Разумом против пропаганде

Много је разлога зашто се противим уласку Црне Горе у НАТО. Они су моралне и рационале природе.

Могао бих много да кажем о 1999. години и бруталној агресији на нашу земљу, флагрантном кршењу међународног права, бомбардовању чија су мета чешће били цивилни него војни циљеви, употреби високо токосичних оружја попут муниције са осиромашеним уранијумом – која је трајно загадила животну средину Црне Горе и узроковала епидемију малигних и дегеративних болести. Могао бих, али ограниченост новинског простора и у већини медијима пласиран спин да ми противници НАТО пакта говоримо искључиво језиком емоција, а заговорници супротног мишљења језиком разума, обавезује ме у овом излагању  акценат ставим на  рационално.

Један од кључних агрумената наших опонената је да ће уласком у НАТО наша земља постати безбједнија. Све док се не наведе од ког тог потенцијалног агресора  Црној Гори пријети спољна инвазија овај став представља пуку бесмислицу. Међутим улазак у НАТО пакт отвара формални простор за изградњу база и перманетно стационирање трупа армије САД на територији Црне Горе. У случају неког новог глобалног рата, америчке базе не нашој територији постале би мета легитмног војног одговора Русије, Кине, Индије, Ирана, или неке треће земље.

Америчке војне базе на територији Црне Горе не само да би угрозиле нашу спољну, већ би нарушиле и унутрашњу безбједност. Неким чудним кључем у оружаним снагама САД масовно су запошљени педофили, содомисти, силоватељи и масовне убице. У свим земљама гдје су стациониране, или су се некада налазиле америчке трупе, почев од Колумбије, Јапана, Кореје, Ирака, Авганистана, Вијетнама и тд. амерички војници починили су монструозне злочине, за које су одговарали не пред судом земље у којој је почињен злочин, већ пред војним судом САД. Какве се казне тамо изричу најбоље показује осуда за абу-граибског монструма наредника Линди Ингланд, која је за злочине који по бестијалности и изопачености превазилазе све виђено десенијама уназад, добила казну од 3 године затвора. Подвлачим 3 године затвора, мање него обијач трафике, или крадљивац аутомобила у Црној Гори.

 Колико је озбиљна ова опасност, свједочи недавни случај сексуалног злостављања дјевојке у подгоричком хотелу Премијер, почињено од стране двојице припадника армије САД. Какве би се све страхоте догађале у случају масовнијег стационирања америчке војске на територији Црне Горе, не усуђујем ни да претпоставим.      

Следећи кључни аргумент, који наши опоненти наводе је да би улазак у НАТО заштитио Црну Гору од опасности тероризма. Поново не наводе конкретну терористичку групу, или идеологију која представља чак и потенцијалну пријетњу нашој држави. Међутим стационирање НАТО војске на црногорској територији био би магнет за изоловане исламске и друге ектремистичке терористичке групе супростављене западу. Пошто смо земља са најслабијом граничном контролом у Европи, скромном војском и безбједносним службама заокупљеном унутрашњим противницима режима, сасвим вјероватно је да би терористи Црну Гору могли препознати као ахилову пету НАТО пакта и одредити је за мјесто својих акција.

Ноторна је лаж да би улазак у НАТО умањио трошкове наше националне одбране. Чак Хејгел, амерички државни секретар за одбрану средином прошле године поручио је чланицама НАТО пакта да у наредним годинама морају повећати издатке за одбрану, односно другим ријечима за куповину америчке војне опреме и спасавање посрнуле америчке војне индустрије. Неколико дана прије ове изјаве, Хејгел се у Вашингтону се сусрео и са нашом министарком одбране. Данас трагично задужена Грчка, десетине милијарди евра потрошила је на куповину америчких авиона, подморница и друге војне опреме, а сусједи су јој, уз Македонију земљу без моћи и претензија за било какву спољну пријетњу, искључиво НАТО државе: Турска, Бугарска и Албанија.

Такође је ноторна лаж да би улазак у НАТО Црној Гори донио стране инвестиције и економски просперитиет. Погледајмо само земље које су у последњој деценији приступиле НАТО пакту. Премијер Хрватске Зоран Милановић је прошлу 2014. годину окарактерисао је као најтежу годину од рата. Ова текућа 2015. сви показатељи указују биће још тежа. Да ли је тај наводни економски просперитет и експанзија инвестиција, које наши локани НАТО лобисти најављују, видљива можда у Албанији, Бугарској, Румунији, или НАТО протекторату на Косову? Умјесто инвестиција и просперитета, НАТО је у ове земље донио масовне емигирације незапослене омладине.

У име свих нас који своју и будћност својих породица трајно везујемо за Црну Гору, желим да на крају јасно поручим НE у рат, НE у НАТО.

– Игор Дамјановић

<

p style=“text-align: right;“>Мировни покрет Не у Рат, не у НАТО

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: