Зашто се Болоња код нас примjењује на штету студената?

Пише: Драган Антић

Потписивањем Болоњске декларације 1999. године студенти су очекивали растерећенији систем студирања, уз помоћ ког неће више морати да уче превише непотребне литературе, већ ће фокус бити на изабраним важним текстовима за одређену сферу студија.

Ипак, Болоњска декларација је документ од двије странице који факултетима не пропагира тачан начин примјене. Факултети и надлежно Министарство су слободни да тумаче Болоњску декларацију по својој вољи, док су студенти слободни да је тумаче онако како би они вољели да се примјењује.

У борби за значење Декларације победу ће однети они који имају моћ, а то су факултети и Министарство. Студентима остаје да се боре за своја права на добро познат начин – на улици.

Позитивне стране Болоњске декларације

Болоњска декларација је често критикована у јавности, и негативни аспекти њене примјене су више пута поменути и приказани, што у медијима, што на протестима.
За почетак, направићемо приказ позитивних ствари које Болоњска декларација предлаже.

Заједничке вриједности

Декларација пропагира заједништво и интегрисање становника свих европских земаља у културном и друштвеном простору. Ради се о јачању колектива и заједнице, као и о јачању солидарности, не само међу грађанима једне европске државе, већ између свих.

Декларација позива студенте на развој осјећаја за друге друштвене групе, као и његовање хуманистичких наука које су важне за разумијевање свјетског економског и политичког поретка.

Промоција мобилности

Промоција мобилности служи превазилажењу препрека у слободном кретању студената, професора и научних истраживача.

Циљ Болоњске декларације је да земље потписнице могу студенте из своје земље послати у било коју другу земљу потписницу како би се студенти боље интегрисали у европску заједницу и ширили своје знање о другим културама.
Дакле, ово је могућност да студенти наставе студије у другој земљи у сродном пољу за које су се одлучили на основним студијама.

За наставнике и истраживаче мобилност је веома важна због признавања и валоризације периода проведеног за научна истраживања која су рађена на другим факултетским установама, без штете по њихова статурана права.

Болоњска декларација у основи није лоша

С обзиром на то да је мобилност једна од основних ствари због које је Болоњска декларација направљена она није створена како би штетила студентима.

Проблем настаје код примјене Болоње, и великог простора који су потписници оставили за тумачење и примјену у различитим земљама.

Изгледа да су министри образовања европских земаља у том тренутку превише имали повјерења у министре свих осталих земаља и ослонили се на њихово поштење и жељу да се унаприједи образовање.

Нажалост, неким надлежним министарствима често примарни циљ није развитак образовања и хуманистичких наука, већ стицање профита, и максимална уштеда коју могу да остваре на терет образовања.

Негативне стране Болоњске декалрације

Болоња не би била толико критикована да њене негативне стране не превазилазе оне позитивне.

Сви студенти који су школовање наставили у некој европској земљи захваљујући Болоњи су, наравно, захвални, али нису захвални на систему који је годинама уназад условаљавао њихов живот.

ЕСПБ кредити

ЕСПБ кредити су смишљени у циљу подстицања мобилности студената. Када факултети европских земаља међусобно ускладе начин кредитирања, студенти могу лакше да прелазе на различите факултете, и да им се признају испити које су положили на матичном факулету.

Ово је позитивна ствар.

Међутим, проблем настаје када Министарство и факултет поставе кредитирање као економски услов, односно када од броја кредита зависи да ли ћете платити студије или не.
Болоњска декларација не пропагира ни плаћање факултета, ни бесплатно школство. Болоњска декларација нема услов да морате имати 60 ЕСПБ да бисте уписали факултет на терет буџета – то су све произвољна тумачења Министарства.
Тако да, када нам сваке године говоре да 48 ЕСПБ не може да остане услов за буџет јер то није у складу са Болоњском декларацијом, то није истина. Болоњска декларација се не бави условом за буџет.

Константно такмичење међу студентима

Најбоље рјешење за студенте би било када би Болоњска декларација предложила начин финансирања високог школовања.

Бесплатно образовање, као што је нпр. у Њемачкој, би ослободило студенте страха од ранг листа.

Није лоше да ранг листе постоје у смислу евиденције, или оцјењивања одређених факултета, али ранг листе стављају велики притисак на студенте. Од позиције на ранг листи студенту не зависи само то да ли ће платити наредну годину или не, већ и то да ли ће добити студентски кредит или стипендију, да ли ће добити дом и мензу…

Студенти су под великим притиском због потенцирања међусобног такмичења, што није у духу са првом вриједности Болоњске декларације, а то је његовање заједништва, колектива и солидарности.

Неквалитетно образовање

Болоњска декларација је требало да растерети студенте обимног градива, али увођењем тестова и скупљањем поена студенти су натјерани да уче напамет како би што брже скупили поене и испунили предиспитне обавезе.

Умјесто квалитетног, конкретног и сажетијег знања студенти су добили литературу коју не проучавају, јер за то немају ни времена с обзиром на рокове које морају да испуне како би завршили са предиспитним обавезама и испунили услов изласка на испит.

Испитни рокови

Болоњска декларација, такође, не предлаже ни максималан ни минималан број исптиних рокова, већ само пропагира ефикасније студирање којим ће се стећи боље образовање него раније.

Због оволико простора за слободно тумачење, факултети иду ка томе да укину што више рокова, и евентуално оставе два – један зимски и један летњи.

Факултети ово објашњавају тиме да ће студенти тако бити вреднији и ефикаснији, јер ће знати да је то њихова једина прилика.

Факултети не узимају у обзир то да студенти поред учења треба да раде на себи, да имају слободно вријеме, и да се социјализују. Осим тога, један или два испитна рока су велики стрес за студента јер студент нема права на грешку.

Право на грешку треба да има свака особа током цијелог свог живота, то је оно што учимо дјецу откад су мала. Право на грешку је важна ствар у развитку личности, и напредовања у области која нас интересује.

Када студент направи грешку схватиће да није посветио довољно времена и пажње одређеном предмету. Дакле, право на грешку нас чини бољима.

Боље образовање – лудом радовање

Увођењем Болоњске декларације студенти су се надали бољем образовању, а оно што су добили је скупље и неквалитетније образовање.

Тачно је да доста студената кроз факултетско образовање жели да се провуче, да што пре заврши и добије диплому и звање академца. За то стање је управо крив систем образовања који је студентима наметнуо оцјењивање знања преко безбројних и бесмислених тестова.

Са друге стране, постоји много студената који су свјесни проблема, који желе квалитетније образовање, што можемо и видјети сваке године на улицама док незадовољство расте, а протести се множе.

Прије двије године студенти у Београду су предали 30.000 потписа који захтјевају укидање Болоње јер циљеви који су пропагирани у Декларацији нису испуњени, а образовање је лошије него раније.

Послије скоро 20 година примјене Болоње можемо да кажемо да је вријеме за нову Декларацију која ће студентима омогућити квалитетно образовање, гдје се знање неће мерити тестовима, и гдје ће студирање бити доступно свима, а не само онима који за то могу да плате.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: