Вриједност банкрота
Пругастоплава слобода, вербална инсталација (Фото: Н. М.)
Да сам Грк, гласао бих на референдуму против „строжих услова страних повјерилаца“ јер ова игра ријечи намиче омчу око врата ионако добрано угрожене самосталности и суверености прве међу цивилизованим европским земљама.
Па нека буде што бити не може. Банкрот Грчке? Банкрот Грчке.
Да ли ће нама од угинућа комшијске пругастоплаве краве бити боље? Свакако неће, али ћемо – у временима у којима нас понижавају на сад већ седмичном нивоу, зидовима, сребреницама, бриселима, поглављима – бити јасније како се неко ко покаже бијеле бубреге макар може ослободити у футуру другом.
Банке ваља замислити као механизоване музилице млијека, које новац исисавају из скрајнутих географских крава. У случају банкрота, реалних пара неће бити у оптицају. Конкретну вриједност представљаће конкретна вриједност: у сиротој кући пола кила сарделе или конзерва туне, а у кући припадника средње класе кило ципола и извијесна количина залиха – брашна, уља, соли, шећера, вина, воде, шибица, батерија, антибиотика…
Рат у Европи је чудовиште које се храни ферментираним финансијским изнутрицама на једној, и отетим добрима на другој страни. Да бисмо знали како су Уједињене земље војном кампањом из 1999. против Србије увеле Свијет у медијски оглашене прве велике битке Трећег свјетског рата, ваља имати на уму мисао Винсента Викерса, некадашњег гувернера Енглеске банке: Сврха постојања новца је да омогући и олакша размјену робе и услуга.
Једина вриједност новца лежи у вриједности робе. Уколико не би било робе намијењене размјени, новац би био потпуно безвриједан. Врећа злата на неком пустом грчком острву не вриједи више него сама врећа у коју је злато похрањено.
Људи су допустили да емитовање и понуда новца регулишу производњу и потрошњу робе, а то је исто као кад бисмо ми дозволили да корпе за рибу регулишу понуду рибе.
Вријеме пред Украјински рат вођено је и контролисано управо тако да они који управљају емисијом новца одређују производњу вотке, или потрошњу слатководне рибе. Да економисти с неке друге планете или просјечно интелигентна дјеца имају увид у позицију у којој се човјечанство нашло, ваљали би се од смијеха таквој глупости.
Да ли је Србија и Црна Гора спремна на банкрот, ако их захвати поток домина које се обарају? Не бих рекао.
Да ли је Европа спремна? О, сигурно није. И од те спремности Европе да и даље буде амерички протекторат поодавно страхујем, кињен не постмодерним, него управо предмодерим режимима Србије и Црне Горе.
Но, у чему би онда лежала вриједност банкрота, ако на дну финансијског посрнућа уопште има икакве вриједности? У томе, држим, што није гријех посрнути, већ храбро не устати. Опет.
Грчка је извагала, или ми се, неупућеном тако чини: будући дужни 300 милијарди, ако се стегне омча око сваког Грка, и ако Грчка уштеди (тек и свега) 8 милијарди – изгубиће све, во вјеки вјеков, а дужна биће и даље сумму од невјероватних 292 милијарде!?
Једноставно се не исплати. У томе лежи вриједност банкрота.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da li Crnoj Gori moze ovo da se deis,sigurno moze i vjerovatno cese desiti,kazu nas dug je preko 2 milijarde,ako izgubimo proces oko Aluminskoga to je ravno 3,mi te pare nemamo,i nemozemo to vratiti,a dug ce rasti i to brze nego se misli.
Грчка је извагала, или ми се, неупућеном тако чини: будући дужни 300 милијарди, ако се стегне омча око сваког Грка, и ако Грчка уштеди (тек и свега) 8 милијарди – изгубиће све, во вјеки вјеков, а дужна биће и даље сумму од невјероватних 292 милијарде!?
Једноставно се не исплати. У томе лежи вриједност банкрота.
evo nekih podataka koji govre u prilog ovog sto je Nikola gore naveo.Sto politicari i mediji precutkuju ovdje u Njemackoj je sedeca ,90% novca koje su navodno Grci dobili islo je na banke koje su uglavnom Njemacke Francuske Engleske,242,49. milijardi evra su dobile banke u stvari da se spase a samo 19 procenata je dobila drzava u stvari neku crkvicu narod.Prema tome da se narod opire je potpuno razumljivo.Tako da od pocetka ove prevare ni ECB ni EU ni SB nijesu novac pomijerale sa mjesta,ovdje je nadjen modus vivendi da se spasavaju propale banke i sumnivi poslovi.
tako mje 2010 godine glavni povjerioci Grcke bili privatne banke,e sada treba narod Grcke da bude garant tim bankama,oni su kredite dali i samim tim su odgovrni za risk,i ja igram loto ali mi niko ne garantuje i varce novac posto uvjek gubim,morao bih se javiti Sojbeu.tako nekavkva akcija navodnog dsoasavanj u stvari prevara u kojoj lezi 78% danasnjeg Grckog duga,ali su zemlje Eu ovdje preuzele garanciju za to spasavanje,u stvari poreski obveznici u Njemackoj ili bilo gdje drugo,e sada je normalno da treba huskati narod na narod.
Kome duguje Grcka 320 milijardi evra.
1) 60% eurozoni dakle 141 milijardu fondu za stabilnost i 52,9 milijardi Greek Loan Facility
2) 10% Svjetskoj banci
3) 6% Evropskoj centralnoj banci
4) 3% grckim bankama
5) 1% stranim bankama
6) 1% grckoj Centralnoj banci
7) 3% ostali krediti
8) 15% ostla dugovanja kroz drzavne obveznice
izvor Open Evropa,dakle ovdje su stvari jasne a to je Cipras mora ove dugove proglasiti ilegalnim,kao sto i jesu,ja sam se zaduzio dizao kredite ,nemam pokrice za te kredite ali sam ih dobijao,sada treba selo da vraca moje dugove ,jer prijete ucerivaci dugova,to donekle ide u Montenegro ,ali kada to pocne na drzavnom nivou tada dolazi do ovoga sto je doslo ili rat.
https://youtu.be/IVdIVbCRoes?t=20
Grci mogu jedino reci jedno veliko NEEEEEEEEEEEEEEEE