ИН4С

ИН4С портал

Зувдија Хоџић: Његош није идеолог геноцида

1 min read

Да су намјере Владе биле озбиљне, да се хтјело да приједлог прође, сигуран сам да Бошњачка странка, коалициони партнер владајућег ДПС-а, не би имао ништа против – казао је у интервјуу Побједи акедмик Зувдија Хоџић, говорећи о повачењу предлога да дан Његошевог рођења буде државни празник.

Додаје да се у процедуру ушло неприпремљено и непромишљено, него из за сада непознатих разлога, као што су нам остали непознати и „оспоравајући аргументи“ Бошњачке странке.

ПОБЈЕДА: Да ли је Његош пјесник – идеолог геноцида?

ХОЏИЋ: У свакој другој прилици би Ваше питање сматрао неумјесним и не бих одговорио. Знам да га у другим приликама Ви не бисте ни поставили. У овој вам је изнуђено Владиним повлачењем приједлога да се Његошев рођендан прогласи Даном црногорске културе, јер се томе успротивила Бошњачка странка. Да су намјере Владе биле озбиљне, да се хтјело да приједлог прође, сигуран сам да Бошњачка странка, коалициони партнер владајућег ДПС-а, не би имао ништа против. Није се у процедуру ушло неприпремљено и непромишљено, него из за сада непознатих разлога, као што су нам остали непознати и „оспоравајући аргументи“ Бошњачке странке. Уосталом, откуд то да су важнији и мјеродавнији „аргументи“ неке политичке странке, свеједно, већинске или мањинске, него научника, филозофа, стручњака, историчара, културне елите? Нити би усвајање Владиног приједлога Његоша учинило већим, нити га његово неусвајање чини мањим пјесником. Његош је генијални пјесник и да одговорим на ваше питање – није геноцидни.

ПОБЈЕДА: Заговорници тезе о Његошу као геноцидноме пјеснику главне аргументе налазе у тексту „Горскога вијенца“. Какав је Ваш однос према том драмском спјеву и чињеници да су бројни злочини према Бошњацима и Албанцина у блиској прошлости „оправдавани“ Његошевим стиховима?

ХОЏИЋ: Ако „Горски вијенац“ посматрамо као књижевно дјело, односно „драмско“ дјело – онда га тако треба и тумачити. Увредљиве ријечи које Турцима упућују ликови Црногораца не одражавају пјесников став. На њих истом мјером одговарају и књижевни ликови „Његошевих Турака“. Позоришним речником казано – то су статисти. Какво би то умјетничко дјело било у којем би сви „актери“ говорили исто и мислили исто. Нијесу мање „увредљиве“ ни ријечи упућене Млецима, као ни својим Црногорцима, попу Мићу и другима. Откуд то да се ондашњи Турци идентификују са данаш њим Бошњацима? Уосталом, и сам Његош прави разлику између браће Бошњака и агарјанских Турака.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Зувдија Хоџић: Његош није идеолог геноцида

  1. Sile nema, niko nas više neće zavađati i svađati : Srbina koji sebe gleda u ogledalu Crnogorca, i obrnuto!
    I nijesmo mi braća, kako se to blagotno kazuje, nego smo jedno isto, jedinstveno nacionalno biće!
    Pa ćemo taj krčag da zovemo kako se kome hoće, naša je volja, samo da pazimo da ga na vodu ne razbijemo!
    Sebe, razbijemo!
    Kako su drugi i ini, zalud potrčali!
    Na nas, jedne!!!
    Nerazdeljive!
    Pa će oni da polome, ako već i nijesu!

  2. Припадник црногорске нације је сам по себи нека врста потурице, различито се национално изјашњава од сопствених предака. Зато је црногорска потурица уствари потурица на квадрат. Е то је прави Бошњак!

  3. Занимљиво је да се сад црногорци сматрају различитим народом од Срба. Па би ме занимало који су прави бошњаци: српске или црногорске потурице?

  4. Геноцидан – не ваља…
    Није геноцидан – не ваља…?
    Ја мудријег и паметнијег одговора од Зувдијиног не нађох. Свака њему част!

  5. Зувдија Хоџић, играч власти са позиција академика дукљанске академије и Црногорске академије, пројектовани будући предсједник СУБНОР-а, ловац на бројне академске и функционерске новчане додатке, истакнути члан свих антисрпских институција у Црној Гори, је ово изјавио по налогу власти да би санирао негативне ефекте изазване игром са ауторитетом Његоша од стране Владе ЦГ и њених Бошњака. То показује и чињеница да је интервјуисан од стране новинара „Побједе“.
    Има ли ИН4с новинара да истражи колика су примања, укључујући и поменуте новчане додатке овог идеолошко-партијског академика.

  6. Ево песме у којој Његошев наследник на трону, Никола Први, хвали ратнике Отоманске империје:

    Турчину

    ….Et moi je ne crois pas
    Qi’il soiy digne du peuple en qui Dieu se reflete
    De joindre au bras qui tue une main qui soufflete.
    Victor Hugo

    Што те руже, лаве стари,
    источнога царе св’јета,
    орле, који сред запада
    у походе нам дол’јета?

    Што те руже? – А да н’јеси
    лака крила уморио
    низ државу Лазареву,
    докле си је покорио, –

    крик твој стари би се чуја’
    чак до мора сјевернога;
    а Латинин роб твој би ти
    хата вода’ големога;

    калдрмама древног Рима
    и пољима Италије: –
    назват’ ћаше „Добро јутро!“
    вјеренику од Адрије!

    Што те руже? – Још да није
    рода мога спрам те било,
    море твоје, силно море,
    крст устрашен би сплавило!

    Што те руже, о витеже?
    Што те руже, бојни громе?
    А прегнућа кавге – цар си,
    ти стравични круноломе!

    „Отоман је страшљивица“
    – и то ти се још говори –
    а ни Грци, ни Римљани
    пар ти н’јесу, гдје се бори!

    Теби лаве, то се збори:
    а Европа сва задрхта,
    кад одјаха сератлијски
    с пратњом малом твога хата

    на праг грчке империје,
    ни да речеш: „Добро вече!“
    испред тебе забуњено,
    поплашено, све утече!

    Пошто сједе домаћински
    у Једрену и Стамболу,
    круну ломећ’ Лазареву,
    видје Будим на помолу!

    И у њему и Призрену
    заусопке смјело сједе,
    отолен те мах јуначки
    под бијели Беч поведе!

    Зелену ти видје чалму
    и Верона и Линц равни;
    с Минћије се воде напи
    твој коњаник одабрани!

    Латинку си и Њемицу
    сједа за се на терћије;
    њихов народ страшио им
    клепетом ти бакрачлије!

    Од залива аравијског
    до обале Хиндустана,
    што ти харач не доноси,
    би ли бега, би ли хана?

    Па жа’ ми је што те руже,
    премда си ми крвник стари,
    питам: у бој ко то може
    да се с тобом барабари –

    до нас шака сиромаха!?
    Па сад, кад се добро знамо,
    остаје нам један другом
    да јуначку пошту дамо.

    А народи уморени
    да почину, да одахну;
    нек им рада и науке
    благодатни дни освану!

    Борба страшна и велика
    настане ли изновице:
    задиме ли бојном маглом
    наша брда и равнице;

    кроз ту маглу засјају ли
    сабаља нам бистри знаци….
    Ми ћемо се иза тога
    опет штоват’ ка јунаци.

    1879

    Ето, може дан рођења Николе Првог да буде државни празник:) О, недостојна покољења!

    1. ni slučajno nikola prvi ni on ni njegov rođendan, samo njegoš i niko drugi. sada neki zuvdija , pa nije on dostojan da priča o njegošu

  7. Da si živ i zdrav brate, Zuvdija!
    Nije tebi lako da rečeš javno što svi znamo.
    Ama Hodići biše junaci još onda kada je to poteže bilo.
    Zbog Zuvdije, još na stotine takvih, dovoljno takvih, đe gođ stignem govorim čista srca, e, su oni naša muhamedanska braća!

    1. ideolozi i vršioci genocida su bili turci osmanlije. osmanlije su odsjekle glave uglednim nikšićanima , nabile na kolac i stavile na nikšićki bedem.jedva smo se oslobodili toh zlikovaca. nijesmo mi išli da otimamo ubijamo, otimamo djecu u tutsku , već su oni došli u osvajanje naše zemlje, došli da ubijaju pljačkaju i kolju. mrzim turke

    2. braća, oni nas mrze najviše na svijetu . više vole arnaute. samo pogledajte alđžazirine reportaže a zatim komentare muslimana. to je užas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *