ИН4С

ИН4С портал

20 година касније: Дан када је Јељцин изабрао Путина (ВИДЕО)

1 min read
9. августа 1999. године, први предсједник самосталне Русије Борис Јељцин саопштио је у телевизијском обраћању нацији име особе која је "способна да консолидује друштво и да настави да спроводи реформе, ослањајући се на најшире политичке снаге"

Путин

Путин

9. августа 1999. године, први предсједник самосталне Русије Борис Јељцин саопштио је у телевизијском обраћању нацији име особе која је “способна да консолидује друштво и да настави да спроводи реформе, ослањајући се на најшире политичке снаге”. Био је то нико друго до Владимир Путин!

Иако је многе зачудио Јељцинов избор, јер му наследник тада није био познат широј јавности у земљи, а још мање у иностранству. 20 година касније Путин је најпознатија личност данашњице и човјек који је Русију вратио тамо гдје јој је мјесто.

Данас сам донио одлуку о оставци Владе Сергеја Вадимовича Степашина. У складу са Уставом, обратио сам се Државној думи са захтевом да именује Владимира Владимировича Путина за вршиоца дужности председника Владе Русије”, тако је почело обраћање Бориса Јељцина у августу 1999. године, пола године пре чувене реченице “Уморан сам, одлазим”.

Иако је Јељцин нагласио да до председничких избора има још годину дана и да ће Руси имати прилику да процијене Путина као човека и његове квалитете, он је у ствари раније предао власт свом наследнику, пренео је Спутњик.

Владимир Путин је у то време био готово непознат у земљи, иако је годину дана прије доласка у Владу био постављен за директора Федералне службе безбедности (ФСБ), а у марту 1999. године је истовремено именован на мјесто секретара руског Савета безбједности.

Како се касније присјећао Путин, он је првобитно одбио Јељцинов предлог.

“Он (Јељцин) се веома изненадио. Он је био човек који је све брзо схватао. Питао ме је: ‘А зашто?’ А ја му кажем: ‘Господине Јељцин, нисам спреман.’ А био сам одрастао човек и већ сам дуго радио у различитим државним структурама”, испричао је Путин.

Током разговора с Путином, Јељцин није изговарао реч “наследник”, већ је говорио о “премијеру са перспективом”. Касније је у једном телевизијском програму говорио о Путину као о могућем будућем предсједнику.

“Рекао је то наглас цијелој земљи. И када су ме након тога одмах бомбардовали питањима, ја сам одговорио: ‘Ако је предсједник то рекао, онда ћу тако и учинити.’ Можда то није звучало баш самоуверено, али другачије нисам могао да одговорим”, објаснио је касније Путин.

Све то се одвијало за вријеме војне интервенције у руској републици Дагестан, која је управо почела.

“Ја сам се био увјерен да ће се моја каријера највероватније на томе и завршити, али да ће моја мисија, историјска мисија – звучи претенциозно, али је истина – бити да ријешим ситуацију на Северном Кавказу”, рекао је Путин.

Након што је Јељцин 31. децембра поднио оставку, Путин је именован за вршиоца дужности председника и истог дана добио све прерогативе предсједничке власти, укључујући и “нуклеарни кофер”.

Путин је 26. марта 2000. године победио на председничким изборима у првом кругу, а званично је ступио на дужност шефа државе 7. маја исте године.

Марта 2004. поново је изабран за председника, да би маја 2008. године, пошто устав не дозвољава трећи председнички мандат заредом, постао премијер, док је функцију шефа државе преузео дотадашњи председник владе Дмитриј Медведев.

Путинова популарност

Године 2012. Путин је поново изабран за предсједника, а други мандат је добио 18. марта 2018. године.

Си-Ен-Ен наводи да је Борис Јељцин именовањем Путина за премијера изменио руску историју заувек.

Америчка ТВ мрежа наводи да се чинило да ће то бити краткотрајно именовање, јер су Путинови претходници као могући наследници “трајали” само неколико месеци.

У то вријеме Путин није поседовао ауру светског лидера.

Августа 1999, када је постао премијер, независни центар за истраживање јавног мњења “Левада” изнео је податке да Путина подржава 31 одсто испитаника.

До јануара 2000, пошто је постао привремени предсједник, имао је подршку од 84 процента и она никада није падала испод 60 одсто.

Зашто је Путинова популарност порасла у тим кључним првим мјесецима?

Један фактор је јасан: Путинов снажан одговор на тероризам у земљи.

Септембра 1999. у низу мистериозних бомбашких напада на стамбене зграде погинуло је на стотине људи у неколико градова широм Русије, што је паралисало земљу страхом.

То је био 11. септембар за Русију и попут бившег америчког председника Џорџа Буша, Путин је одржао говор који су многи Руси желели да чују.

У главама руске политичке класе преовлађује став да нема јасног наследника Путина.

По закону, Путин мора да “сиђе” са власти када му се 2024. заврши актуелни предсједнички мандат, али многи посматрачи спекулишу да он може смислити начин да се одржи на власти, слично као предсједник Кине Си Ђинпинг, или попут бившег председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, који је званично одступио, али који и даље држи формалне полуге власти.

Ројтерс преноси хронолошки најважније догађаје који су обележили 20-годишњи период владавине председника Путина, међу којима је његово именовање за премијера, потом именовање за вршиоца дужности председника, победу на председничким изборима 26. марта 2000, затим освајање председничког мандата 2012. након одлуке да се председнички мандат повећа са четири на шест година и поновну победу на председничким изборима 19. марта 2018. са мандатом до 2024. године.

Извор: РТС

 

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “20 година касније: Дан када је Јељцин изабрао Путина (ВИДЕО)

  1. Russia je velika zemlja da bi se nesto desilo slucajno.Ali istorija se promjenila to je sigurno.Putin je zivi dokaz sta sve moze da uradi covjek Koji voli svoju zemlju.

  2. родољуби у ФСБ се сабрали и смакли марионету, остало до данас је све био домаћински приступ…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *