Зашто Руси не верују Американцима?

Пише: Олег Јегоров

Истраживања показују да већина Руса САД и њихову политику сматра претњом и верује да ова земља има негативан утицај на свет. Експерти сматрају да су дуготрајне несугласице са Вашингтоном утемељене на Хладном рату и тренутним политичким варницама.

У последњим годинама већина Руса била је сагласна око тога која је земља према њиховој домовини имала неодговарајући однос. Истраживања Левада центра, познате руске социолошке организације блиске либералним круговима, показала су да је у периоду од 2013. до 2017. најчешћи одговор на ово питање био – САД. Ове године 69% Руса верује да се Вашингтон понаша агресивно, и према Москви се односи као према непријатељу.

Међутим, осећања су обострана. Када је Fox News поставио исто питање, 64% Американаца означило је Русију као непријатеља, одмах иза Северне Кореје, Ирана и Сирије.

Славна прошлост

„Пролазимо кроз веома тежак период у нашим односима. Не могу да се сетим ничега сличног још од момента распада СССР-а“, изјавио је Комерсанту почетком 2016. Сергеј Кисљак, руски амбасадор у САД. Делује да се до сада ситуација није много изменила.

Кисљак је у праву. Став грађана Русије према САД није био овакав у раним деведесетим. Према истраживањима Левада центра, Руси су тада имали углавном позитивно мишљење о Американцима. Од 1990. до 1991. 74% анкетираних сматрало је да Русија мора да сарађује највише са САД, а 51% је на САД гледало као на пријатељску земљу. Људи су били склони да верују Америци и сматрали су да она може помоћи Русији да постигне успех и просперитет.

Од љубави до нетрпељивости

Међутим „медени месец“ није трајао дуго и крајем деведесетих много Руса је било дубоко разочарано. Према Денису Волкову, социологу из Левада центра, постсовјетска Русија била је рођена, али није успела да иде у корак са политичким и економским критеријумима западних земаља. Са друге стране, амерички политичари, који су играли кључну улогу у Западном свету, нису били одлучни да интегришу Русију и водили су рачуна углавном само о својим интересима.

Руска елита надала се да би Вашингтон могао да укине Џексон-Веников амандман (који је ограничавао билатералне трговачке везе) и да помогне Русији да постане чланица Светске трговинске организације. То се није догодило у деведесетим. Вашингтон се није одлучио на такав корак, а руска економска ситуација се погоршавала.

„Руске наде веома брзо је сменило разочарење“, наводи Волков у тексту. „Већина људи није разумела трансформацију руског статуса, од суперсиле до млађег партнера, који увек мора да учи и усваја од старијих. То је створило трауму и активирало антиамериканизам.“

Године конфликта

Ситуација се погоршава у деведесетим, након више америчких поступака које Русија није подржала: на пример, бомбардовање Југославије, отимање Косова од Србије и инвазију на Ирак. Многи руски аналитичари и интелектуалци, међу којима и Александар Солжењицин, управо бомбардовање Југославије 1999. сматрају преломним тренутком, када руска политичка елита схвата да пријатељство Русије са Западом није одрживо на дуге стазе.

У исто време Америка је критиковала Други чеченски рат (1999-2000), подржала је ширење НАТО-а на Исток, те се повукла из Споразума о антибалистичким ракетама. Први пут након конституисања модерне Русије, истраживања у САД су показала да 35% Американаца Русију сматра претњом.

Искључујући кратак период почетком 21. века, када је председник Владимир Путина подржао план о „обрачуну са тероризмом“ председника Џорџа Буша, међусобни односи почињу да се кваре. Америка је 2003. напала Ирак и 2011. године Либију; Русија се сукобила са Грузијом 2008, вратила себи Крим и подржала побуњенике на Истоку Украјине 2014. године. У свим овим случајевима обе стране су се међусобно оптуживале за кршење норми међународног права и демонстрацију империјалистичких интереса.

Улога медија

Волков верује да је за ширење антиамериканизма делимично одговорна контрола медија од стране руске државе.

Владимир Васиљев, руководилац истраживања на „Институту САД и Канаде“ Руске академије наука, верује да исто важи и за негативне ставове америчке јавности према Русији. Коментаришући раније поменута истраживања Fox News-а, Васиљев је навео: „Након распада СССР-а, Американци су урадили веома мало да промене негативне ставове према Русији“.

Политика и људи нису исто

„Без обзира на то колико су компликовани политички односи између две земље, то не утиче на личне односе између обичних људи“, верује Кисљак. „Руси немају и неће имати негативна осећања према Американцима као нацији, чак и ако се политичке тензије наставе“, наводи такође амбасадор Кисљак у свом разговору за Комерсант.

Ово становиште је веома распрострањено према Русима. На пример, Сергеј Козин, уредник и преводилац, у одговору на питање руске редакције портала Quora.com „Зашто много Руса не воли САД?“, претпоставља да је „слика непријатеља нејасна и неодређена. Руси ће волети сваког правог Американца и према њему, или њој односиће се добро“.

Интересантно је и виђење последњег лидера СССР-а Михаила Горбачова, неупоредиво више цењеног на Западу, него у сопственој земљи. Он као главног кривца за лоше односе види САД, јер Американци су „решили да објаве победу у Хладном рату“, наводећи да је уместо тога требало објавити „заједничку победу“.

Преузето са портала: Руска реч

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: