Закуни се у „брегзит”
Еврофилима у Великој Британији дата је још једна прилика. Њих је премијерка Тереза Меј позвала да се одрекну свог досадашњег уверења о неопходности останка Уједињеног Краљевства у Европској унији и да по хитном поступку прелете на страну победника или „брегзиташа”.
Остану ли верни свом проевропском уверењу, није им место у новој британској влади, која је састављена одмах после референдума са задатком да спроведе народну вољу и изведе земљу из ЕУ.
Подстакнута говоркањима да унутар кабинета има и еврофила, премијерка је у недељу по хитном поступку сазвала ванредни састанак владе за среду. Сваки министар мораће да изнесе план у коме ће нагласити све оно добро што се може у његовом ресору очекивати када Британија успе да се одвоји од ЕУ.
За ово преслишавање министри ће морати да се спремају дан и ноћ, а опет – тешко да ће моћи много тога конкретног да кажу. Зна се да ће се Острво развести од Европе, али се не зна ни када ће се то десити, ни под којим условима, ни коме ће шта припасти. Једно је сигурно, Европа није расположена за ценкање и неће дозволити свом брачном партнеру да са собом понесе оно што му је воља.
Међу онима који су на референдуму гласали за Европу јесте и Тереза Меј, тада министарка унутрашњих послова у влади Дејвида Камерона. Али за разлику од Камерона, који је дао оставку чим је сазнао за резултате референдума, Мејова је постала премијерка без изјашњавања чланства, јер се погодило да је друга кандидаткиња за вођство торијеваца одустала од трке.
Међутим, нико не сумња да се премијерка „искрено” преобратила у „брегзиташицу”, будући да никад није ни била срцем и душом за Европу. То је показала и када је усред кампање упозоравала да треба добро размислити да ли да „сиромашне, корумпиране земље попут Албаније, Србије и Турске уопште треба да уђу у ЕУ”…
Апели да се британска политика ослободи државних чиновника који су доследни свом убеђењу, па коче и компликују одвајање, чују се од неких утицајних „брегзиташа”, међу којима је најјаснији Стив Бејкер, торијевски парламентарац на челу конзервативне групе посланика. Он се заложио за моментално отпуштање оних који се у државној служби опиру „брегзиту”. Он предлаже да се по хитном поступку донесе нека врста лекс специјалиса која би омогућила да такви откази добију правну ваљаност.
Усред говоркања да се с „брегзитом” непотребно одуговлачи, на хитном састанку кабинета биће преслишани сви министри1. Тереза Меј је одмах после референдума постала присталица „брегзита”.
Са друге стране је група чврстих „антибрегзиташа”, којима не пада на памет да прелећу. Напротив, за суботу је у Лондону заказано протестно окупљање, где ће се захтевати да Британија остане у ЕУ, а већ за следећи понедељак заказана је расправа у парламенту, где ће се разматрати петиција за нови, други референдум, коју је потписало пола милиона Британаца.
Да Британију очекује врући септембар, наговестио је и Овен Смит, који претендује да преузме кормило Лабуристичке партије од Џеремија Корбина. Он обећава да ће, буде ли изабран 24. септембра на унутарпартијским изборима, у парламенту блокирати предлог владе да се отпочне са процесом одвајања. Или нови референдум, или општи избори, каже Смит, који се позива на чињеницу да нова премијерка није добила мандат од народа.
Мејову упоређују са монарсима из династије Тјудор, не само зато што није изабрана већ и због њене наводне намере да без консултације са парламентом активира члан 50 Лисабонског споразума у Бриселу, ослањајући се само на референдум као на јасно изражену народну вољу.
Како наводи „Дејли телеграф”, премијерка не жели да се суочи са парламентом у коме већина (480 од 650) подржава останак земље у чланству ЕУ. Владини правници са којима се консултовала сматрају да кабинет има овлашћења да покрене „брегзит” без одобрења парламента. Противници „брегзита” сматрају да референдум није правно обавезујући пре него што парламент да зелено светло.
У таквој ситуацији, цепају се и владајућа и опозициона странка, а целокупно политичко ткиво Британије је распорено. Шкотска је гласала против отцепљења, жели да остане у ЕУ и прети новим референдумом о независности. Престони град на чијем је челу први пут у историји градоначелник исламске вероисповести такође жели да буде део Европе. Научни кадар и студенти у најпрестижнијим универзитетима, Оксфорду и Кембриџу, желе да користе европске фондове за науку. Међу лабуристима је дошло до свађе око вођства странке јер се Корбин оптужује да је млако водио проевропску кампању. Његов ривал чак га је набедио да је гласао за „брегзит”.
Торијевци су, упркос прелетачима, такође подељени – учестале су зађевице и међусобна оптуживања. Најсумњивији је Филип Хамонд, сада министар финансија, а пре референдума шеф дипломатије. Он је пре неки дан изјавио да до „брегзита” вероватно не може да дође пре 2022, а да ће до тада и пољопривредници и научници добијати субвенције од ЕУ. Значи у праву је бивши шеф Шкотске националне партије Алекс Салмонд када тврди да ће „брегзит” трајати више него Други светски рат.
То је изазвало буру негодовања међу поборницима моменталног „брегзита”. Неки чак тврде да Британија треба храбро да крене напред и да цео процес може да се заврши до нове године, што ће се вероватно и догодити, без обзира на то што експерти тврде да је брзи излазак раван опасности у којој се налази авион кад му се усред неба искључе мотори. Да би била иоле сигурна, британска летилица морала би да се нађе у близини писте за слетање и да познаје њене координате.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: