13-јулске награде за 2020. годину – Груб превид, или намјерно и јавно изругивање са Законима Црне Горе

Пише: проф. др Драган Копривица

С обзиром да Тринаестојулска награда, као највеће државно признање, изазива велику позорност јавности, невјероватно је колико је овогодишњи Жири био лежеран у прављењу бројних пропуста, кршећи кључне одредбе Закона о државним наградама и Посебне одредбе Закона о Тринаестојулској награди. Овог пута ријеч је о заиста драстичном, школском примјеру кршења Закона по више основа, што виде и правни лаици.

Два крунска, компромитујућа детаља око овогодишње додјеле награда јасно стоје у Закону о државним наградама и Посебним одредбама, као и у обавјештењу Министарства културе од 15. 06. 2020. године, гдје су дословце цитиране двије одредбе Члана 17 Посебних одредби да се “годишња Тринаестојулска награда додјељује (…) за резултате од изузетног значаја за Црну Гору, остварене у години која претходи додјели награде”, и да се “у једној области може додијелити само једна годишња Тринаестојулска награда”.

Након ова два факта, без било какве навијачке грознице, све три годишње Тринаестојулске награде за 2020. годину губе валидност, што је лако доказиво.
Као прво, Институту за јавно здравље нико не спори значајне напоре на сузбијању пандемије у Црној Гори, иако уз нападно партијски обојени састав репрезентације НКТ-а. Али је главна борба против ЦОВИД-а трајала, посебно од увођења мјера 17. марта до проглашавања наводног краја пандемије одлуком НКТ од 2. јуна – ове, 2020. године, а не прошле, 2019. године.

Дакле, Тринаестојулску награду, сходно Закону о државним наградама, ИЈЗ свакако треба да добије, али је може добити тек сљедеће, 2021. године, за све напоре током ове критичне, 2020. године. А не за прошлу годину кад је радио стандардно вриједно као и током свих претходних.

Посебно драстичан детаљ око одредбе Закона је да се “у једној области може додијелити само једна годишња Тринаестојулска награда”, а ове године су незаконито додијељене двије: и Институту за јавно здравље, и проф. др Ранку Лазовићу, из једне те исте области – из медицине.

Овим је погажен Закон о државним наградама, и без икакве потребе направљена непријатност угледном хирургу и предавачу на Медицинском факултету УЦГ. А тако нешто није требало ни Жирију, ни г. Лазовићу, чиме му је само направљена лоша услуга. Несхватљиво је да Жири није погледао главне, обавезујуће одредбе Закона и Посебних одредби о Тринаестојулској награди. Да ли је у питању дилетантски немар, или се јавља не тзв. “удаљена”, него сасвим “приближена” сумња да је неко из режима извршио директан притисак на чланове Жирија?

Из овог произилази још један врло компромитујући закључак: двије награде су додијељене из исте области, дакле, незаконито – а тиме је Жири истовремено дискредитовао право бројних кандидата из других сфера науке и културе да један од њих буде награђен.

Уз све ово, флагрантно и непријатно поигравање с државом Црном Гором, преко поигравања са Законом о додјељивању највише државне награде, настављено је и додјелом награде проф. др Живку Андријашевићу.

Лично сматрам да Андријашевић, због великог броја објављених књига и радова из струке, сасвим легитимно може конкурисати за Тринаестојулску награду за животно дјело, независно од тога што у стручној и лаичкој јавности по том основу постоје и дијаметрално подијељена мишљења. Али је проблем стриктно везан за Члан 17 у Посебним одредбама Закона – да се награда додјељује “за резултате од изузетног значаја за Црну Гору, остварене у години која претходи додјели награде”.

Аутор овог текста узима себи за гријех што не познаје те резултате др Андријашевића, како стоји у Закону о државним наградама: “од изузетног значаја за Црну Гору”, које је остварио током прошле, 2019. године. Негдје сам прочитао да је он, наводно, аутор текста крајње проблематичног Закона о слободи вјероисповијести, што морам узети са резервом, јер податак нијесам могао провјерити до краја. Ако тај текст, који је у пракси о јаду забавио сву Црну Гору, и унио смутњу међу грађане, представља референцу за добијање Тринаестојулске награде, онда сви треба добро да се замислимо.

Ако је Жири имао у виду књиге у којима је Андријашевић један од коаутора, “Сто личности Црне Горе 1918-2018” и “Сто догађаја 1918-2018”, обје књиге су, према писању медија, објављене 2018. године, па га нијесу могле препоручити за достигнућа из 2019. године.

Уз то, незамисливо је да међу сто најзначајнијих личности Црне Горе није уврштен највећи позоришни редитељ у историји театра у Црној Гори, Благота Ераковић, ни Влатко Гилић, који је улазио у најужи избор за додјелу “Оскара” и предавао на Колумбија универзитету, ни Душан Вукотић, наш једини оскаровац, ни Велимир Стојановић, ни Бранислав Мићуновић, ни великани црногорског глумишта: Вељко Мандић, Боро Беговић, Милош Јекнић, Петар Вујовић, Злата Раичевић…

На крају, да је ријеч о тзв. “муљању” Жирија, било је очито већ у самом саопштењу о добитницима, гдје је вјешто избјегнута обавеза да се конкретно наведе како се дошло до коначне одлуке: једногласно или већином гласова. Тек накнадно, након изјаве члана Жирија, писца, Бећира Вуковића, јавност је упозната са детаљем да одлука није била једногласна, а да је он имао сасвим другачије предлоге.

Ако држава Црна Гора не предузме нешто да се исправи проблематична одлука Жирија у свјетлу непоштовања Закона о додјели највише државне награде, Тринаестојулске, онда смо дубоко у сивој зони “креативног” тумачења Закона, гдје све може и не мора ништа. Јер су трагови многи до пећине, из које је неко можда дискретно послао потребну листицу са именима.

Након овог јасног прегледа низа незаконитости у одлучивању Жирија за додјелу три овогодишње – годишње Тринаестојулске награде, постављају се два питања, која произилазе једно из другог: да ли ће, и то чак на пригодној свечаности, свечано бити погажен један од важних закона Црне Горе, и, сходно томе, да ли ће све три, неважеће, награде ипак бити додијељене?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: