Насловна Поглед Заједничка посла Србије и Португалије

Заједничка посла Србије и Португалије

0
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Владимир Бобетић

Србија и Португалија обележавају ове године 135 година од успостављања билатералних односа. Краљ Милан Обреновић 1882. године послао је писмо португалском краљу Луишу Првом у којем га је упознао са политичким приликама у Србији након Берлинског конгреса, недуго потом разменили су ордења, а та година сматра се и почетком дипломатских односа те две земље.

Прва амбасада краљевине Србије у краљевини Португалији отворена је 1917. године.

Тим поводом у Лисабону је боравио председник Србије Томислав Николић. Домаћин му је био португалски колега Маресело Ребело де Соуза, који га је прилично помпезно дочекао у једној од најважнијих историјских четврти у граду, Белему.

Уприличена је и војна парада а у знак обележавања годишњице успостављања дипломатских односа. Председници су разменили и ордења, баш као и краљеви пре 135 година. Током дводневне посете Николићу су уручени кључеви града Лисабона, а српској православној цркви на коришћење је уступљена капела Светог Христа.

Нови корак

Председник Николић посету је окарактерисао као корак у новој ери односа две земље и позвао португалске инвеститоре да улазе у Србији.

Иако удаљене хиљадама километара, Србија и Португалија деле много тога заједничког. Сличне су по величини територије, имају сличан број становника, имају сличне економске и социјалне проблеме, попут велике незапослености, високог јавног дуга и ниског наталитета.

Португалија је 2016. годину завршила са буџетским дефицитом од 2,3% бруто друштвеног производа, што је ниже од лимита који је ЕУ поставила за земље чланице. Исти буџетски дефицит имала је у прошлој години и Србија. Србија нешто боље стоји по питању јавног дуга. У Србији је прошле године јавни дуг био скоро 79% БДП-а, а у Португалији је и даље на изузетно високих 126% БДП-а.

Незапосленост је у Португалији прошле године пала на 11%, у Србији је на 18%. Стопа инфлације је у Србији 1,1%, у Португалији 0,8%. Реалан раст бруто домаћег производа у Србији је лани био 2,5%, у Португалији 1%. Очекивано трајање живота за грађане Србије је 75, а за грађане Португалији 79 година.

portugal Заједничка посла Србије и Португалије

Гро португалске привреде засновано је на услужним делатностима (скоро 68%), следи индустрија и тек на трећем месту пољопривреда. У Србији су индустрија и услужне делатности готово изједначене са по 47% и 42%, док је пољопривреда, као и у Португалији, на трећем месту.

Највећи спољнотрговински партнер Португалији је суседна Шпанија, потом Француска и Немачка. Србији су то Италија, Немачка и Босна и Херцеговина.

Питање електричне енергије

Занимљиво је поређење у производњи електричне енергије. Србија највише струје добија из фосилних горива, потом из хидроцентрала, док од обновљивих извора енергија тек 0,2%. Португалија скоро 60% струје добија из хидропотенцијала и обновљивих извора енергије. Чак 30% струје произведе се из обновљивих извора енергије, пре свега ветропаркова, па је Португалија високо шестопласирана међу државама по употреби енергије из обновљивих извора.

Слика економије две земље анемична је са тенденцијом опоравка. Обе земље боре се за свако ново радно место, па је тешко очекивати да ће инвестиције из Португалије у Србију бити иста значајније од онога што смо имали у периоду од 2014. до 2016. године, а то је нешто висе од 900.000 евра.

Србија би могла да профитира од преузимања португалског знања у обновљивим изворима енергије, пре свега у коришћењу ветропаркова јер Србија има тај природни потенцијал који је до сада готово потпуно не искоришћен.

Од привредних грана помаци би могли бити направљени у области туризма, где можда има и највише простора за унапређење сарадње две земље, пре свега јер се размена туриста тренутно своди највише на кратке city-break одморе који за грађане Србије подразумевају пре свега Лисабон и околину и евентуално Порто.

Обе туристичке организације могле би да учине знатно више на промоцији туризма. Развоју сарадње у туризму свакако би допринела и редовна авиолинија између Београда и Лисабона.

Уз туризам иде и културна сарадња која би могла бити на далеко вишем нивоу. Међусобно познавање културе тек је површно и креће се у троуглу фадо, Гуча, Егзит. Обе земље, без икакве сумње, имају историјску и културну баштину, савремене младе уметнике који би, адекватно представљени, без сумње продубили културне везе две земље.

Двоструки стандарди

У политичком смислу, Португалија и Србија без сумње су пријатељске земље, а Португалија је добар пример како Србија понекад може да има двоструке стандарде. Једне према суседима, а друге према осталима.

Наиме, на пријатељске односе две земље није утицала чињеница да је Португалија признала независност Косова 2008. године и тако постала 22. држава која се одлучила на тај потез. Португалија је и земља која је гласала за пријем Косова у УНЕСКО. Упркос свему томе, Португалија је избегла гнев министра иностраних послова Ивице Дачића, што се не би могло рећи за Македонију на пример.

Око косовског чланства о УНЕСЦО-у и наредном гласању председник Николић разговарао је са португалским министром културе. Да ли ће Португалија променити мишљење, па наредног пута гласати против, треба сачекати и видети.

lisabon Заједничка посла Србије и Португалије

Ипак сасвим су мале шансе да ће Португалија учинити било шта ван онога што се зове заједничка спољна политика ЕУ-а. Ако пак промени став, председник Николић слободно ће моћи да упише један велики плус у свој председнички мандат.

За Србију је такође стратешки важно да у Португалији има савезника у процесу преговарања о чланству у ЕУ. Португалија је става да се отварање поглавља не би непотребно требало одлагати и да би Србија, након усклађивања свих поглавља, требало да постане равноправна чланица Уније, разумно у што скоријем року.

Посета председника Николића Португалији, била је без дипломатских гафова, изненађујуће, без грешке.

Председници су ту, у крајњој линији, да отворе врата, а да ли ће и колико земље сарађивати у области економије, културе, туризма, зависи од влада и њихове добре воље. Пријатељство некада треба потврдити културном сарадњом када и нема директних економских интереса.

Извор: Ал Јазеера

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here