„Заштићене“ светиње зарастају у коров

Ратна сјекира коју је у сталном тихом рату против Митрополије црногорско-приморске ових дана још једном потегла Управа за заштиту културних добара Црне Горе, односно одскорашња директорка ове установе Анастазија Мирановић, забрањујући даље радове на обнови и уређењу манастира Режевићи „због скрнављења и девастације“, изазвала је веома оштру реакцију владиката са Цетиња, односно митрополита Амфилохија, пишу Вести онлајн.

„Садашњи однос према цркви је као да је црква криминална организација која ту постоји да угрожава, а Управа је задужена да спасава. Понашају се као да смо ми установа са криминалцима која угрожава свеукупно културно наслеђе Црне Горе“, казао је митрополит Амфилохије, који сматра да је крајњи циљ свих ових активности да се уништи Митрополија црногорско-приморска.

„Ја стога позивам владу и Министарство културе да почну културно да се понашају према цркви и да за то ангажују и културне људе, јер ћемо у супротном, нека ми опросте, ми наставити да обнављамо.“

Упад међу монахиње

Митрополит Амфилохије је подсјетио на сличан однос власти према Цркви и радовима које је извела на обнови, очувању и уређењу манастирског комплекса у Острогу, који би се, како каже, да се чекала реакција власти, односно Управе за заштиту културних добара, можда већ и срушио:

„Ми смо за обнову Острога ангажовали најстручније људе у Црној Гори. Међутим, та таква Управа је послала неког инспектора који је оставио записнике, оптужујући мене да сам главни кривац. Видим по писању да је неписмен човјек, али по пријави тих неписмених, манастир је кажњен прошле године. Казнили су и мене и ја сам то уплатио.“

За 25 година, откад митрополит Амфилохије столује на владичанском трону на Цетињу, обновљено је или новосаграђено 652 црквена здања (манастира, цркава, парохијских домова, духовних центара, народних кухиња), међу којима је свакако најзначајнији монументални, велелепни храм Христовог васкрсења у Подгорици.

„Прича се, међутим, поновила и у Режевићима“, казао је даље митрополит Амфилохије.

„Нашли су неког инспектора који, да је у полицији, не би се тако некултурно и нечасно понашао, а камоли инспектор задужен за очување културе. Он је изрекао казне упадајући у просторије монахиња. Чујем да је римокатоличког поријекла, али морао је да буде образован, а понаша се горе од најгорег полицајца у Црној Гори и то према цркви која је темељ свеукупне културе. Са таквим људима је немогуће сарађивати. Спремам се да ових дана упутим акт Министарству културе и уколико они не смијене тог човека и не поставе стручног и културног, ја ћу да забраним њему да приступа манастирима и светињама јер се понаша беспризорно према људима који уграђују живот у те светиње.“

Одговор директорке

Што се манастира Режевићи тиче, митрополит је поручио да ће радови на његовој обнови и уређењу бити настављени и да се нико према тој светињи не може опходити „као према другој гомили камења“.

„У Режевићима ћемо реализовати планове. Сачуваће се сваки камен. Ми вапимо за стручњацима са којима ћемо радити, али зато нека држава и Министарство културе нађу праве стручњаке са којима ћемо сарађивати. Они имају право да буду атеисти, али немају право да газе елементарна права вјере…“

Директорка Управе за заштиту културних добара и функционерка владајуће Демократске партије социјалиста, Анастазија Мирановић, међутим, није остала дужна поглавару Српске православне цркве у Црној Гори, већ му је ставила до знања да ће, упркос свему, наставити, сходно, како је казала, слободној процјени и вољи, да врши послове Управе и Центра за конзервацију и археологију Црне Горе, односно да ће и даље упадати у манастире.

„Нико нема права да на културним добрима ове државе изводи било какве интервенције без претходно издатих конзерваторских услова и одређених сагласности Управе“, била је јасна и одлучна директорка Мирановић, која је утврдила да нису у питању само манастири Острог и Режевићи, већ да су и друге светиње претрпјеле „непримерене интервенције изведене без конзерваторских услова и сагласности Управе за заштиту културних добара“.

Зарђале плочице као ругло

Митрополија је истог часа фото и другим документима показала како то држава и Министарство културе, односно њена надлежна управа, брину о културним добрима и светињама на којима и данас, 70 година после Другог светског рата и револуције, стоје само ругла оронулих и зарђалих плоча на којима пише да су законом заштићени. Насупрот томе стоји сијасет обновљених и новосаграђених светиња, од којих би многе данас биле гомила камења или само затрављени темељи да се чекало на „конзерваторске услове и сагласности“ бирократије.

„Добио сам неке акте по којима треба да платим казну. То је први пут у историји Црне Горе да ја као митрополит плаћам казну, а по ком основу – не знам. Умјесто да те држава награди што чуваш светиње, она те кажњава као делинквента“ каже огорчени митрополит Амфилохије.

„Прва глупост Управе је та што шаљу као инспекторе незналице који нису мериторни да оцјењују шта је урађено, а шта није према захтјевима струке“ казао је Јован Маркуш, човјек који помно прати активности Митрополије црногорско-приморске на обнови и изградњи цркава и храмова.

„Посебно је забрињавајуће то што се ради о неваспитаним људима који се понашају као пандури, а не као цивилизована лица. Мирановићева, нажалост, откад је дошла на чело Управе за заштиту културних добара, није се удостојила да посјети Митрополију и да разговара са митрополитом, од кога би управо могла много да научи када је у питању заштита културних добара, јер сигурно нико ни приближно у Црној Гори мултидисциплинарно не познаје обнову и градњу манастира и храмова колико он. То што ради Управа нема везе са струком већ је у функцији дискриминаторске политике према Митрополији.“

„Свети краљ Милутин је подизао и обнављао манастире, али не толико колико митрополит Амфилохије за 25 година, и то у вријеме санкција међународне заједнице и бомбардовања НАТО-а, најјаче војне силе на свијету, кад је српски народ чувао свој крст од сила зла и српских изрода“, рекао је хаџи Љубиша Гвојић, честитајући митрополиту Амфилохију четврт вијека столовања на владичанском трону под Орловим кршем и подржавајући га у настојању да сачува вјеру божју у народу који несебично дарује и помаже да се сачувају, обнављају и подижу светиње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: