Вучић in the USA (сусрет с домаром на највишем нивоу)
1 min readПише: Михаило Меденица
Господине председниче, како сам био одсутан неколико дана тако касним с изливом дивљења Вашој посети Америци, која је, чујем, била историјскија од претходне која је већ дописана у Библији као „Алекова посланица Америма“, тако да сам убеђен да се ова видела с Месеца, уз Кинески зид и Вулина који баци „кашикару“ па трчи за њом…
Дакле, овог пута не да сте успели да се пришуњате Белој кући и фотографишете пре него што је обезбеђење реаговало, већ сте, видим и ушли у њу и то не кријући се међу групом јапанских туриста већ као званичник којег је примио лично потпредседник Мајкл Пенс и како кажете- учинио велику част испративши Вас лично до капије!
У инат душманима који би тај гест другачије протумачили принуђен сам да објавим транскрипт вашег разговора од тренутка уласка у Белу кућу до тог надисторијског испраћања до капије.
Вучић (маринцу): Ма, пусти ме, бре, ја сам с овом групомтуриста, само сам тражио wц па залутао…
Маринац: Знам, знам…тако је било и прошли пут када сте покушали да прескочите ограду, тврдећи да Вас је председник позвао да засадите мушкатлу пријатељства…
Пенс: Каква је то гужва овде, јел?!
Маринац: Господине потпредседниче, овај се одвојио од групе туриста и ухватио за гелендер, неће да се пусти и…
Пенс: Будало, па зар не препознајеш човека- то је председник државе са највећим растом БДП-а и падом становништва с вишеспратница… То је један од највећих живих визионара- човеку се годинама привиђају инвеститори, фабрике, Штрумпфови, Дружина прстена и остале визије које ће од Србије учинити рајски врт за две, најкасније две и по године… С њим само пажљиво, полако и с достојанством, а ако не пусти гелендер само по прстићима…
Вучић: Господине Пенс, као што сам и обећао ево учинио сам част Америци овом посетом и спреман сам да Вам помогнем у демократизацији друштва по нашем принципу у којем сваки грађанин има Уставом загарантована права, осим ако се не покаже да није члан СНС-а…
Пенс: Да, да…баш сам о томе хтео да се посаветујем с Вама, па ако бисте пустили гелендер, поплашићете туристе, а ми ћемо прећи у ову дивну просторију коју помоћно особље користи за пресвлачење да поразговарамо. Не обраћајте пажњу на домара ако је у гаћама, неће ући у кадар…
Вучић: Видиш маринац да ме човек познаје, сад ћемо и да разговарамо, чујеш…
Пенс: Наравно да ћемо да разговарамо, ево ви слободно отварајте уста а ја ћу да се смешкам и климам главом да камера забележи, па ћемо касније урадити и синхронизацију читавог разговора гласовима Паје Патка и Шиље…
Вучић: Не, не пристајем ни на какве ултиматуме- нећу да говорим гласом Шиље, ја сам озбиљан државник и инсистирам на Малој сирени, то је црвена граница националних интереса испод којих нећу ићи! Дакле, Мала сирена и захтевам да се разговор води у Овалном кабинету како и приличи некоме мог ранга!
Пенс: Ма, то се подразумева, ево сад ће вас маринци одвестидо котларнице…овај, Овалног кабинета, можда ће Вам се учинити малчице другачији него на сликама, али све зависи из ког угла се гледа?!
Сат времена касније.
Пенс: Извините што нисам могао да се придружим разговору Вас и ложача, овај, председника, надам се да сте договорили много тога и…
Вучић: Разговор је био више него конструктиван, помогао сам господину председнику да претовари неки угаљ, онда сам на кратко ја био председник Америке док је он био на паузи за доручак, а потом смо договорили инвестиције у вредности две билијарде долара које ће поподне подићи с банкомата, сад није могао, картица му је нажалост остала у ормарићу где се пресвлачи пре посла…
Пенс: Екстра! Само га Ви поподне сачекајте испред Беле куће кад крене с посла па завршите тај историјски споразум у оном „меку“ прекопута, а сад ако не замерате, знам да имате много посла па бих Вас лично испратио до капије…
Вучић: О, каква част! Кад Ви дођете у Србију ја ћу Вас лично испратити до Марића у студио да заједно водимо „Ћирилицу“, а он нек помиње спонзоре с времена на време…
Пенс: Да, да, обавезно… Него, хоћемо ли полако према капији, закључаће је домар а ја немам кључ, знате, па…
Вучић: Ал ће душмани у Србији да пукну од муке кад виде како без пратње маринаца поносно корачам травњаком…
Пенс: Ма, да, то ми само за најважније званице… Него, кад смо већ стигли до капије ево вам 20 долара да ми купите новине, кафу и хепи- мил, то такође само најважнијим званицама дозвољавамо…
Вучић: Наравно! После се враћам у Белу кућу да Вам то донесем да сниме камере, јел да..?
Пенс: Не, не морате толико да се мучите, само оставите испред капије и звоните на пријавници… Закључаће онај проклети домар а ја, рекох, немам кључ па не можемо да Вам отворимо, иначе…
Е, да, задржите кусур слободно, то је први део од оних две билијарде долара које ће вам ложач, овај, председник донети поподне…
Вучић: Јупиииии! Осам и по долара директних инвестиција, одмах крећемо с изградњом нове фонтане, или да уложимо у ЦД с новим песмама за ову постојећу, мајку му…
(/dvaujedan.wordpress.com)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ttuga od naroda kojemu se svasta servira kao istorijski dogadjaj.