Вучинић: Од протеста који личе на сахране профитира само режим

Раднички протести су неминовност и морају их организовати бивши радници пропалих и опљачканих предузећа, који су сада у дубоком сиромаштву, казао је у интервјуу за ”Дан” предсједник скупштинске Комисије за контролу поступака приватизације и посланик ДФ-а Јанко Вучинић.

Организатори протеста могу бити и радници на одређено вријеме, који такође немају никакве социјалне сигурности, као и запослени у јавном сектору којима се зараде не мијењају већ седам година. Све је извјесније да ће им та зарада остати на том нивоу до пензије, јер треба наредних година отплаћивати уградње и дугове које су нам направиле мафијашко тајкунске структуре са њиховим предводником премијером Милом Ђукановићем. Најбоље по раднике било би када би се удружили и заједничком акцијом довели на власт људе који ће да раде у њиховом интересу, а Ђукановића и његову булументу лишиле незаконито стечене имовине и стрпали их у затвор – рекао је Вучинић.

Који су радници најугроженији?

Радници са сјевера су најугроженији, тамо има највише сиромашних, али разлика међу радницима није великама одакле год долазили. Питање је дана када ће их неподношљиви услови живота, натјерати да се сви они заједно преселе у Подгорицу и скупе испред зграде Владе. Зато је и Ђукановић пожурио са Законом о јавним окупљањима не би ли гладни народ одмакао од врата, али притом заборавља да је она зграда, у којој он тренутно као властодржац на једвите јаде одржава власт, направљена од народних пара и да тамо треба да буде неко ко ће да служи народу.

Властодршци у Црној Гори успјели су да раднике и радничка права ставе у ”времеплов” и да окрену точак историје уназад за вијек и по и да нас врате у 19. вијек, прије онога што се догодило у Чикагу када су се радници својим погибијама изборили за три осмице: осам сати рада, осам одмора, осам духовног надахнућа. Данас радници у Црној Гори немају елементарна радничка права, право на поштену и праведну зараду, на одмор, на слободан дан у седмици, на крсну славу, немају право да буду болесни, жене да затрудне и буду мајке.

Да ли бисте момогли и предводили протесте радника са сјевера уколико би одлучили да своје незадовољство изразе пред Владом и Скупштином?

У ДФ сам ушао као представник радника и столица на којој сједим је радничка. Спреман сам да будем на услузи и помогнем свим радницима који су у невољи. Сви ти радници долазе из различитих дјелатности и природа њихових проблема, иако у многоме слична, није иста. Већина их је синдикално организована и они имају своје синдикалне лидере. Сви који траже било какву помоћ од мене добиће је у оноликој мјери колико им то могу пружити. Ако сматрају да сам им од користи и да заједно са њима водим тај њихов оправдан бунт против овакве однарођене власти, нећу бјежати ни од тога, али је то ствар њиховог избора и циљева тих протеста. Мој циљ је јасан. Смјена криминалног режима Мила Ђукановића као оличења свега лошег и главног узрока радничког страдања, мучног и сиротињског живота народа и голе борбе за опстанак, као у животињском, а не људском свијету. Ако је то и њихов циљ, спреман сам да будем са њима.

Сматрате ли да је дискриминација да се пензионишу радници неколико предузећа, а да се другим радницима, који су у много горој ситуацији то не омогућава?

За све раднике који су остали без радног мјеста због увођења стечаја у приватизованим државним предузећима, а у том периоду им није исплаћена отпремнина требало је омогућити повољније услове за пензионисање, као што је и прецизирано предлогом закона, за мушкарце са преко 30 година и жене са преко 25 година. Јер ти људи данас живе у дубоком сиромаштву без икакве социјалне сигурности и држава је морала да покаже одговорност и бригу за те грађане, због тога што се уништавање предузећа и тјерање радника на улицу дешавало пред очима државних институција које су све то нијемо посматрале.

Из Министарства финансија најавили су да ће поднијети закон којим ће неуплаћивање доприноса бити кривично дјело. Хоће ли се тим законом побољшати пореска дисциплина и повећати приходи по основу пореза и доприноса на плате?

Тај закон сам предлагао два пута да буде уврштен на дневни ред, али је парламентарна већина то одбила. Сада ће то исто предложити Министарство финансија, односно Влада. Ваљда су се и они досјетили послије предлога ДФ-а да треба заштитити државу и њене грађане од бруталне пљачке стратешких партнера, који су поред свих постојећих закона похарали државни имовину и оштетили државне фондове и раднике за милионе еура. Можете само мислити каква је то била корупција и на којем нивоу када им је све то омогућено, а да нико од државних институција није реаговао.

Да ли је такав закон требало много раније донијети, с обзиром на то да много радника има проблема са одласком у нензију, јер им нијесу уплаћени доприноси?

Такав закон требало је донијети када се почело са приватизацијама, јер би тада било јасно свима онима, који намјеравају да закидају државу и раднике за милионе да ће завршити у затвору. Да смо све вријеме имали такав закон, у Цриу Гору би долазили прави инвеститори који би пословали у складу са законом, а овако имали смо већином голе криминалце који су нас пљачкали уз несебичну помоћ корумпираних челника државних институција поређаних у пирамиди корупције иа чијем врху се налазио премијер и наравно узимао највећи дио.

Мирна окупљања користе само Влади

Да ли је у Црној Гори могуће нешто постићи мирним протестима?

Зависи шта се подразумијева под мирним протестима. Ако мислите на протесте који окупе онолико људи колико се окупи на сахрани, па се онда послије одржаних говора протестанти разиђу, а прије тога припријете да ће се окупити у још већем броју ако им се не испуне захтјеви, онда од таквих протеста само профитира режим који пред представницима европских институција у Црној Гори показују демократски капацитет, да и поред ЛГБТ особа има још неко да се буни.

Али протести који би били слични онима од 2. октобра ове године испред зграде Владе, када се поред говора затресе мало и ограда, па се забрину помало и они које чува милиција онда то већ личи на пријетњу и угрожава режим.

Слика радника на плочнику дуго ће ме пратити

У 2014. години били сте у жижи јавности због протеста испред Владе, када сте подржали раднике Металца. Како сте преживјели цијелу фаму која се дигла након протеста и намјере тужилаштва да покрене кривични поступак против Вас?

Ако ми вјерујете и данас када прођем оном улицом испред Владе, као да видим онај призор када су готово умирали од глади радници Металца на оном плочнику, а да се нико не окреће на њих. Та слика ће ме пратити цијелог живота. Када је био протест, нијесам никако могао дозволити себи да се окупимо, одржимо говоре и разиђемо, а да оставимо њих да се на онакав начин убијају на улици. Оно је било једино рјешење да се нешто учини, мислим на позив да се иде на Владу. И када смо пробили ограду, нашао сам се међу полицијом и тада сам видео да се ти људи солидаришу са нама, јер нико није хтио да нас удара, а очекивао сам да ће ме премлатити. Сви су они добро разумјели муке радника, као и сву ситуацију. Добро су знали кога чувају од гладног народа и шта су све они које требају да чувају урадили том народу. Шта је милиција него дио народа. Али, зато су из тужилаштва, на премијеров звиждук потрчали да покрену истражне радње против мене и још неколицине протестаната, и то због пружања отпора. Али уз сву упорност Радивоја Лале Никчевића и осталих посланика ДПС-а остао ми је посланички имунитет, којег се намјерно нијесам одрицао да им не би олакшавао посао у послушности и додворавању газди.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: