За просјечну плату добијамо најмање струје

Од земаља бивше Југославије, цијене електричне енергије у Црној Гори ниже су само од цијена у Хрватској и Словенији, док се за просјечну плату једино у Македонији може добити мање киловат-сати (kVh) него у Црној Гори. То показују подаци Регулаторне агенције за енергетику (РАЕ), која је у извјештају о раду за 2016. годину упоређивала цијене струје у ЦГ са цијенама у европским земљама, пише Дан.

Цијена електричне енергије за домаћинства у Црној Гори у прошлој години износила је 9,97 центи са порезима и скупља је у односу на цијену струје за домаћинства на Косову, гдје је киловат-сат 5,9 центи, Србије гдје је 6,5 центи.

У Македонији је kVh 8,3 цента, Албанији 8,4, а у Босни и Херцеговини 8,5 центи.

Од земаља бивше Југославије од нас су скупљи Хрватска, гдје је цијена kVh била око 13,5 центи, и Словенија, гдје је око 16 центи.

За просјечну плату у Црној Гори од 510 евра, домаћинства могу да потроше 5.115 kVh и само се у Македонији за просјечну плату може купити мање киловат-сати. Притом у Македонији је просјечна плата око 370 евра и мања је за скоро 30 одсто него код нас. Код њих се за 370 евра може купити 4,45 хиљада kVh електричне енергије, што је за 20 одсто мање него код нас.

У Србији се за просјечну плату од 410 евра може купити 6,3 хиљаде kVh, у БиХ за 440 евра 5,2 хиљаде kVh, Хрватској, гдје је цијена скупља скоро за четири цента по kVh, може се купити шест хиљада киловат-сати, а у Словенији, гдје је за шест центи скупља струја, могу се купити чак 6,4 хиљаде kVh.

Просјечна плата у Хрвагској је око 815 евра, а у Словенији око хиљаду евра.

Хрвати за просјечну плату добијају 20 одсто више струје него домаћинства у Црној Гори, а Словенци скоро 30 одсто. Највише струје за просјечну плату добијају домаћинства у Словенији, па у Србији.

Домаћинства у ЦГ би могла да троше 350 kVh струје само 14 мјесеци, а у Србији и Словенији 18 мјесеци.

Према извјештају Еуростата, цијена електричне енергије за домаћинства у земљама ЕУ у просјеку је смањена за 2,33 одсто, између друге половине 2015. године и друге половине 2016. године, док је у наведеном периоду у Црној Гори дошло до смањења цијене од 0,37 одсто.

Између друге половине 2015. и друге половине 2016. године, промјене у цијенама електричне енегије кретале су се од смањења од 14 одсто у Холандији до повећања од 17 одсто у Белгији.

Највеће повећање цијене електричне енергије, како пише у извјештају РАЕ, за домаћинства у националној валути било је у Белгији 17 одсто, Норвешкој 13 одсто, Шведској и Турској шест одсто и Србији четири процента.

Највеће смањење је регистровано у Холандији 14 одсто, на Кипру 12 одсто и Лихтенштајну, Литванији и Румунији шест одсто.

Цијене су у већини земаља чланица остале углавном стабилне са нижим повећањем или смањењем од један до три одсто, док су у Словенији, Албанији, Великој Британији, Хрватској и на Малти остале непромијењене.

Киловат-сат у Данској преко 30 центи

Најскупља цијена електричне енергије за домаћинства је у Данској 30,8 центи по киловат-сату, затим у Њемачкој 29,8 центи, Белгији 17,5 и Португалу 23,6 центи.

Просјечна цијена струје у земљама ЕУ је у 2016. години била 20,5 центи по kVh.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: