ИН4С

ИН4С портал

Јеремић: Еее, да је нама у влади мој чукундеда Мурат-ага Поздерац

1 min read
Патријарх Иринеј примио је председавајућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића.

Патријарх Иринеј примио је председавајућег Генералне скупштине УН Вука Јеремића.

„Био је то лични разговор Његове Светости и Јеремића“, речено је Танјугу у Патријаршији.

Патријарх и Јеремић састали су се у Београдској патријаршији пре него што је председавајућем Генералне скупштине уручена медаља Праведник међу нацијама. Медаља је постхумно додељена Нурији и Девлети Поздерац, а Јеремић ју је примио као потомак те породице.

Јеремић је на церемонији изјавио да је неизмерно поносан на своје претке, који су у Другом светском рату устали против злочина над јеврејским и српским суграђанима.

Одговор на питање – а ко су Нурија и Девлета Поздерац из Цазина којима је Музеј холокауста Јад Вашем постхумно доделио медаљу „Праведник међу народима“ – потражила је турска агенција Анадолија.

Поздерцима су висока одликовања додељена због, како је саопштено из Амбасаде Израела у Београду, храбрости и племенитости коју су исказали спашавајући Јевреје упућене у усташки концентрациони логор Јасеновац.

Наиме, група Јевреја која је одбегла из транспорта за Јасеновац, покуцала је у јеку ужасног рата на врата породице Поздерац у Цазину. Захваљујући њиховој помоћи, преживели су нацистичку окупацију Југославије и холокауст.

Према историјским изворима, Нурија Поздерац рођен је 15. јануара 1892. године у Цазину. Био је син Мурат-аге Поздерца, владара Цазинске крајине пред крај Османског царства у Босни и Херцеговини.

Поздерац, иначе учитељ, први озбиљнији политички ангажман имао је као посланик у цазинском срезу 1939. године, што је било локално законодавно и административно тело.

У НОБ је учествао од 1941. године. Годину касније изабран је за председника Народног ослобођења у Цазину и Народноослободилачког одбора. За то време Поздерац је био у сталном контакту са највишим руководством НОБ-а у свим деловима Републике што ће резултовати његовим готово плебисцитарним избором на место потпредседника Извршног одбора Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) на Првом заседању тог већа 26. новембра 1942. у Бихаћу.

У току Пете непријатељске офанзиве 1943. године у близини Сутјеске, Нурија Поздерац је тешко рањен.Умро је четири дана касније.

Није много познато да су Нурија и Девледа Поздарац прадед и прабака актуелног председавајућег Генералне скупштине Уједињених народа (УН) и бившег министра спољних послова Србије Вука Јеремића. И не само њега већ и актуелног премијера Унско-санског кантона, високог функционера Социјалдемократске партије (СДП) и бившег дугогодишњег градоначелника Бихаћа Хамдије Липоваче.

Липовача је потврдио да су он и „Вук Јеремић од две сестре унуци“ и да је „Вук мој брат“. Липовача је поносан на своје корене, па и на чињеницу да су њехови преци спашавали невине Јевреје.

Нурија Поздерац имао је осморо деце, четири сина и четири кћери. Двојица синова, Хамдија и Хакија, били су Југославији важни босанскохерцеговачки комунистички политичари. Посебно Хамдија Поздерац, који је 80-их био чак и у врху југословенске државе. Унутар БиХ снажно се залагао за афирмацију муслимана и стога се сукобљавао са српским политичким кадровима.

<

Поткрај 80-их покренута је корупционашка афера Агрокомерц, у коју су неке струје у власти упетљале и Хамдију Поздерца и његова брата Хакију. Хамдија Поздерац је смењен 1987. године, а следеће је године умро.

Њихова сестра Садета Поздерац, која је живела у Београду и била директорка Прве београдске гимназије, удала се за дипломату Шерифа Буљубашића. Имали су сина Сеада и кћерку Сену.

Сена се удала касније за Михајла Јеремића и родила сина Вука.

Вук Јеремић, који се спомиње и као могући наследник Бан Ки-Муна на челу УН-а, у неколико наврата је отворено истицао да „јесте Србин и православац, али да је поносан и на своје бошњачко порекло“. У једном ауторском тексту то је и посебно подвукао.

„Елем, мој далеки предак, мој чукундеда, Мурат-ага Поздерац, добри и честити владар Цазинске крајине, један од последњих ага Отоманског царства на Балкану, имао је обичај да каже: бујрум, рајо, чини што ти драго, али плати харач, метни дукат у царске бисаге, па онда сербез, широко ти поље! Имам ја владарско искуство, генетика је то… Било је у фамилији дипломата, народних хероја, али ја се увек враћам на претка мога, премудрог крајишког агу Мурата Поздерца, који је пре сто педесет година рођен и цео живот је провео у исламској вери и шеријату… Еее, да ми је данас један такав у влади Србије, не би ми имали муке ни са Косовом ни са Босном. Све би било наше!“, написао је Јеремић.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Јеремић: Еее, да је нама у влади мој чукундеда Мурат-ага Поздерац

  1. KAZE OVA LUDA ,KADA BI IMAO SVOGA PRANDJEDA MURATA,DA BI CUDA NAPRAVIJO!DA NE BI IMALI PROBLEME SA KOSOVOM I BOSNOM ,TACNO TAKO SVE BI BILO TURSKA .TO SI MISLIO RECI NAKAZO ,KOJA GLUMIS DIPLOMATU A U STVARI SI JEDAN OBICNI PAPAK KOJI MISLI DA NARODU MOZE DA PRODA ROG ZA SVIJECU!PA I JA KADA BI IMAO CARA MURATA NIKAKVIH PROBLEMA SA KOSOVOM I BOSNOM NE BI BILO JER BI SRPSKOJ RAJI POLOMIO REBRA,PA BI BILI MIRNI .SRAMOTO LJUDSKA KAKO NAS TRETIRAS SA TIM TVOJIM FEUDALNIM KONVERTITIMA I JOS SE SA TIM HVALISES!SRBIJO DODIRNULA SI DNO !!!

  2. Sve ti je, Zeče, tačno!
    Nažalost, i ono za Apisa …
    Jedanput se moj đede-stric Simo biše sporečkao š njim, bjehu pale teške riječi s obe strane, u jednom selu izviše Kuršumlije. Bliže granici sa arnautlukom …
    Ali Apis brzo ućutka plaha Sima! Brza jezika Sima, lahke ruke, kako su to ponajbolje znali Arnauti! Kako je leteći Simo, lagan kao lastavice pero, svudijen stizao : znao da zanoći sred Drenice, a da budi ispred Vojinovića kule, na vratima Vučitrna, duboko u tursko!? Srpsko ono polje zavjetno …
    … E, tom Simu onda Apis reče : Nije ti ovo Simane ono tvoje odakle si dolazio iz one Planine …
    Drugo je ovo! U Srbiji se sa jednom zalegne, a sa drugom misli budi! Još i mnogi, jedno misli, drugo radi!
    Pa neko mora, mora Simo, da prione i onako kako mu nije volja! Protiv sebe da radi junače, a drugome za dobro. Za državu dobro, kako je država ispred svega. Ispred svakog dobra za čoveka! Pa ako jednom bude dobro državi, e onda, tek onda, biće dobro i čoveku, svakom!
    A ako me pitaš, Dragutun bi najradije da šeta niz Kosačića venac, da na čajanke ide u oficirski Dom, da u Belom gradu skine bele rukavice, pa da prebira dirke!
    Zna Dragutun šta je život! Jadno mu je to znanje!
    Pa ga evo s tobom u ovu vukojebinu, kako Dragutin mora da bude na svakom mestu. Na sto mesta mora Dragutin, a ti samo na jednom!
    Još i to jedno hoćeš da biraš, kao da si pošao u Košutnjak na izlet!
    Pa ti Simo vidi … Ili ćemo usložiti, ili se potrudi da budeš brži!
    Simo, koji se ni rođenom ocu nije htio ukloniti, skoči sa drvljanika … Grlen, kakvog ga Bog dao, salutira, pa se oglasi, svaka se bula u daleko stresla s one strane granice : Gospodine majore, narednik, Simo Đ., komandir letećeg žandarmerijskog odreda, na raspolaganje vama, Gospodine majore!
    … Kad se biše rastavljali, nakon što dogovor učinješe, kad Apis skoro bijaše zamakao kroz neki mlađarak, sustiže ga Simova. Pristiže ga ona grlena, otud najljepše Planine, pustahijska, bez da ga oslovio po činu … Da mu pritvrdi Simo da sve što čini, i loše i dobro, čini samo svojom voljom :
    O, Dragutine! … Bolji si ti čovjek od Sima, Dragutine, bolji, tako mi Bog pomogao!!!
    Eto, Zeče, nema više Dragutuna u Srba! … A moj đede- stric Simo, odavna je pod kamenom!
    Kako se Arnauti duga pamćenja i njega mrtva, više plaše nego nas živijeh!
    A Dragutina, njega se plašila svaka rđa, svejedno položaja. Jedan je Dragutun!
    … Apis.

  3. Zalsno da zalosnije ne moze bit.Srbija u raljama komunista od 45 do danas nikako da se oslobdoi zla i posasti,nikako da otvori oci .
    Dno dna koje nije doslo slucjno odavano je Bizetic ovo sve ispjevao i opjevao.Cilj je postignut koji je odavno zacrtan da se ovi prostori ili istrijebi medjusobnim ubijanjima, uvjek iniciran ili potpomogunt nasim “prijateljima” i spasiocima.Diniasticki sukobi su se smjenjivali iz tih sukoba je ipak bilo necega “pozitivno”,ako nista drugo strah od osvete druge dinastije,kada je to nestalo doslo je ono sto se i danas u drugoj formi prikazuje,Srbi se rugaju sami sebe.
    Nagadjau ssve sami politicki analiticari-mudraci ko je ovoga narucio ili za koga radi,bilo bi bolje da se zaptaju a koji ce narod ovo da glas.i koje misljenje ima taj o ovom narodu ko ga je izmislio.
    Klise se vidi i ruka primitivizma poslije otobarskog puca 2000 godine,to sto se kaze ili upucuje suprotnoj strani s pozornice cirkusa izbori za predsjednike je vise nego ogvno bljutavo .Prozivaju se razne licnosti i porodice a one opet da bi bile u centu paznje se javljau da sve to demantujeu Zemji koja je iznijela pijed 100 godina Prvi svjetski rat ,bjeze maldi ljudi taman kao sto su nekad odlazili preko Albanije za Grcku.
    Ako to nije poruka zbog koje treba da se svi zabrinemo jer je i kod nas u Montenegro taj cirkus evo 3o godina gori od ovoga u Srbiji ,onda ne znam o cemu treba da se brinemo.
    Ima li idje ikoga da ovu bagru rastjera od samozvanih vojvoda laznih doktora nauka i na karju evo i jogi letaca-preletacevica.Da li je ovo taj narod koji je samo prijed 18 godina odbranio zemlju od Nato zlikovaca da li je moguce da ova zemlja treba na ovoliko stanovnika 50% da ima Apisa da bi se vratila u normalu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *