13-јулска награда за резултате из године која претходи: Шта је ИЈЗ урадио прошле?

Жири за додјелу Тринаестојулске награде, у саставу: предсједник Рајко Тодоровић Тодор и чланови: др Ранко Миловић, др Мимо Драшковић, мр Јадранка Селхановић, проф. др Горан Баровић, др Марко Цамај и књижевник Бећир Вуковић, донио је Одлуку да се Тринаестојулска награда за 2020. годину додијели: Институту за јавно здравље Црне Горе, проф. др Ранку Лазовићу и проф. др Живку Андријашевићу.

Жири је одлуку донио са 6 гласова ЗА, и једним гласом ПРОТИВ. Против ове одлуке гласао је само угледни пјесник Бећир Вуковић.

Законом о државним наградама, те посебним одредбама које се односе на Тринаестојулску награду (чл. 18), прецизирано је:

„Годишња Тринаестојулска награда додјељује се грађанину или држављанину Црне Горе, групи лица или правном лицу које има сједиште на територији Црне Горе, за резултате од изузетног значаја за Црну Гору, остварене у години која претходи додјели награде, у областима културног и умјетничког стваралаштва, спорта, природних и друштвених наука, привреде, екологије, односно за дјела или остварења у свим областима рада и стваралаштва која доприносе развоју и афирмацији Црне Горе.

Сваке године могу се додијелити највише три годишње Тринаестојулске награде.

У једној области се може додијелити само једна годишња Тринаестојулска награда.“.

Након овога, логично је поставити питање – чиме је Институт за јавно здравље, у претходној години, задужио Црну Гору. У чему се огледају њихова изванредна достигнућа, на који начин су допринијели развоју и афирмацији земље?

Суморном стању ствари у земљи боље би пристајало да је награду добио директор ИЈЗ, Бобан др Мугоша.

Његов допринос ДПС-у и властитом џепу – неупитан је. А, у данашњој Црној Гори – само то је битно.

Други лауреат, Живко др Андријашевић, током претходне године дао је немјерљив допринос изградњи „Нове Црне Горе“ – систематским грађењем још дубљих подјела у нашем друштву, „рентирању науке“ у партијске сврхе, покушајима да разгради све што је заиста вриједно. 

Подсјетимо, овај истакнути „дворски“ историчар и бивши савјетник Мила Ђукановића прошле године је категорично запријетио да се неће правити компромиси кад су у питању „вриједности Црногораца и њихове независне Црне Горе“.

У складу са његовом „посвећеношћу“ изградњи грађанске Црне Горе, и развијању духа мира и толеранције, поручио да држава не смије да чини било какве уступке Српској православној цркви, већ да сама „преузме црквено питање у своје руке“ и формира „своју цркву“ јер је, по његовом мишљењу, „потпуно нормално“ да се „нове цркве“ стварају често и по тренутним потребама режима.

Уз старе „заслуге“ и овогодишње подцјењивање и вријеђање Цркве и учеснике литија – стиче се утисак да је ова, укаљана Тринаестојулска награда, доспјела у „праве“ руке.

Андријашевић-добитник државне награде је истинска парадигма срамне „ђукановићевске“ епохе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: