Насловна Насловна Вулин у Москви: Србија не намерава у НАТО

Вулин у Москви: Србија не намерава у НАТО

3
ПОДИЈЕЛИ

Србија нема намеру да постане чланица НАТО-а и тражи и од Алијансе и од других партнера да поштују њен неутрални статус, изјавио је за Спутњик министар одбране Александар Вулин.

„Наравно, ми комуницирамо са НАТО-ом у оквиру ’Партнерства за мир‘. То је оптимални ниво сарадње за нас и ми смо њиме задовољни. Увек говоримо нашим партнерима у НАТО-у да чувамо војну неутралност и немамо жељу да постанемо део НАТО-а, то је наша чврста одлука. Док год је председник наше земље и врховни командант Александар Вучић, а ја министар надлежан за оружане снаге, ми нећемо бити део НАТО-а нити других савеза“, рекао је Вулин током званичне посете Москви.

Он је додао да Србија очекује од својих партнера, Русије, САД, НАТО-а и Организације договора о колективној безбедности, да поштују њену одлуку да остане неутрална.

„Веома смо захвални Русији због њене политике према Косову и Метохији, њихов принципијелни став подршке међународног права, јер (ситуација) са Косовом и Метохијом више од свега (захтева поштовање) међународног права. То је наша политика и ми ћемо је се придржавати. Мислим да пријатељство између наше две земље не може да буде покварена нити компромитована“, закључио је министар.

Према парламентарној резолуцији из 2007. године, Србија је неутрална у погледу војних савеза, али је парламент 12. фебруара 2016. ратификовао документ о дипломатском имунитету за представнике НАТО-а и логистичку подршку на територији земље.

Индивидуални план партнерства Србије са НАТО-ом (ИПАП) ступио је на снагу у марту 2015. године. Овај документ дефинише образовно-техничку сарадњу, заједничке војне вежбе и стварање позитивног имиџа Алијансе у српском друштву. Међутим, 2013. године парламент Србије добио је статус посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ.

О испорукама C-300

Београд разматра могућност набавке руског ракетног система C-300, али је прерано говорити о неким детаљима трансакције, рекао је Вулин.

„Разматрамо ово питање (набавку), мислимо о томе, сувише је рано да се каже нешто конкретније. Не могу да говорим тако отворено и унапред. Не могу да коментаришем конкретно у вези са C-300, али генерално морамо да нашу војску боље да опремимо и оснажимо“, одговорио је Вулин на питање о току преговора о набавци C-300.

Раније је директор Федералне службе за војно-техничку сарадњу Русије Дмитриј Шугајев изјавио да Русија и Србија разматрају могућност испорука дивизија противавионског ракетног система C-300.

Говорећи о набавци тенкова, српски министар одбране казао је да је тачан датум набавке 30 руских тенкова Т-72C и 30 оклопних извиђачких возила БРДМ-2 у оквиру војно-техничке помоћи још није одређен, српска страна очекује да ће се то десити наредне године.

„Што се тиче БРДМ-2 и тенкова Т-72C, још није одређен тачан датум“, рекао је министар. Према његовим речима, остатак опреме у оквиру војне помоћи биће испоручен када буду решена сва административна питања. 

МИГОВИ

Шојгу и Вулин разговарали су о сарадњи у области одбране и војне индустрије, а српски министар одбране рекао је да мигови стижу по плану, до краја године, као и техника која ће припасти копненој војсци, преноси РТС.

Извор: Србин.инфо

3 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    1

    druga strana

    Odbrana i zaštita: od potpunog razoružanja do pacifikacije i feminizacije vojne službe

    Živi zakopani

    Od kad je ukinuto redovno služenje vojnog roka u Srbiji, pa do današnjeg dana, najmanje 200.000 punoletnih mladića služilo je vojsku u civilu. U praksi, njima je upis u vojnu evidenciju bio i jedina obaveza. Niko od njih nije prošao ni minimum vojne obuke. Prvi put u istoriji Srbija ima celu generaciju mladih i punoletnih ljudi bez ikakvih vojnih znanja. U slučaju oružanog sukoba, neće imati ko da se odazove u odbranu države. Niko sa takvom masom neobučenih mladih ljudi, ne može da krene na front. Ali, Vučićeva Srbija je u međuvremenu postala paradržava, bez snage i uticaja. Osim temeljnog razoružanja, izvršena je i „feminizacija“ profesionalnog sastava vojske (u kojoj će uskoro više biti žena nego muškaraca) i njeno svođenje na paradnu ulogu. Srećom, niti nas ko napada, niti mi kome vojno pretimo. Ali, ministar vojni se plaši rata i poziva na vojnu obuku koju ni sam nikada nije prošao. Zašto on, i zašto sada?

    N. Vlahović

    Tokom nedavne posete Komandi za obuku Vojske Srbije u beogradskoj kasarni „Topčider“, ministar odbrane Aleksandar Vulin (koji, inače, nikada nikakve veze sa vojskom nije imao, niti je služio), saopštio je javnosti da su svi napori nadležnog ministarstva, Generalštaba i njegovih komandi, nedovoljni bez pomoći čitave države i društva, te da Srbija mora da nađe načina da ponovo u proces obuke uvede i one koji nisu pripadnici vojske. I još je dodao: „…Mora da se razmišlja o načinima i mehanizmima kako da se vrati obučenost građana“.

    Šta je ova izjava trebala da znači? Sprema li se to Vučićev režim da ratuje, i protiv koga? Morali da se brani i od koga? Da li je Srbija ugrožena od nekoga ili je samo on sa svojom klikom, uključujući tu i Vulina, ugrožen?

    Naravno, opšte je poznato da razoružana i razvojničena Srbija, nije pretnja nikome. Pred Srbijom su neke druge nevolje oko nerešenih pitanja granica i pitanje Kosova i Metohije. Ali, nijedan od tih problema neće biti rešavan ratom. Uostalom, tu je i okupaciona vlast takozvane međunarodne zajednice na čelu sa američkom okupacionom administracijom. U sred zgrade generalštaba Vojske Srbije u Beogradu, sedi predstavnik NATO pakta. Sve su to „garanti mira i bezbednosti“. Garantuju da će Srbija ostati paradržava bez suvereniteta. Pa kome onda treba vojna obuka? Hoće li možda Vučić članove svoje stranke da obuče u uniforme ako zatreba?

    Uprkos potpunoj demilitarizaciji, po zamisli komande NATO pakta u Briselu, bilo je u Srbiji i korisnih ideja, poput one da svaki građanin, posebno muškog pola, treba da prođe makar osnovnu pešadijsku obuku. Vizije ovih treninga išle su ka kursevima organizovanim kroz kraće boravke u kasarni, i sa određenim planom i programom. Mladi bi kroz predvojničku obuku savladavali i zadatke iz domena civilne zaštite, spasavanja, evakuacija…Sve su ovo bile dobre zamisli, pa je čak planirano da izmenama i dopunama Zakona o odbrani i vojsci iz 2014. godine, bude i odredba o uvođenju nastave na kojoj bi stariji srednjoškolci sticali osnovna znanja o sistemu odbrane.

    Ni to nije prošlo jer je Vučićev režim zakukao da nema dovoljno novca ni za održavanje regularnog vojnog sastava i da bi mu za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka trebalo 70 milijardi dinara.

    Ali, sa novcem koji je za poslednjih deset godina opljačkala mala grupa lešinara na vlasti (a, tu su i on i njegovu „vučići“), koja se ostrvila na vojnu industriju, Vojska Srbije je mogla da finansira ozbiljan kopneni sastav, i to kupovinom 200 modernih tenkova i 300 oklopnih transportera. Time bi svima bilo stavljeno do znanja da u slučaju komadanja i otimanja naše teritorije, svako mora da računa na ozbiljnost i rešenost države da zaštiti svoju celovitost.

    Na žalost, strategija novih osvajača planski je pustila domaće fukare i secikese, vojne liferante i kriminalce, da rade šta god hoće. Samo da Srbija bude što manje država, da njena vojska bude što manje vojska i da, konačno, svede njen značaj na minimum. Ta ideja je uveliko i ostvarena.

    Veleizdajnička strategija da se izvrši demontaža vojno bezbednosnog sistema Srbije, kreirana je još 2004. godine, kad je doneta odluka da 450 vojnih objekata bude prodato za „elastičnu“ cenu od 1 do 4 milijarde dolara! Pojedini članovi tadašnje vlade Srbije bili su do detalja upoznati sa ovim destruktivnim planom. Tokom te i sledeće godine, čak 19 osoba zaposlenih u Vladi Srbije, putovalo je službeno u Ameriku, kako bi dobili detaljna uputstva za sistematsko uništavanje Vojske Srbije.

    Tako su široko otvorena vrata zapadnoj vojnoj alijansi, koja je uz sadejstvo USAID-a krenula u projekat uništavanja svega što se zateklo u skladištima Vojske Srbije. Procenjena vrednost tog posla bila je između 1,5 i dva miliona evra. Za male pare, veliki posao!

    Urađen je i „projekat“ uništavanja 27.500 komada lakog naoružanja. Sledeći „projekat“, koji je sproveden 2007. godine, bilo je uništavanje čak 1.404.000 protivpešadijskih mina iz vojnih skladišta. Tom akcijom rukovodila je Norveška, koja je istovremeno rukovodila i kancelarijom za logistiku (pomoć) u Beogradu. Pre masovnog uništavanja naoružanja, na vojnim stokovima najviše je bilo protivavionskih i protivoklopnih raketa, ali i tone granata za top tenka T-55 i haubice 105 milimetara. Danas od toga nije ostalo ništa.

    I dok je Srbija vojnički ponižavana na svakom koraku, proces stvaranja vojske Kosova, od oko 44 hiljade vojnika, i dalje je tema zapadnih vlada!

    Do kojih granica je Vojska Srbije postala igračka u rukama političkih spletkaroša, govori i podatak da su na inicijativu NATO pakta zakazivane i „zatvorene sednice“ Skupštine Srbije, koje imaju za cilj „jačanje civilne kontrole Ministarstva odbrane“, uprkos tome što takve zatvorene sednice može da zatraži samo Vlada Srbije „na obrazložen predlog“.

    Treba na ovom mestu podsetiti sve koji su zaboravili, da su generacije đaka srednjoškolaca iz sedamdesetih i osamdesetih godina imale laku vojnu obuku koju su prošli kroz redovnu nastavu. Predmet „Odbrana i zaštita“ svojevremeno je bio izdanak predvojničke obuke, a u domaći školski sistem uveden je krajem šezdesetih godina. Na ovim časovima đaci prve i druge godine učili su organizaciju armije, osnove njene doktrine, spoljnopolitička opredeljenja…Plan i program podrazumevao je i rukovanje puškom, bombom, pa čak i logorovanja.

    Šta sprečava sadašnje vlasti da takav predmet uvedu u srednje škole? Naravno, odsustvo potpuno odgovornosti celokupnog sistema, čitavog društva. Srbija je na kolenima i predala se, ali još ne zna kome sve. Broj zatvorskih vlasti se iz dana u dan povećava. Ili, kako je to svojevremeno zapisao nedavno umrli pesnik Petar Pajić: „…Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji!“

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here