17 година терора над Србима: Косово као симбол страдања
Дана 17. фебруара 2008, група „демократских лидера” које подржава САД, на челу са бившим терористом спонзорисаним од Запада, прогласила је независност отцепљене српске покрајине Косово и Метохија (њен пуни законски назив према уставу Србије).
Од једностраног проглашења независности такозваног Косова 2008. године, српски народ на простору јужне српске покрајине суочава се са бројним проблемима и страдањима. Насиље, етничка дискриминација и угрожавање живота постали су свакодневица за Србе који су остали и опстају на Косову и Метохији.
Многе жртве, злочини и страдања које су преживели Срби на Косову и Метохији, као и уништавање и пљачкање светиња, само су мртво слобо на папиру за целокупну међународну заједницу.
Присетимо се, ипак, онога што је довело до једностраног проглашења такозване независности, злочина без казне који и данас траје. Сетимо се када су упркос непосредном присуству КФОР јединица у марту 2004 године били изложени бруталном терору и погрому од стране албанских екстремиста.
Мартовски погром 2004. године
Један од најтежих напада на српску заједницу догодио се у марту 2004. године, када је уништено више од 30 српских цркава и манастира, а многи Срби су погинули или били повређени. Многи Срби су били принуђени да напусте своје домове.
Последице мартовског насиља никада нису саниране, а најтрагичније је то што су поједина места од тада остала без српског становништва.
Насиље и дискриминација након 2008. године
Након једностраног проглашења такозване независности, насиље над Србима није престало. Постало је још учесталије. Чести су напади на српске цивиле, уништавање имовине и светиња, као и дискриминација у приступу образовању, здравству и запошљавању. Многи Срби су били принуђени да напусте своје домове због угрожене безбедности.







