18. јануара 2001. САД су укинуле санкције СР Југославији, уведене 1992, па појачане почетком 1999.
Фото: Принтскрин Спутњик
На данашњи дан, 18. јануара 2001. године САД су укинуле санкције СР Југославији, уведене 1992. године па појачане почетком 1999. године.
Савезна република Југославија, заједничка држава Србије и Црне Горе, проглашена је 27. априла 1992. године. Након мјесец дана, Савјет безбједности Организације Уједињених нација (Резолуцијом бр. 757) завео је СРЈ санкције које, по својој оштрини и свеобухватности, никад прије нису биле примијењене у међународним односима. Санкције су биле уведене, наводно, због грађанског рата у Босни и Херцеговини. СР Југославија није била проглашена учесницом у сукобу већ је кажњена због „недовољног политичког утицаја на босанске Србе“. Услови за њихово укидање, односно пооштравање, такође, били су везани за развој ратних прилика у овој бившој југословенској републици.
Резолуција је налагала свим државама у свијету да, уз пријетњу затворским казнама, својим грађанима онемогуће и забране:
увоз на своју територију свих роба које потичу из СРЈ;
све активности којима је циљ подстицање извоза производа из СРЈ;
свако пословање својих држављана које се односи на робу и производе из СРЈ;
било какав трансфер финансијских средстава у или из СР Југославије;
прелет и слијетање свим ваздухопловима са територије СРЈ (исто је важило за бродове који су пловили под њеном заставом);
научну и техничку сарадњу и културну размјену;
учешцће на спортским манифестацијама на својој територији лицима и екипама из СРЈ…
Обухватније од овога није могло, будући да се казна односила на све аспекте државног и економског живота Југославије. Санкције су донијеле обиље патње обичним људима. Али, то је био њихов једини ефект. Оне нијесу утицале ни на једно рјешење проблема због којих су биле уведене.
Логично је закључити да санкције (под којим год видом да се заводе) не служе за рјешавање међународних проблема, већ за њихово стварање. Оне доказују несумњиву америчку моћ и жељу да другима, увијек и без изузетка, намећу своје циљеве. Ако се тиме ствара хаос, тим боље јер неко и њиме мора да управља. Уз право на кажњавање иде и право на изузеће које може бити (и најчешће јесте) извор обилних финансијских прилива центрима одлучивања.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
SRJ je nepravedno kaznjena sankcijama koje do tada , pa mozda i od tada, nisu bile uvedene ni jednoj drugoj drzavi.
One su nehumane i spadaju u vid specijalnog rata.Imale su teske posledice na privredu i proizvele su skonomske stete vece nego bombardovanje .
Posledice na stanovnistvo su tragicne.Pogodile su najsire stanovnistvo , izazvale patnje i otezale zivot .Najgore su pogodjena deca , bolesni i stari.Dugogodisnje sankcije ostavile su trag na zdravlje gradjana , na eksploziju bolesti i prerano umiranje.Sankcije su izazvale demografsku katastrofu i pad nataliteta.Sankcije su naterale u migraciju stotine hiljada radno sposobnih gradjana.
Sankcije su po svom stetnom efektu , drgotrajne i posle njenih ukidanja.Njihovo stetno dejstvo oseca se i dan danas .
Sankcije su uspesno sprovedene , zahvaljujuci jednoumlju clanica EU ali i susednih drzava , sto ne treba da zaboravimo.
Zato ekonomske sankcije , kao instrument medjunarodne politike, preba biti ZABRANJEN , konvencijom OUN-a !
Srbija mora da se bori protiv uvodjenja sankcija bilo kojoj drzavi i da glasa protiv njih kada treba .