Насловна Друштво Вучић понудио породици Нури држављанство Србије

Вучић понудио породици Нури држављанство Србије

5
ПОДИЈЕЛИ

Председник Србије Александар Вучић понудио је држављанство породици 10-годишњег Фархада Нурија, избеглице из Авганистана. Дечак је продајом својих цртежа учествовао у прикупљању новца за лечење седмогодишњег дечака из Србије. Вучић је обећао посао оцу породице, како би могли да остану у нашој земљи.

Председник је казао да му је жеља да задржи „сликарски, али и људски таленат“ Фархада Нурија и његове породице. Вучић је малом Фархаду понудио стипендију, да би могао да настави да слика, а његовом оцу посао, те држављанство за све.

Фархад Нури, који са родитељима и браћом привремено борави у Центру за избеглице у Крњачи, казао је да би желео да остане у Србији, иако је породица намеравала да оде у Швајцарску. “Моје је да понудимо да будете грађани Србије. Ми бисмо били почаствовани ако би ви то прихватили“, рекао је Вучић.

“Знам колико сте дуго путовали да бисте дошли до Србије, са колико пробелма сте се суочавали и да је ваша коначна жеља да идете у Швајцарску. Хоћу да вам понудим, а имате времена, пошто планирате у јануару да идете у Швајцарску, да останете у Србији. Србија није богата као Швајцарска, али молим вас да обиђете Београд и боље га упознате, те видите колико је ово леп град. Ако се одлучите да останете у Србији ми бисмо вам дали држављанство одмах“, казао је Вучић приликом пријема породице Нури у седишту председника Републике.

Указао је да Србији недостају гипсарски молери, те додао да је сигуран да ће отац добити посао, од којег ће породица моћи пристојно и лепо да живи у Сбрији. Додао је да има више фирми које су заинтересоване да запосле Фархадовог оца, јер им недостају мајстори његовог профила и заната.

Поновио је да је Швајцарска богатија земља, али додао да је уверен да је Београд много бољи и лепши град од било ког другог. “Београд је три пута већи него највећи град у Швајцарској, већи је од Цириха, Базела, Женеве, Берна“, подсетио је он у разговору са породицом Нури и додао да не говори да ће породица у Србији живети у богатству, али ће живети пристојно, ако прихвате понуду.

vucic 409x221 Вучић понудио породици Нури држављанство Србије

Фархаду је поручио да са својим талентима, а навео је да је за само десет месеци научио одлично да говори енглески, може да буде и председник Србије, ако то некада буде желео. “Ја сам пети председник Републике Србије, ти би могао бити 10. или 11. Ставрно мислим да би могао да будеш председник, само да радиш вредно. Имаш сва права да будеш председник Србије“, поручио му је Вучић.

“Наша политика је политика искреног пријетаљества, солидарности и љубави према избеглом народу и људима који траже своју будућност, а ако видите будућност у Србији добродошли сте у нашој земљи. Све је на вама, нико вас не тера ни на шта“, нагласио је он.
У разговору са председником Фахрад Нури је рекао да би он желео да остане у Србији.“Желим да живим у Србији. Добро се осећамо у Србији“, казао је на српском и захвалио се Србији на свему што чине за његову породицу. “Када сам цртао нешто тако у Авганистану, нико није обраћао пажњу на то“, рекао је Фархад.

Председник Вучић је упитао Фархада колико је требало да га наслика, на шта је малишан рекао да је председника сликао од осам до 11 сати.

Сусрету председника Вучића са породицом Нури присуствовали су министар одбране Зоран Ђорђевић, комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић, као и градски менаџер Горан Весић.

5 КОМЕНТАРИ

  1. 3
    0

    НАДИРЕМО СКИТСКИ, Рајко Петров Ного

    Сјени Гаврила Принципа

    Надиремо ситни здепасти и тврди
    Освајамо мучки лоповски хајдучки
    Косооки кривоноги пригушени скитски
    Трпки полудивљи надиремо митски
    Под куполом шугавог интернатског неба
    Са периферија из влажних буџака
    Зелени од мржње и жути од жучи
    Унижени препуни криминалног мрака
    Прегризли смо гркљан досадној епохи
    Напудрана госпа грациозно липти
    Ми идемо даље ми јездимо брже
    По уклетом кругу и можда кругу смрти
    Иза нас остају стазе и богазе
    Ломни грудобрани пастели равнина
    Благословене крај плотова жене
    Иза нас не оста чак ни мјесечина
    Препуни густог криминалног мрака
    И ко зна још каквих прадједовских тмица
    Ми пуцамо страсно из публике с лица
    Нека се оконча ова комедија
    Овај идиотски театар улица
    Некролог срочисмо за псеудоруљу
    Излишно слободни до грла у муљу
    Они у вријеме утиснуше стопе
    Пуцајући право у срце Европе

    Балада о Ђурђевдану, Рајко Петров Ного

    Кад први хришћани заклали су јање,
    Тад је само јање стигло на заклање
    Сада храстовима подрезују прсте
    Док не олистају патрљком, се крсте
    На Ђурђевдан туга из Србаља веје
    Није све пропало кад пропало све је
    И сад Црни Ђорђе у ратничком сјају
    На Вождовцу копљем убија аждају.

    У покајницама вожд из пања ниче
    Кротки крокодили на гуштере личе
    И Цигани јање у авлији деру
    Нож им у рукама ђурђиц у реверу,
    Из нових фресака стара туга веје
    Није све пропало кад пропало све је
    На зиду у збегу свеци и сељаци
    Виш Србије и виш Црне Горе и виш Српске
    Крвави барјаци.

    ДОК ПАХУЉЕ ЛЕТЕ

    Све чешће бива тако у мени нема мене
    И празан бунар тела одјекује ми туђе
    Ја шапнем своје име а оно у ме блене
    Не познаје ме ваљда па неће ни да уђе.

    У тај брисани простор где ме све чешће лиже
    Бели језичак смрти нежно ко своје дете
    Само ти буји паји земљици све си ближе
    И густој успаванци на изворима лете.

    Само ти спавај синак – и тако све се љуља
    На танком зраку свести у снегу задње зиме
    Дубоко ко у гробу Мраз ти венчиће плете

    Прирасти за колевку у уши наспи уља
    Пуст ветар заборава избрисаће нам име
    Труне крстача века док пахуље лете.

    ТВОЈЕ ЈЕ ДА КОРАЧАШ

    Не можеш ти у такве послове да се пачаш,
    није за тебе тресак нити цепање суво.
    Буди оно што јеси, цео пређи у уво –
    твоје је да вибрираш, твоје је да корачаш.

    У новим пределима слуте се твоји кораци,
    док палацају муње, плава те тога штити
    (непробуђени у детету чамују пипци смрти)
    и твоје опоре речи овде су једини знаци.

    Не буди разуман, понекад можеш да враћаш
    зелено време апокалипсе, на прескок жита зрију
    запенушаш у свему, пусти да ти се смију –
    по стоти пут ти кажем: твоје је да корачаш

    …“Каква море Русија, кад су они нама нешто помогли? Ни уранијум нам нису бацили, ни једном нас нису бомбардовали, још кобајаги нуде неку трговинску унију, гасовод и ко зна шта још. Ми смо бре војни партнери са националном гардом Охаја! Мало ли је?

    Видиш како смо лепо дочекали мигранте, па их сместили, даћемо им и станове, имања, држављанство. Они ће бре бити бољиграђани од нас, по мери власти. Знаће да цене болне и тешке промене кроз које смо прошли за њихово добро. Неће бити ни Т од тероризма, рекао министар унутрашњих дела. Он је ипак завршио високу школу одбране и безбедности, још је и доктор наука. Ваљда он зна!…“

    https://stanjestvari.com/2017/06/24/dragan-antonic-sta-sad/#more-39339

    ….“Немогуће је не уважавати људе који чувају своју породицу, помажу једни другима, поклањају се Богу у Духу и истини, поштују свог суседа и једу поштено зарађени хлеб. Али је зато могуће гнушати се оних који ништа од тога не раде. И тада њихова земља полако и неприметно престаје да буде њихова….“, из беседе протојереја Андреја Ткачова

    http://www.pravoslavie.ru/srpska/97362.htm

    …“У овом роману „старији” су представници рационалног, трезвеног и практичног духа. Младић Владимир је, пак, осећајан, осетљив, поштује традицију на коју се и сам наставља. Чини ми се да се та „измена” улога заиста код нас и збила. Читаве генерације у послератној Србији биле су опседнуте „благоутробијем”, летовањем, зимовањем, кредитима за станове, аутомобиле. Мимо њих, тако наједених и мамурних, пролазили су политички порази Србије који су започели одмах после Другог светског рата, кулминирали политичким распарчавањем Србије, а завршили се ратовима од 1991. до 1999. године. Њиховој је деци остало да се поново позабаве традицијом, правдом и неправдом. Тако да је ова породица уистину „типична” и то не само типично избегличка, и не само типично српска послератна породица. То је типична породица двадесетог века: у се, на се и пода се. Практични дух, који побеђује већ 5.000 година, сече, једе и крпи врло вешто, тако да прикрије шта се секло и јело…

    Фрагментарност наслова књиге такође је метафорична. „Ина” је други део речи: Расина, говедина, домовина, Крајина, Марина (што је име једне од јунакиња). Поповски тумачи ту „деконструкцију”…“

    http://www.srbi.org.mk/sr/kultura/2178-od-otadzbine-ostala-je-samo-ina

    Ђурђевдан
    https://www.youtube.com/watch?v=EKMl8qFac5s

    +Добрица Ерић, говори песму

  2. 9
    0

    Наш председник за свакога има лепу реч. Он и са будалама разговара као са себи равнима. Нашу децу отера из земље, а задржава оне који се одредили путањом наших деце. Неки душеван, милостив и сажаљив тип?

  3. 7
    0

    …“Убиство народа не мора пратити и убијање појединаца и њима се може дати могућност да преживе уколико напусте народ који је „осуђен на смрт“. Тако се млађима, радно способним и „прилагодљивим“ допушта одлазак у емиграцију, руководећој структури уколико сарађује у изрицању пресуде и извршењу казне прелазак на страну „центара моћи“ а појединим категоријама се омогућава и замена казне доживотном робијом у „менталним карантинима“ из којих не би били у стању да утичу на друге људе, догађаје и процесе а казна би се извршила природним одумирањем. Ипак основни вид извршења „смртне казне над народима“ ће бити укидање националног идентитета. Једноставно неки народи ће бити проглашени за неприлагодљиве „новом светском пиоретку“ и као такви осуђени да нестану…“

    http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/politika/cekajuci-izvrsenje-smrtne-kazne/

    Добрица Ерић: Закон о правима детета

  4. 2
    0

    Davno je petrusic govorio da se jug srbije cisti od srba da bi se tamo nastanio ne srbski zivalj. Oce da nas dezintegrisu, da isparimo, da izlapimo. A izvodjaca radova i preduzimaca ne fali, guraju se laktaju se, gaze jedni po drugima bez obzira.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here