Насловна Политика Вулин: Не иде риjеч геноцид уз народ страдалника

Вулин: Не иде риjеч геноцид уз народ страдалника

1
ПОДИЈЕЛИ

На планини Козара у Републици Српској данас је обиљежено 73 године од тешке битке у Другом свјетском рату, а церемонији су присуствовали предсједник РС Милорад Додик и српски министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

VULIN 300x198 Вулин: Не иде риjеч геноцид уз народ страдалника

Годишњица је обиљежена у заједничкој организацији одбора за наговање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије, а Вулин је том приликом поручио да ријеч геноцид не иде уз народ страдалника који је „на олтар свељудске слободе дао 10.000 дечјих глава“.

Некаквим резолуцијама најављује се удар на Републику Српску и српску историју. Тако се и данас прављењем нове лажне, никако утемељене истине, покушава променити стање на Балкану„, нагласио је Вулин и додао да Република Српска није настала на геноциду и злочину већ на отпору понављања злочина.

Вулин је навео да Република Српска као гарант Дејтонског споразума жели мир и да Србија неће дозволити да се Република Српска умањи или промени. „Мир је ријеч коју смо тражили свих ових година. То је ријеч на којој Србија дефинише своју политику и у данима који су пред нама Република Српска и Србија ће заједно стајати„, рекао је Вулин.

Он је додао да ће Срби бити против зла где год се оно појавило.

Тешке су ране народа мог, уместо да их залече, да помогну да заплачу са нама, да нађу мир, кости праведника и мученика ране нам вређају, дају нам имена која не заслужујемо и стављају на страну на којој никада нисмо били„, истакао је Вулин.

Он је поручио да се ратови из 90-их година не могу разумети без сећања шта се догодило у Другом светском рату ако се не зна дубина Јасеновачких ужаса.

Ове планине су нахраниле јасеновачко зло, зато немојте стављати реч геноцид уз народ Јасеновца и Јадовна“, рекао је Вулин.

Битка на Козари започела је у јуну 1942. године, када је 11.000 Њемаца, заједно са око 20.000 усташа и домобрана, започело офанзиву на народ и борце Козаре и Поткозарја.

Против надмоћног непријатеља, борило се свега 3.000 партизана, из Другог крајишког одреда. Голоруки народ спасавао се у збеговима.

У ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али пуно народа и бораца није успело да се провуче. Они који нису побијени, одведени су у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Према усташким и њемачким документима, у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.

На мјести пробоја обруча у југозападном дијелу Козаре данас се налази споменик назван „Патрија“.

 

1 КОМЕНТАР

  1. 0
    0

    U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj je za vrijeme Drugog svjetskog rata 1941-1945 prema do sada sakupljenim podacima, a što nikako nije konačna cifra, ubijeno 74.762 djece, mlađih od 14 godina. Među njima je bilo 14.528 djece evidentiranih kao žrtve rata, dok je nad 60.234 djeteta izvršen najteži oblik genocida. Ubijeno je 32.054 dječaka i 28.012 djevojčica.Najviše je ubijeno srpske djece – 42.791, romske – 5.737, muslimanske – 5.434, jevrejske – 3.710 i hrvatske – 2.289. Za
    273 djeteta nije utvrđena nacionalna pripadnost. Životi 37.139 djece ugašeni su na preko hiljadu stratišta širom NDH. U hrvatskim, njemačkim i italijanskim logorima živote je izgubilo 23.504 djece od kojih su samo jasenovačka stratišta progutala 19.432 djeteta. Na sastanku predstavnika njemačkih i italijanskih okupacionih snaga i predstavnika oružanih snaga Nezavsne Države Hrvatske održanom 2. marta 1942. godine u Opatiji, donijeta je odluka o “čišćenju“ Bosanske Krajine.
    http://www.genocid.info/

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here