Зашто је Црна Гора „примјер региона“?

Европска унија је послала недвосмислену  подршку режиму Мила Ђукановића и вишеструке поруке за размишљање опозицији и црногорским грађанима.

Прво је током састанка делегације потпредсједника Владе и министра правде Душка Марковића са шефовима мисија држава чланица Европске уније, разговарано о „резултатима у реформи правосуђа, борбе против организованог криминала и корупције и мјерама које ће се у том сегменту предузети у наредном периоду“.

Европске дипломате су изразиле задовољство успостављањем „ваљане институционалне инфраструктуре“ и оптимизам по питању европске интеграције Црне Горе, што значи да је ЕУ задовољна резултатима постигнутим на решавању прије поменутих тема састанка, укључујући правосуђе, криминал и друга питања.

Да не би било забуне у такву поруку, побринуо се истог дана и Штефан Филе, европски комесар за проширење. Он је поново Црну Гору прогласио примјером у региону, на коју треба „да се угледају све друге државе које претендују на чланство у ЕУ“, подвлачећи да се преговори са Црном Гором настављају.

Оцјене Штефана Филеа, Митје Дробнича и других амбасадора ЕУ, да је Црна Гора „позитиван примјер у региону“, јавност Црне Горе је дочекала са недоумицом, пошто је већинско мишљење да ово не кореспондира са реалним стањем и оним што доживљавамо сопственом перцепцијом у атмосфери општег економског и етичког колапса?

Супер нам је на европском путу

После оваквих похвала, морамо се добро загледати у свијетлу европску будућност и не гледати пуно испред и око себе. Ко то уради може се окитити питањем за који неће наћи одговор.

Дакле, што год се дешавало у Црној Гори, Европа нас охрабрује да то чинимо и даље.

Ако смо добро разумјели поруке, а потрудили смо се, званичници ЕУ су нам јуче поручили да:

Медији вјероватно преувеличавају институционализацију криминала и криминализацију институција; Приватизација је обављена транспарентно и за опште добро, а опозиција измишља афере и уништавање капитала вриједног на стотине милиона евра; Прва банка је ликвидна и не постоји сукоб интереса у приватним и друштвеним улогама и пословима браће Ђукановић; КАП ради и даље пуном паром и треба вјеровати у ДПС-ову причу да је приватизација КАП-а „посао столећа“ (изречено прије неславног расплета). Како КАП тако и други гиганти, већ заборављени од домаће јавности; ДПС-ови активисти никада нису купили гласача, па ни његову личну карту, нико не дијели предизборне кредите и нико се не запошљава линијом партијске и националне подобности. ДПС не злоупотребљава буџетски новац нигдје и никада; У Црној Гори не постоји ниједан облик дискриминације, па ни онај према Србима и  Православној цркви. Култура, наслеђе и традиција нису у фази редизајна, а језик којим говоримо није на удару; Политичка, грађанска, национална, вјерска и сва друга права су загарантована, што је најбоље потврдила Парада грантова на европској геј паради у Подгорици. У Црној Гори се не пребијају, а камоли убијају политички опоненти. Тим следом „црне тројке“ нису постојале, а неријешена убиства нису значајна… И тако у набрајање до јутра!

Ако смо добро разумјели, свако другачије мишљење би било антиевропско, а самим тим и антидржавно, што неминовно изазива казнене или материјалне санкције.

Ако смо добро разумјели, проевропска опозиција би такође требала да ревидира своја несагласна размишљања о, како су до сад говорили, криминогеном режиму.

Да ли ће се опозиција захвалити?

После похвала европских званичника, биће занимљиво прибиљежити реакцију, или њен изостанак из посланичких клупа, посебно оних опозиционих.

Није наодмет подсјетити да у скупштинским клупама нема ниједног посланика који се званично противи европским интеграцијама. Чак је то и обавезан услов, јер све парламентарне политичке групације се залажу за „европски пут Црне Горе“ и та је мантра нова црногорска пошаст, слична онима из социјалистичког периода које нису смјеле наћи икакву  упитност.

Опозициони лидери су постали све чешћи гости у метрополама ЕУ, што није лоше, али су све даље од својих бирача, што није добро.

Циљеви, задаци и акције опозиционих првака, пролазе аутоцензуру „европске подобности“, а смјерови дјеловања најчешће зависе од (не)наклоности амбасадора ЕУ.

Истовремено, на унутрашњем плану, опозиција предњачи у свакодневном подсјећању на застрашујуће доказе о мафијашкој организацији која је послије дугогодишње спреге са властима, постала и сама власт.

Да ли ће опозициони лидери захвалити ЕУ на ласкавој оцјени?

Хоће ли одлучити да више не говоре о „тобожњим“ аферама, или ће преиспитати своју безусловну везаност за пројекат евро-интеграција и  захвалити „жирију“ на досадашњој сарадњи?

Оглашавањем поводом овакве оцјене високих европских званичника, опозиција би смањила дилеме о оправданости свог постојања.

Прећуткивање овога би значило да су сви актери пристали да озваниче колонијални статус Црне Горе и да се трајно одрекну њене независности, која је суштински изгубљена маја 2006. године уз обилату помоћ наших „европских пријатеља“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: