22 године од некажњеног злочина над Србима: Парастос у Скеланима за 305 убијених (видео)

Код Централног споменика у Скеланима 16. јануара 2015. је служен парастос и прислужене су свијеће за покој душа 305 погинулих Срба из овог мјеста и околних села, од којих је њих 69 убијено 16. јануара прије 22 године.

У Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге убиле су 69 Срба од којих 15 жена, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало. Међу погинулима већином су били цивили – најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години.

Више стотина становника Сребренице и сусједне општине Бајина Башта у Србији, те бројне делегације присуствовале су парастосу и полагању цвијећа за 305 настрадалих Срба из бивше општине Скелани.

Цвијеће на споменик положио је и изасланик предсједника Републике Српске Душко Четковић, делагација Владе Српске коју су чинили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и министар саобраћаја и веза Неђо Трнинић.

Четковић је поручио да институције Републике Српске неће одустати од захтјева да починиоци злочина одговарају.

„Нико није одговарао за злочин почињен над Србима у Скеланима, као ни за остале злочине почињене над Србима у БиХ и због тога смо овђе да им одамо пошту и укажемо на злочин за који неко мора одговарати, односно они који су га починили злочине над нашим народом“, истакао је Четковић.

Цвијеће на споменик положиле су и делегација Борачка организације Српске предвођена предсједником Миломиром Савчићем, те представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, удружења логараша, те делегације општина и локалних борачких организација из регије Бирач, као и сусједне општине Бајина Башта.

Савчић: Злочин у Скеланима демантује тврдње против Србије

Предсједник БОРС Миломир Савчић рекао је у Скеланима, да злочин који је почињен над Србима у овом мјесту најбоље дефинише карактер посљедњег рата у БиХ и демантује тврдње муслимана да је извршена агресија на БиХ.

На овом месту први пут је говорио генерал ВРС Савчић, као председник Борачке организације РС, и публициста Љиљана Булатовић Медић, као аутор истинитих књига о ратним и послератним догађајима у Сребреници.

Савчић, који је у рату био командант заштитног пука Главног штаба Војске Републике Српске, истакао је да осјећа велико узбуђење, јер се присјећа стравичних слика које затекао када је са својом јединицом дошао у Скелане да пружи заштиту српском народу дан након покоља.

„Жалосно је и неприхватљиво да за стравичне злочине почињене над српским становништвом, већином цивилима у Скеланима, као и у другим мјестима, нико није одговарао и никада нећемо одустати од борбе за правду и одговорности починилаца злочина над Србима у овом и другим мјестима за које нико није одговарао“, поручио је Савчић.

Он је појаснио да су Скелани поред Дрине и да је Србија са друге стране моста, али да та држава због међународног притиска и санкција никада није смјела да пружи заштиту српском народу са лијеве стране ријеке који је масовно страдао у овом и још неколико подрињских села.

„Свака друга држава заштитила би свој народ и жестоко узвратила на нападе на сународнике који су овдје били крвави. Дакле, Србија није заштитила Србе од масовних злочина, а камоли да је извршила агресију на овај простор“, оцијенио је Савчић, истичући да је неправда чињена према Србима тада, па и данас.

Свједоци злочина Насера Орића

Какве су злочине починиле јединице Насера Орића у Скеланима најбоље илуструје свједочење сестара Драгине Ранковић и Милке Николић, које су изгубиле вјеру у правосуђе БиХ, и кажу да једино вјерују да ће зликовце стићи Божија правда.

Њихова мајка Миленка Ристић имала је 63 године и била је сама у кући. Зликовци су је силовали, провукли јој руке кроз расјечене груди, заклали и кроз гркљан јој забили дрво. Нашли су је такву испред куће која је изгорјела.

Осим Милене, зликовци су у сусједној кући убили Новака Ристића, његову супругу Иванку, кћер Митру и сина Мићу, који још није пронађен и достојно сахрањен.

Случајно је преживио најмлађи син Цветко, који већ 22 двије године трага да дође до посмртних остатака брата Миће да их сахрани поред родитеља и сестре. Цветко је преживио да би свједочио.

Милка Николић испричала је да су убијени њен рођак Новак, његова супруга Ивана, као и њихова кћерка Митра, која је имала 19 година.

„Њихов син Мићо имао је 16 година, тога дана је нестао и још није пронађен, а преживио је само син Цветко, који се сакрио у оближњу шикару и нису га открили. Нисмо их могли познати колико су били унакажени када смо дошли након два дана у село“, присјећа се Милка Николић.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића упале су 16. јануара 1993. године у зору у српска села Кушиће, Ћосиће и Калиманиће, гђе је, такође положено цвијеће, а затим у Скелане убијајући, пљачкајући и палећи све што је српско.

У Скеланима и околним српским селима муслиманске снаге убиле су 69 Срба од којих 15 жена, 165 раниле, а 30 заробиле, од којих половина није жива, док се четворо још води као нестало.

Међу погинулима већином су били цивили – најмлађи Александар Димитријевић имао је само пет година, а његов брат Радослав живот је изгубио у дванаестој години.

Миленија Митровић тог 16. јануара била је заробљена у свом дворишту са још шест чланова своје фамилије. Њеног супруга Радивоја злочинци су заклали.

„Заробили су нас и тукли водећи према селу Пољак. Ту су ме натјерали да носим врећу опљачкане пшенице до 20 километара удаљеног села Карачићи. Тукли су нас и у логору у Сребреници, гђе сам провела три седмице до размјене“, присјећала се Миленија.

Од батина јој је била сломљена вилица, избијени сви зуби. Митровићева прича да су их у логору свакодневно тукли и да нису добијали храну, па су неки заробљеници умрли од посљедица тортуре и глади.

Сва српска имовина у овом крају је опљачкана. Тог дана је, осим у дијелу Скелана, Црвице и Петриче, гдје муслиманске снаге нису успјеле проћи, попаљено и нестало још 15-ак српских села и заселака која још нису обновљена и већи број преживјелих становника нема гђе да се врати.

За масовни злочин над скеланским Србима, као ни за све остале почињене над Србима у средњем Подрињу, ни послије 22 године нико није одговарао, што је, према оцјени мјештана, срамота међународног и правосуђа БиХ.

Одговорност за починиоце злочина над Србима

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас у Скеланима да институције Српске никада неће престати да траже правду и одговорност оних који су починили монструозне злочине над Србима у Скеланима и Бирчу, као и у другим крајевима БиХ у току посљедњег рата.

Савановић је нагласио да су прошле 22 године од крвавог злочина муслиманских снага из Сребренице над српским становништвом у Скеланима.

Он је истакао да том монструозном злочину додатну тежину даје чињеница да је почињен над цивилима – убијане су жене, дјеца, дјевојке и старци, а нажалост још нико за тај гнусни злочин није одговарао.

„Нажалост, живимо у држави селективне правде и она је изостала за кољаче који су починили злочин и у Скеланима и цијелом Бирчу. Тражимо и тражићемо правду, апеловати на свијет и правосуђе и нећемо одустајати од тога да починиоци злочина одговарају за српске жртве чија је крв натопила сваку стопу ове земље“, поручио је Савановић.

Он је апеловао на правосуђе БиХ да коначно почне процесуирати злочине почињене над Србима међу којима је и овај почињен у Скеланима.

Након парастоса за 305 Срба Скелана, убијених током протеклог рата, вијенце су на централни споменик положиле делегације републичких, регионалних и општинских организација и институција, а прије ове централне церемоније, полагање цвијећа је уприличено и у сребрненичким селима Чосићи, Калиманићи и Кушићи у којима је страдао већи број њихових мјештана.

(СРНА/Независне, БНТВ, ФБР)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: