Насловна Друштво Задовољни „Ћирилицом“: Дио смо узвишеног подухвата да будемо своји

Задовољни „Ћирилицом“: Дио смо узвишеног подухвата да будемо своји

1
ПОДИЈЕЛИ

Организатори културне манифестације „Ћирилицом“, која је претходних пет дана одржана у Будви, ЈУ Народна библиотека Будва и Удружење издавача и књижара Црне Горе, задовољни су осмишљеним програмом који је понуђен грађанима и туристима Будве, саопштено је из Арт преса.

„Када би требало у најкраћем, да представимо културу Црне Горе данас, могли бисмо да кажемо, да док једни бране ћирилицу, други се бране од ћирилице. Једна од најплеменитијих европских иницијатива јесте одбрана ћириличног писма. Штампање евра на ћирилици, је израз одлучности Брисела, да штити ћирилицу,“ истакао је пјесник и предсједник Удружења издавача и књижара Црне Горе Радомир Уљаревић. 

Потребно заустављање процеса одумирања ћирилице као најбитније идентитеске црте

„Ћирилица је најсавршеније писмо на свијету, тврди Шо, а на том писму је написано између осталог, Мирослављево јеванђеље (око 1186.) и представља, највећи ћирилични споменик, српске и јужнословенске писмености. Најстарија штампана књига на црквенословенском језику Октоих првогласник (1494.), штампана је ћирилицом у Ободској штампарији и други, тако да нема ни једног важнијег споменика наше писмености, да није писан ћирилицим,“ каже Уљаревић и наглашава:

„Ћирилица није само писмо Црногораца или Срба у Црној Гори – са не мање разлога би требало да бране ћирилицу и мањински народи у Црној Гори, јер, ако се сви боре за очување државе Црне Горе, морали би, да као први корак предузму, заустављање процеса одумирања ћирилице, као најбитније идентитетске црте.

Пројекат ‘Ћирилицом’ реализован у Будви, има за циљ, да допринесе разумијевању чињенице, да ћирилица није и не смије да буде средство за идеолошка и дневно политичка спорења, већ да она, као темељна културна вриједност, уједини све око те племените идеје, која се односи на заштиту ћириличног писма. Јер, ћирилица је прва и најважнија степеница на коју смо стали, кад смо као народ и држава кренули у друштво народа, и ако њу измакнемо, само ћемо се спотицати, губећи сваки ослонац, користећи као штаке, туђа културна добра. Наша култура и образовање у таквим условима, били би нешто накалемљено и преписано, али зато, када једног дана постигнемо концензус о заштити ћирилице, моћи ћемо да свима гледамо у очи чистога образа, и једино ћемо тада ћемо с правом говорити о властитој култури и образовању.

Ми смо сви, овдје на Књижевном тргу ћирилице у Будви, дио овог узвишеног, племенитог подухвата у намјери да будемо своји и само и искључиво своји и зато треба чувати племенити пројекат ‘Ћирилицом’.

1 КОМЕНТАР

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here