Живот у Боци: Дванаест медаљона
1 min read
МИР: Док се на неким медитеранским ширинама градске власти спремају за новогодишње и карневалске феште, на неким се медитеранским дужинама за мир боре до посљедње капи крви.
БАЛКОНИ: Архитекта из Трста, Милан Злоковић, поријеклом из заливске Бијеле, пројектант зграде Дечје клинике у Тиршовој, казао је да нигдје на источној обали Јадрана нема толико балкона колико на палатама у Боки Которској.
БАШКАРИЋ: Ова ријеч постоји само у Котору, па и то у ријетким устима. Поријеклом је романизам а означава неколико степеника илити скалина, у мулу или понти, низ које се лакше силази до барке.
ИУС МАРИС: Све што море до обале донесе таласом или струјом, Бокељи су могли да присвоје. У том смислу данас сличан закон не постоји, али се и даље примјењује. Премда… Море све више повраћа ђубрета.
ГАЛИОТ: Веслање на галији, у веригама, била је најгора осуда на мору. Ипак, и роб је имао изгледе да се ослободи ако би, под животним околностима тим и тим, прихватио за супругу наметнуту му какву жену.
УРАМЉЕНИ БРОДОМ: Кад посада урамљена истим бродом дуго плови заједно, створиће засебан језик. Брод је живо биће. Мистерија дрвета не лежи у његовој способности да гори, већ у томе што може да плута.
МЕДИТЕРАН ЈЕ СУНЂЕР: Медитеран пореде са огромним сунђером који је у себе упио сва знања. Море је жив створ, вјерују поморци. Посада никад не оставља брод без страже, подсјећа Умберто Еко.
СИДРО ЈЕ ТОЧАК: Оно што је значио проналазак сидра на мору, на копну је представљао точак.
+12: У временима која су, за разлику од данашњих, преко себе имала пребачен плашт пун других врста опасности на мору, поморци нису смјели да са собом воде синове млађе од 12 година. Вјеровало се с правом да ће у случају сукоба с гусарима, очеви спасавати дјецу, не брод.
ХЕРЦЕГ НОВИ: Немањићка је традиција у Боки била толико јака да се у Перасту и у XВИИ вијеку судило по Душановом законику. Два вијека послије Немање пак, једанаест година пошто је његова династија нестала у крвавим таласима ријеке Марице, босански краљ Твртко процјењује да нема праве државе без луке на мору. Основао је град Нови.
МАТАВУЉ: Кад је Симо Матавуљ дошао 1874. у Херцег Нови, затекао је у Боки Которској – највећој ратној луци Аустроугарске монархије – седамнаест културно-умјетничких установа са српским предзнаком. И само један назив са црногорским: Црногорски пазар. Била је то пијаца у Котору.
КОТОР: Осам пута су Которани вукли за рукав Венецију да их прими под своје окриље. Седам пута су били одбијени. А онда, 1420. г, чим су стигли, Млечани су све оригиналне повеље српских владара уклонили из ризнице катедрале Св. Трипуна и похранили их у Млетке, пише историчар Ристо Ковијанић. Године 1616. у Венецији је штампан Которски статут али су из њега избрисана имена Немањића и српских владара који се изворно наводе у рукопису.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Лијепо, занимљиво и поучно. Ипак, једна непрецизност: ”Два вијека послије Немање … пошто је његова династија нестала у крвавим таласима ријеке Марице…”? ! На Марици су погинули Вукашин и Угљеша Мрњавчевићи, који не бијаху Немањићи. Погинули су пошто , по црквеном предању и житију цар-Душановог насљедника цара Уроша, краљ Вукашин Мрњавчевић као узурпатор српског престола даде убити светог цара Уроша Немањића неколико година прије тога.
Драги Зоране,
У праву сте: били су то медаљони Николе Маловића у Политици. Рубрика се звала Слане реченице, и ишла је недељом.
Од срца хвала, Горане! Ваш коментар медаљон је приде…Тешко ми је описати доживљај топлине и радости који сам имао ради „Сланих реченица“ и „Политике“, осећај близак и дубок иако сам као Ваљевац, вас „континенталан“… Но, једнако доживљавам васцелу српску земљу цногорску, што старији јесам већма је зов земље где су корени срце уздрхтао и развеселио. Ваљад је тако од Бога наречено…Хвала још једаред, Горане поштовани!
Ах, каква радост у филигранској лепоти језика којим се кују и резбаре, и којим ће се посрмити и позлатити, бисерити и опточити ови медаљони вечног памћења српског, историјске свести и савести…Некада је „Политика“ на својим српским, ћириличним странама, ако добро памтим, у недељном броју поносно на свој достојанствен, племићки и витешки врат метала огрлицу са баш оваквим медаљонима у чијој унутрашњости беху велелепне, ванвременске слике са српског мора…Издаје ме памћење по питању аутора тих речи – слика, да ли беше уважени господин Маловић или когод други једнако уважен и вешт у словослагању и бисерсловљу на језику и писмену српском, уистину не знам и жалим ради тога; ако неко од поштованих коментатора зна о чему и о коме зборим у свом коментару, нека ми сећање освежи и напише коју реч о негдашњим велелепним медаљонима на страницама „Политике“. Још да је „Политика“ сачувала себе, своје племство и витештво, скоро да су потпуно нестали са страница најстаријег српског дневног листа, остало их је само у вечној лепоти ћириличних слова из заглавља, напредњаци све испрљаше и ујадише…
Tvrtko!
… Pun znanja.
Obruzan je taj.
A i jame nesite, tamo nedje, cekaju Srbe!
Jer, sve pocinje sa nerazumjevanjem i neprihvatanjem cinjenica i istine.
Opet dezinformacije. Pa zar Srbin Simo Matavulj ne napisa:
„Od iskona pa i na Primorju Srbin je bio samo pravoslavni, Srpstvo je značilo samo pravoslavlje, kao što u ovim krajevima (na istoku) znači i danas“
Vi ste g. Malovicu veoma ostrasceni velikosrpski nacionalista i to vam ne sluzi na cast. I ne pomaze vasem spisateljskom talentu.
Стварно сјајно. Мали узорак бокешке ризнице знања.
Jos sam s uma smetnuo : divan je ovi tekst, lirican i mislen, kao i svaki drugi Malovicev!
Nekad davno, negdje, tamo negdje u nedostupno i od svijeta skrito, neko mocan i neporeciv izbrisao je Srbiju!
… Ipak, ziva je – valja i talasa kao more pod Herceg Novim.
Srbi su i jutros probudili, uprkos!
Jedre, bez kormila- nekud i jutros plove.
Srbi …