Врелина
1 min read
Страшни суд, фреска приморских аутора, детаљ, Грачаница, 14.в.
Вруће је за попиздит, гласи стих релативно новије далматинске писме.
Свијет, који је Бог зна како смогао за љетовање, напучио је Медитеран, свукао се, почео да фотографише и објављује на ФБ. Почео је сезонски шпиц. Оно што актуелно љето разлику од многих које памтимо јесте повећана концентрација сексуалности у мору политичког хаоса и економског безнађа.
Довољно је имати дозу пругастоплаве крви и упустити се у игру, без обзира на године, образовање или платежну моћ, јер је на пјени од мора и тијело валута, па је вајани 16-годишњак богатији од руских тајкуна у Порто Монтенегру. Дучић је говорио да би се сваки остарјели краљ радо мијењао, и био млади потпоручник.
Трачак парфема Куроса у мимоходу, подигнута обрва, мушки осмијех, кошуља дугих рукава, уредна фризура и брада од три дана, неће дјевојку што је сишла до обале оставити без утиска. Ноћ што слиједи оставиће је управо без даха. Да се из апартмана у апартман не би чули цопy-пасте узвици, неки ће љубавници својим љетним партнеркама да стављају шаку на уста и јагодицу прста на анус. Да ишчитају кад ваља завршити луди љетњи плес.
Линије се повлаче по палубама од обале тек мало одмакнутих јахти. И по столовима беацх барова у које не увраћа полиција. Чисти кокаин и руке од свиле. Сви смо дигитални, електрични – стихови су друге пјесме.
Литре сјемена заврше у мору сваке ноћи. Остављена драга кад заплаче над заливским морем изиритира море микроорганизама у чијој је природи да свијетле чак и на најмањи надражај. Плачу и остављени, потом с друговима пију пиво и пишају одозго. Тек тада море свијетли.
Гоогле само ћути, гледа и меморише…
Укуцајте нешто голицљиво. Има да вас Велики брат запамти заувијек.
Једва одјевен свијет без зазора улази у бутиге старих градова јер је постало нормално да се љети у куповину пође наг. У напасти су бокељски синови и кћери када ваља услужити госте: поглед овима блуди по пуном брусу и отворено залази у међуножје.
Ноћи су постале опаке. Уз кап, грам, линију, или душу – одвија се психотронска миса. Феште пуне електронске музике на пјени од мора привлаче фанове, хомосексуалце и адолесценте. Још литар један. Ред Була.
Трава се купује на кило, као да је за пашу, јбт. Да би заспали од прегласне музике, старији међу Приморцима пију бенседине с ракијом.
Обални галебови, што је синоним за мушке сексуалне предаторе, зналачки опажају другарице с континента. Попут орки, удружени их раздвајају, потом заводе у географији супериорне љепоте, те их воде на љубав. Ако је то љубав.
Чудесан је магнетизам мора. То по стотину пута подвлаче и обални Приморци, али и поморци.
Чудим се људима који годинама остају вјерни истом љетовалишту. Никоме живот није толико дуг да би могао два пута доћи на место где му је некада било лепо – каже Капор. Волио бих да географију у којој се наш свијет не рачуна у странце, посебно млади запамте по добру. У добу у коме је вријеме изашло из зглоба могу ли? Са 16. и 17. и 20 и 25 још могу.
Море је древна дрога. Ко није навикао, а дође, да буде опрезан. Љето је. Вруће је за попиздит.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
јес, вруће
…“не стављати пред очи своје ствари непотребне“ (Пс. 101:3)[1] – велика је вештина.
У познатој библијској причи о Лавану и Јакову на изванредан начин је приказана снага утицаја визуализације на живот. Лаван по претходном договору обећава Јакову шарене животиње из стада. Чини то знајући да има само нешарене животиње (видети Књ. Постања, гл. 30). Јаков затим скида траке са тополиних, бадемових, јаворових прутова и те прутове (који постају слични по пругама нама познатим инспекторским палицама) ставља у појила стоке. Женке пролазе туда, пију воду пред очима имајући шарене прутове. А мужјаци их осемењавају док пију воду. И као резултат, видљива слика пред очима женки у тренутку зачећа, манифестује се неочекивано. Рађа се потомство са белезима и шарама!
Успут, баријере, полицијски пендреци и траке са натписом „Don’t cross“ (“Не прелази“) су због тога пругасте, шарене. Шаренило привлачи и држи пажњу. Тако, по Божијем благослову и уз помоћ природне мудрости (лукавости), Јаков је од проблематичног и сувише лукавог постао зет са великим богатством.
Шта видиш то и рађаш. То је закључак. Циници који управљају стотинама хиљада живота знају: уз помоћ телевизора, на пример, они могу пунити главе демократског изборног тела било чиме. У зависности од слика, људи ће скакати, викати, беснети, наоружавати се, певати у хору, месити највеће варенике, украшавати тротоаре и канте националним заставама… Јер, између очију и срца, између омиљених емисија и деловања у стварности, удаљеност је минимална.
Примери, дати из Библије, аргументи су само за оне који воле Библију и Бога, који ју је дао. Данас би требало увек тражити аргументе на оној страни која није директно повезана са Писмом, а да људима може бити занимљиво. Вивијен Ли, која је у филму „Прохујало са вихором“ глумила Скарлет О`Хару, била је жена задивљујуће лепоте. Порекло те лепоте су сасвим озбиљно приписивали понашању њене мајке за време трудноће. Породица је живела у планинском месташцету на граници Индије и Непала. Тамошње жене су саветовале трудну мајку да се чешће диви величанственој лепоти Хималајских висова. То је, кажу, имало благотворно дејство на дете.
Зашто да не? Мислим да се, не само лепота, већ и храброст, благородност, презир ка ситничавим интригама, рађају при дугом посматрању планина. Сетите се, какви се стихови истржу из груди песника при погледу на планинске врхове и облаке што спавају на грудима велелепних литица. Исто се може рећи и о мору, чији таласи плене и очаравају; и о звезданом небу, и о бескрајним густим шумама. О свему што ми тако ретко видимо. А само један исечак вести са CNN-а ништа добро не може родити.
Благородни људи дижу лице ка звездама.
Откровење се добија на врху високе планине, а не са ТВ-а.
Шарену јагњад зачињу овце на појилу уз помоћ сналажљивог пастира.
Мајке које созерцавају лепоту прекрасну децу рађају.
И у добром филму, на пример Тарковског, постоје дуге епизоде са водом која тече или пејсажима који тихо дишу. Треба мислити да је режисер покушао да исцели наш поглед од навикнутости на „флешове“ и брзе промене слика. Хтео је да врати гледаоце ка природном реду слика. Али, сећам се, баш на тим продуженим кадровима гледаоци, навикнути на трилере и комедије, често су устајали и излазили из биоскопа…“
https://stanjestvari.com/2017/07/01/tkacov-pogled/#more-21782
…“Lyrical poetic melodrama based on the story of the same name by Alexander Green…“
Scarlet Sails, Алые паруса
https://www.youtube.com/watch?v=5YzwW4hxrx4