Насловна Друштво Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

3
ПОДИЈЕЛИ

Данас се навршавају 22 године од почетка злочиначке  хрватске војно-полицијске акције „Олуја“ у којој је погинуло и нестало 1.853 Срба, а са вјековних огњишта протјерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине.

У хрватској-војно полицијској акцији “Олуја” августа 1995. која је започела 4. августа масивном операцијом оружаних снага Републике Хрватске, уз подршку НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ , извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно сјевер Далмације, Лику, Кордун и Банију.

До агресије је дошло упркос чињеницама да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори “Југ” и “Сјевер”, као и да су представници Републике Српске Крајине у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу.

Међу страдалима, према подацима Веритаса, налази се 1.196 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Oluja2 Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

Међу жртвама се налази 544 жена, од којих су око четири петине биле особе старије од 60 година.

Одлука о почетку акције “Олуја” је на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватског генерала Анте Готовине, донијета на Брионима 31. јула 1995.

На том састанку у Титовој вили на Брионима, предсједник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције поручивши да треба нанијети “такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

Oluja3 Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

У првостепеној пресуди хашког Трибунала, априла 2011. било је оцијењено да је “Олуја” била удружени злочиначки подухват, на челу с тадашњим предсједником Туђманом, чији је “циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Трибунал је другостепену пресуду донио 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача.

Џелати на слободи

Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора. Жалбено вијеће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нијесу негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Током ратова деведесетих на подручју Хрватске, односно некадашње РСК искључиво акција “Олуја” може да се потпуно одреди као геноцид по дефиницији из Конвенције УН-а о спрјечавању и кажњавању геноцида.

У злочиначкој операцији „Олуја” учествовало је 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

oluja veritas Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

Војна акција „Олуја” убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију „Олуја” у току, али да нијесу биле „умијешане у планирање или извођење те операције”. То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У мају 2007. Галбрајт је у интервјуу хрватској телевизији рекао да вјерује да су хрватске власти биле умијешане у злочине.

„Нико не може порећи да су се злочини након ‘Олује’ догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба”, рекао је Галбрајт.

Дани туге и сјећања у Србији и РС

Манифестацијом „Дани туге и сјећања“, Република Српска и Србија заједнички обиљежавају годишњицу егзодуса Срба из РСК.

На Ветернику, надомак Новог Сада, данас ће се окупити државни врх Републике Српске и Србије, представници Српске православне цркве, грађани, као и они који су и сами били жртве „Олује“.

oluja zrtve Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

Биће служен парастос жртвама „Олује“, након чега ће се присутнима обратити предсједници Српске и Србије Милорад Додик и Александар Вучић.

Предвиђено је да на овом скупу говори и једна особа из избјегличке колоне 1995. године, која је још као дијете напустила свој дом и кренула пут Србије.

Дани туге и сјећања“ биће обиљежени и у Бањалуци, Новом Граду и на Петровачкој цести.

Координатор Документационо-информацуионог центра „Веритас“ за Републику Српску Јанко Велимировић рекао је новинарима да се на посљедњој „Веритасовој“ евиденцији налазе имена 1.859 погинулих и несталих Срба у тој акцији и послије ње, од чега су 1.209 или 65 одсто цивили, међу којима је три четвртине било старијих од 60 година.

Он је изразио и незадовољство због одсуства било каквог процесуирања за почињене ратне злочине током и послије „Олује“.

Према „Веритасовом“ програму обиљежавања 22 године од страдања Срба у „Олуји“, у суботу, 5. августа, у Бањалуци са почетком у 9.30 часова предвиђено је полагање вијенаца на споменик страдалим Крајишницима на динари на Пердуовом гробљу, а парастос ће бити служен у Храму Христа Спаситеља у 11.00 часова.

oluja04 Злочин који и даље траје: Годишњица „Олује“ и геноцида у Крајини

Трибина под називом „Дани туге и сјећања“ биће одржана у Народном позоришту Републике српске са почетком у 12.00 часова.

У недјељу, 6. августа, у Новом Граду парастос страдалим Србима биће служен у Храму Светих апостола Петра и Павла са почетком у 10.00 часова, у 10.30 часова је прислуживање свијећа на „мосту спаса“ и спуштање вијенаца у ријеку Уну.

Истог дана у мјесту Сводна, гдје је хрватска авијација бомбардовала колоне српских избјеглица из Крајине, биће служен парастос у мјесној Цркви Светог Саве са почетком у 11.30 часова, а у 12.00 часова је предвиђено полагање вијенаца код спомен-крста.

У понедјељак, 7. августа, у мјесту Јањиле, на Петровачкој цести, гдје је, такође, хрватска авијација бомбардовала избјегличке колоне, са почетком у 11.00 часова биће служен парастос и полагање вијенаца на спомен-крст.

У Хрватској је 5. август државни празник који се слави као „Дан побједе“ и домовинске захвалности за акцију „Олуја“.

3 КОМЕНТАРИ

  1. 4
    0

    +
    на Петровачкој цести, свако мало неко напише пјесму

    Србија, Петар Пајић

    Ја сам био у Србији,
    Србија је на робији!
    Срби седе у кафани
    Што пијани, што поклани,
    Срби леже покрај друма,
    Из глава им ниче шума,
    А из сваке српске главе
    Теку мутне три Мораве.
    Српског вођу Карађорђа
    Убио је други вођа,
    Место где је било клање
    Срби зову Радовање.
    Убијеном и убици
    Дигнути су споменици,
    Сад се сваки Србин бије
    Са две своје историје.

    Србин само из ината
    Секирчетом млатне брата,
    Док на гробље брат се сели
    Србин се сав сневесели,
    Празно му у родној кући,
    Не може се ни с ким тући!
    Жао му је брата, свега,
    А досада изједе га.
    Мучни Србин досети се,
    Узме штрањку — обеси се!

    Све су српске оранице
    Саме као удовице.
    Нит се оре, нит се жање,
    Србије је стално мање!
    Лети јато црних птица
    Преко српских ораница.
    И гробови небом лете,
    Пошли Срби да се свете!

    Из детињства видим слику:
    Лисица на дрвљанику.
    Прелаз, забран и брвине,
    Србија од храстовине.
    Дувар пуко са свих страна,
    А унутра сама Нана.
    Нано моја ти нас спаси,
    Не дај ватри да се гаси.

    Под земљом сам ти видео лице
    Србијо, земљо небеснице,
    Под земљом теку твоје Бистрице,
    Под земљом звоне Грачанице.
    Под земљом мач твој и штит се сија,
    Под земљом — цела земља Србија.

    данас пише
    …“У једном дану, овај свет напустила су два велика човека, један рођени Сарајлија, други рођени Ваљевац — глумац Тома Курузовић и песник Петар Пајић. Обојица су били јединствене појаве српске културне сцене…“

    https://rs.sputniknews.com/analize/201708031112162255-toma-kuruzovic-petar-pajic-misirac/

    Мала моја из Босанске Крупе, песма Бранка Ћопића, говори Тома Курузовић

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here