Насловна Друштво За МАНС упитна Владина пројекција задужења од 2,6 милијарди еура

За МАНС упитна Владина пројекција задужења од 2,6 милијарди еура

0
ПОДИЈЕЛИ

Владин План санације буџетског дефицита и јавног дуга, који је саставни дио Предлога буџета за наредну годину, је непотпун документ са штурим и произвољним пројекцијама, који отвара питање да ли је задужење од 2,6 милијарди еура у наредних пет година реално предвиђено, или ће бити значајно веће, кажу из МАНС- а.

“Ако се има у виду да се Влада последњих година већином задужује ради покривања ликвидности и финансирања буџета, те да се у седмогодишњем периоду од 2009-2015. године задужила милијарду еура више него што је првобитно процјењивала, јасно је да би будући план задужења од 2,6 милијарди лако могао бити премашен”, истичу они.

При томе, додају из МАНС- а, невјероватно је да је санациони план припремљен на само 20 страница и без довољно релевантних образложења, па се, како оцјењују, стиче утисак да Влада новог премијера Душка Марковића није имала стварну намјеру да се озбиљније позабави овим значајним питањем, већ је само формално задовољила обавезу из Закона о буџету и фискалној одговорности, који прописује доношење санационог плана када државни дуг пређе 60 одсто БДП.

“Како би вратила огромне дугове домаћим и међународним банкама, отплатила раније преузете обавезе, попут реституције, старе девизне штедње и слично, те обезбиједила ликвидност хронично празне државне касе, Влада планира да се у наредних пет година просјечно задужује пола милијарде еура годишње, сматрајући да ће јој то бити довољно да покрије све „рупе“ у јавним финансијама. Међутим, подаци Министарства финансија из претходног седмогодишњег периода, односно од 2009. године до краја 2015, показују да су Владине прогнозе о потребном нивоу задужења биле потпуно погрешне, јер се у том периоду задужила 2,7 милијарди, а у процјени је „омашила“ за нестварних милијарду еура”, кажу они.

Тако је Влада у 2009. години планирала да се задужи 177,8 милиона, а стварно се задужила 256,7 милиона, годину касније је сматрала да јој је довољно 91,7 милиона, а позајмила је чак 225,4 милиона, док је у 2011. години пројектовала задужење од 150 милиона, а остварила га у износу од 234,6 милиона, показују подаци њиховог истраживања.

“Буџетом за 2012. Влада је предвидјела задужење од 308 милиона, а до краја исте године суму увећала на 321,5 милиона, у 2013. је план био 205,9 милиона, а стварно задужење 333,8 милиона, да би 2014. предвидјела позајмице од 227,9 милиона, а оне су достигле чак 535,7 милиона. Коначно, у 2015. план задужења је одређен на 634 милиона, а Влада га је у тој години премашила за 200 милиона, односно узела је позајмица од 832,8 милиона. Коначни подаци за ову годину, у којој је пројектовано задужење од 544 милиона, биће познати тек у наредној години”, кажу из МАНС- а.

Према њиховом мишљењу, за неке од фискалних мјера, којима планира раст прилива у наредном периоду, попут увећања примитака од 10 милиона годишње по основу скривених опорезивих прихода, или веће годишње наплате за 15 милиона по основу зарада из такозване сиве зоне, санациони план не садржи довољно аргументоване податке који би показали да ће приходи заиста и бити остварени.

Поред тога, додају они, Влади је у санационом плану за процјену раста црногорске економије као један од параметара послужила процјена инвестиционих улагања у трогодишњем периоду (2017-2019. година) од чак 2,7 милијарди еура, али није навела које су то све инвестиције које би биле реализоване у том обиму.

Појединачно највећа инвестиција у земљи тренутно је дионица аутопута, за чију изградњу би у наредне три године могло да буде потрошено око 700 милиона еура, додају из МАНС- а.

У сектору енергетике реализује се пројекат подморског кабла и гради низ мањих енергетских објеката, али они не могу премашити суму од неколико стотина милиона еура, док је пројекат изградње нове термоелектране у Пљевљима под знаком питања, оцјењују они.

“На приморју се реализује више туристичких пројеката, али сви пројекти из различитих области тешко да могу генерисати укупну вриједност од 2,7 милијарди у трогодишњем року, па остаје нејасно да ли Влада приказ огромних улагања користи за „филовање“ података о економском расту, или су у међувремену уговорени неки инвестициони пројекти о којима јавност још ништа не зна. На крају, иако формално прокламује да је један од њених циљева заштита социјално најугроженијих слојева друштва, из предложених мјера се то не би могло закључити, посебно имајући у виду да се планира смањење накнада за мајке, одлагање примјене исплате дјечјег додатка за поједине категорије, те увођење акциза које ће повећати цијену горива за све потрошаче”, кажу они.

Када се све претходно има у виду, оцјењују из МАНС-а, очигледно је да Влада наставља не само са стихијском и недовољно промишљеном буџетском политиком, већ терет кризе упорно пребацује на најугроженије грађане, умјесто да узме од оних који имају највише.

 

ПОДИЈЕЛИ

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here