Статус Котора
1 min readБока Которска у овом тренутку има око 3.500 помораца који годишње плове 7 мјесеци у просјеку и зарађују укупно око 200.000.000 евра, не рачунајући велики број оних који плове зарад шверца дроге.
У преводу бројки на вербалне слике, та силесија плаво-бијелог злата која непрекидно запљускује обалу очитава се посвуд, од обдржавања древних барокних градова до новоподигнутих насеља огледаних у морском огледалу, преко живота у вишој средњој класи, закључно с успутним показатељима стандарда као што су нпр. контејнери за смеће ограђени ручно обрађеним каменом са све изведеним фугама…
Бока Которска вјековима је тежила природном залеђу, али се у државном смислу у њему није могла да нађе прије 1918. (не рачунамо ли уједињење Црне Горе са Боком 1813-1814), јер је била и остала географски до те мјере интригантна природна лука да јој нити Венеција, нити Аустрија, ни Француска, ни Русија, Енглеска, опет Аустрија, Италија, Њемачка… нису могле да одоле…
У складу с тим развио се вишевјековни менталитет Заливљана и њихова политичка интелигенција: цару давати царево све вријеме обдржавајући идентитет и културне посебности. Налик острвљанима.
Када је владика Николај 685 година након Св. Саве по први пут ногом ступио на једину географију у свијету на којој Срби православци с католицима, потоњим Хрватима, живе уз море – написаће у „Успоменама из Боке“ како није могао да претпостави да се, будући у Аустроугарској, до те мјере може слободно мислити на српском, и културно делати, јер је био жртва предрасуде како су рубне територије одавно чак и духовно отуђене. Па је сачинио књигу умногоме састављену од националног чуђења филованог одушевљењем, књигу која казује да се понекад с краја боље види центар, да се оно што је унутра боље види споља, што је – за оне који нису склони редовима владике Николаја – логички супериорно подвукао Умберто Еко у „Имену руже“, доказујући како није нужно бити унутар лавиринта да би се спознале све његове тајне. Лавиринт се може одгонетнути и споља, као што се и држава може осмислити споља, а може се – што је и бивало у нашој историји, споља поново задобити. И то с мора…
Залив колективно зна да се нити једна државотворна одлука неће донијети у Котору.
Постојале су током историје оне струје које су – можда угледане на ентитет Дубровачке републике, прижељкивале самосталност и сувереност (в. „Историја бокељског поморства“ Предрага В. Ковачевића), но су биле кратког даха и, рекао бих, без реалног утемељења.
Колективно заливско памћење свједочи о политичкој еквилибристици када су смјене режима стигле анте портас – при чему се тзв. лацмански дух, како се пежоративно Приморцима спочитава рефлекс за прилагођавање новим властима, показује као обдржив и виталан. Јер је стечен. Јер је вишевјековни.
Уколико Котор хипотетички опет потпадне под туђу власт (не више само квислиншку) – продаја сардуна и ципола, сира и пршута, сезонског воћа и вердуре – наставиће се, све до уреченог времена ода апокалипсе, када више неће бити ни уља ни вина.
Бока Которска, православна и католичка, а током историје и исламска, дио је цјелине коју нама невидљиве руке мијешају играјући се глобалним картама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Poštovani i dragi Bajo, dok na „mreži“ ima istinoljubivih i sjajnih ljudi poput Vas, još uvijek ima smisla voditi polemike, iako za dobar dio učesnika važi ona latinska „Margaritas ante porcos“!
Никола је Новљанин.А Нови је чудо сам по себи.А опет Бока је јединствено парче медитерана.Да не зазивљем мог земљака Алексу који јој је посветио оне дивне стихове,,невјести Јадрана,,.И краљ Никола каже-,, Без Боке је Српство било ка невјеста без ђердана,или момак без челенке ил без коња ил мегдана.Ах,дивна је Српска Бока може Босфор да засрами…,,.Упознао сам доста Бокеља који су католици али знају своје Српско поријекло као нпр Станишићи,Гргуревићи.И порука пријатељу Приморцу- док Ви пишете на овом порталу то је знак да у граду Бару има финих и честитих људи једном ријечју -господе.
Данило Стојановићу, ти баш упоран а бронзин на глави звечи ли звечи. Нити је Диоклиа била некаква држава, нити има икакве везе са Црном Гором. Назив Диоклиа су феудалци користили да опишу област којом владају. Имамо тако на примјер требињског жупана Десу који се у повељи једном манастиру у 12. вијеку потписао са „Ego Desa Dei Gratia Dioclie, Stobolie, Tacholmie Dux“. Вијек касније Стефан Дечански у писму Млечанима пише: „Stephanus dei gratia Servie, Dioclie, Chilminie, Zente, Albanie et maritime regionis rex“. Овдје се чак Диоклија и Зета наводе одвојено што додатно подрива тезу вас Ђидових накотника о паралели Дукља-Зета-Црна Гора. Али Црногорци су зависници од лажи, цијела њихова историја је лажна.
Sekula, Posto vi pouzdano znate ko se nalazi iza mojeg nika, bilo bi lijepo otkriti ko se krije iza vasega? U svakom slucaju, veoma je nekorektno cinjeti to sto vi cinite.
Ono sto je smijesno, nijeste odgovorili na moje primjedbe. Kako to da Duklja nema veze sa Crnom Gorom, a vi se vec decenijama sprdate sa nama da smo „Dukljani“? Kada ste vidjeli da to i nije bas pametno, iznenada je Duklja postala „srpska“ a Sv, (Jovan) Vladimir – svetac SPC? Mada iz vaseg teksta, pitam se o kojoj Duklji mi raspravljamo jet Duklja je postala kraljevina u 11, a ne u 12 vijeku? Interesantno je da vi ne priznajete jednu kraljevinu i dukljanskog kralja koji je dobio krunu od Pape – isto kao i raski kralj Stefan Prvovjencani vijek i po kasnije. Postoje mape teritorije Duklje (u kojima je i Zetam i dio Albanije, itd. pa ako treba da vam i slikom dokazem da ne pricate istinu, recite mi. Bice mi drago da vam posaljem mapu (mada je i vi sami mozete lako naci na internetu).
„Бока Которска вјековима је тежила природном залеђу, али се у државном смислу у њему није могла да нађе прије 1918. (не рачунамо ли уједињење Црне Горе са Боком 1813-1814),..“
A sto bi sa Bokom u okviru Duklje?
„Када је владика Николај 685 година након Св. Саве по први пут ногом ступио на једину географију у свијету на којој Срби православци с католицима, потоњим Хрватима, живе уз море –“
A sto bi sa Zadrom, Sibenikom,?
„s katolicima, potonjim Hrvatima“ najzad rekoste istinu – spolja? Jer, onda slijedi i „s Pravoslavcima, potonjim Srbima“
Zivo sam u Boki, dje zivi moja familija duze vrijeme. To je izvanredno dobar primjer multikulturnog zivota, kakav u pozitivnom smislu ne postoji nigdje na svijetu. U Boki sam se skolovao, tada je bila samo srednja skola, a onda sam se otisnu u svijet, vec 40 godina. Uvijek se rado vracam Boki, I goga god sretnem, radujem se kao najrodjenijem, I oni se raduju da me vide.
Neko mora biti slon ili govedo da se ne uklopi u bokeljsku sredinu.
Boka je I za odmor I za zivot veoma prijatna sredina.
Neka prolaze vladari I drzave, Boka ostaje tamo gdje je I ne treba da ide nikud, ni u Evropu niti u Altlanske intergracije.
Svi su dobro dosli u Boku.
I svima srecan put ko se tamo ne uklopi.
I ja bih volio da neko ovakve ozbiljne tekstove piše o Baru, umjesto onih režimsko-imbecilnih floskula o „tri vjere naroda“ koje unižavaju istinsku civilizacijsku slojevitost ovog drevnog grada!
Volio bih da neko ovako dobre kolumni radi na sjeveru