Нурија Поздерац имао је осморо деце, четири сина и четири кћери. Двојица синова, Хамдија и Хакија, били су Југославији важни босанскохерцеговачки комунистички политичари. Посебно Хамдија Поздерац, који је 80-их био чак и у врху југословенске државе. Унутар БиХ снажно се залагао за афирмацију муслимана и стога се сукобљавао са српским политичким кадровима.

Поткрај 80-их покренута је корупционашка афера Агрокомерц, у коју су неке струје у власти упетљале и Хамдију Поздерца и његова брата Хакију. Хамдија Поздерац је смењен 1987. године, а следеће је године умро.

Њихова сестра Садета Поздерац, која је живела у Београду и била директорка Прве београдске гимназије, удала се за дипломату Шерифа Буљубашића. Имали су сина Сеада и кћерку Сену.

Сена се удала касније за Михајла Јеремића и родила сина Вука.

Вук Јеремић, који се спомиње и као могући наследник Бан Ки-Муна на челу УН-а, у неколико наврата је отворено истицао да „јесте Србин и православац, али да је поносан и на своје бошњачко порекло“. У једном ауторском тексту то је и посебно подвукао.

„Елем, мој далеки предак, мој чукундеда, Мурат-ага Поздерац, добри и честити владар Цазинске крајине, један од последњих ага Отоманског царства на Балкану, имао је обичај да каже: бујрум, рајо, чини што ти драго, али плати харач, метни дукат у царске бисаге, па онда сербез, широко ти поље! Имам ја владарско искуство, генетика је то… Било је у фамилији дипломата, народних хероја, али ја се увек враћам на претка мога, премудрог крајишког агу Мурата Поздерца, који је пре сто педесет година рођен и цео живот је провео у исламској вери и шеријату… Еее, да ми је данас један такав у влади Србије, не би ми имали муке ни са Косовом ни са Босном. Све би било наше!“, написао је Јеремић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: