НВО Удружење за заштиту права војних инвалида скоро четири године покушава и настоји да побољша статус војних инвалида, а то су лица држављани Црне Горе, за чији инвалидитет је одговорна држава јер су они као лица на обавезном одслужењу војног река, војним вјежбама и другим војним активностима изгубили здравље и битно су им умањене опште способности.
Наш предлог је био да се омогући посебни услови пензионисања најтежим војним инвалидима, како је то омогућено за близу 20.000 других корисника,што би на годишњем нивоу оптеретило буџет 70-80 хиљада евра, а у једној варијанти 20-25 хиљада евра, а све с намјером да олакша примјена права надлежним органима и судовима, будући да њихове одлуке морају бити у складу са прихваћеним међународним конвенцијама и Уставом.
На сједници парламента од 16. јула о. г. против таквог нашег предлога, по трећи и последњи пут, била је владајућа коалиција, што представља само још једну чињеницу односа владајуће коалиције према војним инвалидима.
При чињеницама да су накнаде за оштећење организма-инвалидитет војних инвалида у протеклих 10 година повећане 88%, примања Фонда ПИО око 125%, зараде 160% и више у истом периоду, да државни органи користе зграду војних инвалида у Подгорици без накнаде, да је држава одузела и продала Центар за лијечење и рехабилитацију војних инвалида у Игалу, незванично смо сазнали да је исто урађено са одмаралиштем војних инвалида у Улцињу, што све јасно говори о погону војних инвалида.
Мислио сам да се на односу према војним инвалидима и „ЛЕКЦИЈИ ИЗ ПАТРИОТИЗМА, ХУМАНОСТИ, МОРАЛНОСТИ И ПРИНЦИПИЈЕЛНОСТИ“ захвалим Влади Црне Горе, Скупштини, односно оним’ посланицима који су против побољшања статус војних инвалида, а замољен сам од једног броја војних инвалида за “ посебну захвалност” посланицима поморских општина од Херцег Новог до Улциња јер су они као војници на обавезном одслужењу војног рока страдали помажући приморју 1979.г. После катастрофалног земљотреса.
Власт у Црној Гори потенцира антифашизам, а однос према војним инвалидима подсјећа на погон лица са инвалидитетом крајем тридесетих и почетком четрдесетих година прошлог вијека, једне потпуно друге идеологије и то све пред очима антифашистичке и цивилизоване??? ЕУ.
Оваквим односом, политичких структура не поштује се ни Устав, ни УН Конвенција о правима лица са инвалидитетом, ни антифашизмом, ни достојанство војних инвалида, а да ли ће такав политичко-правни став слиједити и правни практичари у примјени права остаје да се види.
НАТО званичници истичу да је Црна Гора уважила готово све захтјеве и да чини видан напредак к НАТО, посебно потенцирајући имплементацију у војном и безбједносном сектору и законодавству. Идентично истичу и надлежни из власти Црне Горе.
Права војних инвалида би морала да продају корпусу војних права, као објава војних активности са могућим штетним последицама, а о корпусу војних права и законодавства поступа се по захтјевима НАТО-а. Да ли је НАТО-у стало до наших грађана и да ли их је брига за војне инвалиде или их само интересује простор и територија Црне Горе?
Војне активности често имају и штетне последице по држављане једне државе, како су регулисана та и таква права у НАТО, питали смо амбасаде најзначајнијих НАТО чланица, делегација ЕУ и координатора за НАТО интеграције господина Гарчевића, сугерисали смо да конкретније и прецизније кажу које скористи грађани Црне Горе могу имати од НАТО интеграција. Какве користи би имали војни инвалиди и да ли би им статус и примања као војним инвалидима у САД био у складу са просјечним платама у САД, односно у Црној Гори.
Закључујем да је овакав однос према војним инвалидима проистекао НАТО ставом, а тај однос према овој посебној категорији лица са инвалидитетом, никако није у складу са антифашистичком идеологијом напротив, ни са Уставом, ни са УН Конвенцијом о правима лица са инвалидитетом, а самим тим нема ни владавине права на којој наводно инсистира НАТО.
Зато хвала НАТО (умјесто Влади и једном броју посланика Скупштина Црне Горе ) И НЕ У НАТО.
Главни аргумент за улазак у НАТО је истицање легитимног очекивања да ће бити више директних страних инвестиција. Прије 6-8 година по саопштењу наших званичника били смо “економски тигер” у Европи по директним страним инвестицијама (иако нијесмо били у НАТО).
Бугарска, Румунија, Албанија итд. чланице су НАТО већ неколико година, а нијесу достигле ни наш скромни стандард ( кад упоређује наша власт), Хрватска која је годину дана чланица НАТО бељежи пад директних инвестиција за око 15% од учлањења у НАТО. Грчка, Португалија,Шпанија и још неке друге чланице НАТО су у економском смислу пред банкротом, тако да истицање наводног економског просперитета не стоји и нема смисла.
Други аргумент који се истиче је пријетња од глобалног тероризма, као да су НАТО чланице имуне од терористичких напада-напротив значајније су и чешће мете.
Против тероризма на глобалном нивоу, морају учествовати све прогресивне земље свијета, ако се жели спријечити и зауставити тај феномен, јер је НАТО очигледно немоћан.
НАТО наводно инсистира на владавини права, која је у Црној Гори у повоју, покушава са тешком муком да заживи. НАТО често не поштује Уједињене нације, Повељу УН, Савјет безбједности, устав држава, па ми чудно звучи инсистирање на владавини права да би се добила позивница за чланство у НАТО.
Ако је НАТО-у стварно стало до владавине права, с обзиром на дискутабилност одредбе из члана 15 Устава Црне Горе, НАТО као војно-политички савез, морао би инсистирати на измјени чл. 15 Устава тако да се Уставом уреди могућност и начин Црне Горе и да се утврди неопходна већина пунољетних држављана Црне Горе са правом гласа, јер по тумачењу једног броја стручњака на основу чл. 15 став 4 Устава, Црна Гора не може бити чланица НАТО савеза, нити ЕУ. Знам да има и оних стручњака чије је тумачење другачије, али да би нешто било неспорно, јасно, чисто и да не би изазивало било какве недоумице у будућим историјским догађањима, а при чињеници да НАТО наводно инсистира на владавине права требало би приступити измјенама ове одредбе, на чему би морао инсистирати НАТО.
Не мање значајно питање је и колико кошта чланство у НАТО савезу! По до сада саопштеним информацијама, та сума се креће од неких 45-80 милиона евра годишње, који је износ варијабилан и у принципу се увећава.
Ко те плаћа? Грађани Црне Горе!!!
Што је свакако још један од разлога да ти исти грађани на референдуму одлучују о чланству у НАТО, ако до позивнице дође.
Моје размишљање и став о НАТО сам настојао засновати на реалним и рационалним аргументима, без емотивног приступа и зато нијесам помињао разарање Подгорице и огромне жртве 1945 г. од тада савезника САД, ни бомбардовање 1999.год., ни Мурино, ни касарну у Даниловграду, ни аеродром у Подгорици, ни забрањене касете бомбе са осиромашеним уранијумом, ни Луштицу, ни много тога учињеног од стране НАТОа или његових оснивача.
Имајући у виду традицију несврстаности и неутралности, сматрам да се ни сада не треба сврставати, већ држати неутралност и добре пријатељске односе на свим земљама, па и са НАТО земљама на принципима узајамног поштовања и уважавања.
пише: Зоран Кићовић, предсједник Удружења за заштиту права војних инвалида
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Poštovani g-dine Rakočeviću, oprostite što se miješam, ali mislim da ste malo prestrogi prema „Anonimnom“! Možda su neke njegove rečenice nedovršene, misli konfuzne, slažem se da bi trebao odabrati bilo kakav pseudonim umjesto što se potpisuje kao „anonimni“! Međutim, on je pravo „nevinašce“ u poređenju sa nekim „bolesnicima“ (znaci navoda su ovdje vjerovatno suvišni!) koji koriste ovaj virtuelni prostor za liječenje svojih kompleksa, fobija i frustracija, „zasipajući“ nas gomilama šovinizma i primitivizma! Ako ste imali „bliski kontakt“ sa njima, znaćete o čemu govorim! Pozdrav i Vama i „anonimnom“!
koga glasaju vojni invalidi, ni članovima njihove porodice nikad se ne čuje glas