Зашто је СССР продао „Пепсију“ своју ратну морнарицу?

Звучи као наслов америчке комедије. Међутим, ово је истинита прича о томе како је компанија „Пепси“ постала прва западна компанија која нешто производи у СССР-у… па и власник једног дела совјетске ратне морнарице.

Године 1959. амерички председник Двајт Ајзенхауер пожелео је да совјетски грађани сазнају из прве руке о предностима америчког начина живота, капитализма над комунизмом. Тако је у Москви организована „Америчка национална изложба“, а главни представник Беле куће био је Ричард Никсон, тада потпредседник САД.

Никсон и совјетски вођа Никита Хрушчов су се наравно срели на тој изложби. Разгледали су најновије технологије и робу широке потрошње Американаца, па и започели расправу о предностима комунизма и капитализма. Био је врели месец јул, разговор напет, Хрушчов узбуђен и изузетно знојав. Доналд Кендал, тада потпредседник маркетинга компаније „Пепси“, искористио је прилику и пружио Хрушчову чашу пепси-коле. Фотографија је постала хит и обишла свет као најбоља реклама газираног безалкохолног пића.

Вотка за пепси-колу

Доналд Кендал (председник „Пепсија“ од 1963.) дуго је покушавао да прода газирана пића СССР-у. Тринаест година после оне изложбе у Москви, када је Никсон већ био председник САД, Кендал је искористио своје контакте с њим како би остварио трговински споразум и извоз америчког пића Совјетском Савезу.

Кад је дошло до потписивања споразума 1972. године, појавило се важно питање: како ће Совјетски Савез платити за пепси-колу? СССР није имао приступ девизама, а рубље се нису користиле на међународном тржишту. Платити вотком?! Совјетска влада је очито имала велике количине вотке, јер је већина брендова била у државном власништву. Тако је договорено да ће СССР плаћати вотком „Столичнаја“, брендом створеним 1901. године по рецепту руског хемичара Дмитрија Ивановича Мендељејева, познатог као творца Периодног система елемената.

То је историјски споразум: пепси-кола је постала први западни производ који се продавао у СССР-у, а „Пепси“ је постао ексклузивни увозник познате вотке „Столичнаја“ на америчком тржишту.

„Пепси“ и његова ратна морнарица

Године 1989. истицао је рок првог споразума између „Пепсија“ и СССР-а, па се преговарало о новом. У то време „Пепси“ је имао преко 20 фабрика у СССР-у. Нови трговински споразум износио је око три милијарде долара, и било је јасно да само вотка не може да покрије трошкове. Совјетски Савез је још имао потешкоће са обрачунима у рубљама на међународном тржишту, па је морао да пронађе алтернативни начин плаћања.

Решење је било следеће: ако је седамдесетих СССР имао много вотке, осамдесетих година био је затрпан старом војном опремом из Хладног рата. Совјетски Савез је понудио „Пепсију“ да плати војним бродовима на дизел-погон. „Пепси“ је прихватио понуду само зато што су у компанији знали да је то био једини начин да се сарадња настави.

Споразум се односио на 17 подморница, крстарицу, фрегату и разарач, а та пловила су на крају продата шведској компанији која се бавила рециклажом метала. Захваљујући овим подморницама „Пепси“ је у моменту преговора са Швеђанима био шеста светска војна сила по броју дизел-подморница.

Прича се да је једном приликом председник „Пепсија“ Доналд Кендал у шали рекао саветнику ЦИА: „Разоружавамо Совјетски Савез брже од вас.“

Истина је и то да су га разоружавали од непотребног метала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: