Волшебни фалсификати: “Божићна побуна” и комити
1 min read
Емитовање серије “Божићни устанак” на РТЦГ изазвало је прилично интересовање јавности Црне Горе. То није неочекивано ако се зна да је период историје Црне Горе од 1918. до 1941. године- био предмет пројектовања невјероватних конструкција.
Жртве на страни зеленаша су у протеклих 25. година упорно увећаване- тридесет пет пута, број уништених кућа чак педесет пута- све док се није открила истина. Оружани конфликт који се десио 6. и 7. јануара 1919.г. , којег неко назива устанком, неко зове буном или побуном, се налазио у релацији сукоба присталица династије Карађорђевића, с једне стране, и присталица династије Петровића, с друге стране.
Сви погинули у тој побуни су били Црногорци. У националном смислу и једни и други су били Срби, и то је немогуће оспорити. У сукобима је током два дана, колико су трајали, погинуло 22 зеленаша и 16 бјелаша, према једним подацима, а по другим подацима- 30 зеленаша (по списку Новака Аџића) и 30 бјелаша, сахрањих у заједничку гробницу на Цетињу (по списку Јована Маркуша).
Писмо митрополиту Амфилохију са спиновањем жртава
Правник и историчар Новак Аџић је 01.11.2007. године послао медијима “Отворено писмо митрополиту Амфилохију и лидеру ‘Српске листе’ Андрији Мандићу”, у којем наводи следеће:
“Под владавином Карађорђевића у Црној Гори, од 1918. до 1941. године, који су као окупациона
династија наметнути одлукама тзв. Подгоричке скупштине, над црногорским народом почињени су бројни злочини.
Запаљено је на хиљаде црногорских домова (у оптицају је цифра око 6.000 кућа, које су, према писању српске штампе, београдских листова “Балкан” и Трибуна” попаљене од краја 1918. до 1921. године). Побијено око 9.000 црногорских грађана.
Похапшено је више од 4.000 угледних Црногораца и грађана Црне Горе који су били против уништења Црне Горе (чамили су оковани у Јусовачи у Подгорици, злогласном затвору у Зеници, затвору Богранов крај на Цетињу, затворима у Никшићу, Колашину, Бару и другим мјестима по Црној Гори). Протјерано на хиљаде патриота (емигрирало је преко 5.000 људи из Црне Горе од српског терора и зулума), …, а све је то производ политике која је побиједила на тзв. Подгоричкој скупштини!”
Ово писмо су, поред домаћих медија, објавила у свом гласилима и скоро сва црногорска удружења у иностранству. Рецимо, Свјетска Унија Етничких Црногораца „Крсташ” га је објавила у свом гласилу Огањ (број 19., страница 38.), а Црногорска етничка заједница Аустралије (МЕАА) на свом интернет порталу.
Даклe, према подацима које је Новак Аџић изнио у овом писму – од 1918. до 1941. биланс жртава на страни заленаша и њихових присталица је био следећи: побијено- 9000 људи, запаљено- 6.000 кућа, ухапшено и стрпано у затворе- 4.000 људи, емигрирало у иностранство- 5.000 људи.
Послије темељнијег изучавања те проблематике, Новак Аџић је љетом 2016.г. открио јавности да није побијено 9.000 зеленаша- већ 35. пута мање, тачније 257. особа. Није запаљено 6.000 кућа, већ 50. пута мање- 120. кућа. Из других извора сазнало се да није емигрирало из земље 6.000 зеланаша већ четири пута мање- њих 1.600, те да се већина њих вратила у земљу послије амнестије 1922. године.
И на крају, није стрпано у затворе 4.000 зеленаша већ 16. пута мање, тачније- радило се од 200 до 300 осуђеника.
Које је изворе користио Новак Аџић када је у писму митрополиту Амфилохију и лидеру СЛ Мандићу представљао податке о жртвама који су били нетачне од 4. до 50. пута, најбоље је открила полемика коју сам са Аџићем водио двије ипо године послије наведеног писма.
Безбројни извори а ништавни резултати
Наиме, Новак Аџић је 7. маја 2010.г на порталу “Аналитика” објавио текст “Црногорско чојство и јунаштво: мит или збиља?”, који је изазвао мноштво реакција. Управо тада се и десила полемика између мене и Аџића на тему жртава у сукобима бјелаша и зеленаша, која је изгледала овако:
Војин Грубач: “Господине Аџићу, налазећи се на евидентној дистанцији од проблема тог времена, да ли знате коликог су бројчаног обима биле жртве тог несретног сукоба, у цивилима и војницима? Колико је било емиграната и слично, или пливамо у једној непознаници поред толико историчара који се баве том проблематиком?”
Новак Аџић: “(Метак, угарак, бајонет- биланс) Господине Грубач, од српског метка, угарка, ватре и бајонета убијено је од 1918. до 1941. године око 9.000 Црногораца. Запаљено је до 1929. године од истог џелата преко 6.000 црногорских домова. У егзил је отишло од 1918. године од српског терора преко 3.000 Црногораца. У тамницама је било преко 4.000 Црногораца под жељезним оковима српског тамничара. Бјелашке, те војно- жандармеријске жртве нијесам пописивао, мада их је било доста…”
Војин Грубач: “Да ли је то тачан податак, те да ли је у тај број урачунат укупан број жртава на обије супротстављене стране? На основу које базе податаке се дошло до те цифре? Који је историчар или аналитичар дошао до тог податка?”
Новак Аџић: “Сачувана је ризница докумената- Моја маленкост је све то сабрала и пописала на основу властитих истраживања историјских докумената и расуте литературе.
Велики дио тих података можете наћи у књигама проф. др Шерба Растодера „Скривана страна историје“ и „Црна Гора у егзилу“, те књигама „Улога Француске у насилној анексији Црне Горе“ (Рим, 1921), „Неколико страница из крвавог албума Карађорђевића“ (1921).
Али и у фондовима Државног архива на Цетињу, Фонда емигрантске владе, Министарства војног, Команде Црногорских трупа (кутија 81), у “Списима Јована Пламенца”, “Списима Владимира Поповића”, у “ДАЦГ- нови период Подгорица”, у библиотеци Историјског института, ЦНБ- Цетиње, „Гласу Црногорца“ 1918-1922. Године (Париз- Рим), “Дневнику” Крста Поповића”, “Мемоарима” Тодора Борозана, “Мемоарима” Николе Томанова Зеца, Ива Јовицевица, “Извјестају” из 1919. године Мила Пламенца, “Легату др Пера Соца”, „Црногорском гласнику“ ( Детроит 1918.- 1931.), „Американски Глас Црногорца 1923-1924“, хрватској…”
Војин Грубач: “Господине Аџићу, колико је било погинулих цивила и војника од зеленашке руке, или се тај дио истраживања не налази у домену вашег интересовања? О којем броју жртава говори сваки од тих извора које сте навели? Који је од њих најмјеродавнији? Да ли се зна приближна истина, или је све у домену манипулације жртвама?”
Новак Аџић: “ Упутство за коришћење- Податке о српским злочинима у Црној Гори можете наћи у заоставштини мајора и проф. Карлса Велингтона Фурлонга, Вилсоновог савјетника, која су похрањена у Хуверовом институту у САД.
У извјештајима грофа Салиса и Шермана Мајлса, те официра Џејмса Бруса и Роналда Трија, у књигама Антонија Балдација „Јадрански списи“ и другим, проф. др Александра Дивајна, „Избрисана са мапе“ и „Мученичка нација“, проф. др Јозефа Бајзе из Будимпеште „Црногорско питање“.
У списима Окружног суда на Цетињу 1920-1926., Великог суда у Подгорици, Окружног суда у Колашину, списима о затвореницима у Зеници, у листовима режимским КСХС „Народна ријеч“, „Црна Гора“, „Слободна мисао“, те опозиционом листу „Црногорац“ 1924- 1927, „Зети“ подгоричкој од почетка 1930. до 1941. Године. У књигама Михаила Лалића, у књизи Јована Ћетковића „Смрт мајора Шћепана Мијушковића пред судом“, Влада Мићуновића „Трагови времена“, Мила Кордића…”
Дакле, умјесто да предостави процјену жртава по сваком извору који наводи, Аџић се одлучио за бесконачно и прилично досадно набрајање литературе без давања конкретних података, али потврђујући број жртава које је навео и у писму митрополиту.
Број стварних жртава мањи тридесет пет пута
Ова полемика, коју смо водили, показује да се Аџић приликом процењивања броја жртава из тог периода превасходно позивао на професора историје др. Шерба Растодера. Послије њега и на небројене књиге, мемоаре, архивске и музејске документе, штампу и иностране експерте, које је преузимао без научне резерве, све док се режирана конструкција није распала сама од себе.
Иако се приликом пласирања вишеструко нетачних података Аџић позивао на књиге Шерба Растодера, др Растодер није нашао за сходно да реагује на запањујуће нетачности.
Ствари су се драстично измијенила када је, у току полемике коју смо водили љета 2016.године, историчар г. Новак Аџић дао поименични списак свих пострадалих особа на страни зеленаша у анализираном периоду од 1918. до 1941.
Из тога списка се види да је на страни зеленаша у Божићном устанку 6. и 7. јануара 1919.г. погинуло 30 устаника. Комити су се, послије завршетка Божићног устанка, активирали крајем маја и почетком јуна 1919.г., па је до краја те године пострадало још 86 људи. Збирно гледано, број погинулих устаника, комита и цивила 1919.г. износио је- 116 људи.
Наредне, 1920. године, погинула су 43. човјека зеленашке опције, послије чега је интензитет борби јако смањен. Потврда томе је чињеница да је у наредне три године укупно погинуло 51. комита и цивила, а по годинама је то изгледало овако: 1921.г.- 8 људи; 1922.г.- 17 људи; 1823.г,- 26 људи.
Потом је интензитет отпора још више смањен, па имамо да је за шест преосталих година број пострадалих износио 23. комита и цивила. По годинама је то изгледало овако: 1924. г.- 9 људи; ’25. г.- 5 људи; ’26. г.- 2 човјека; ’27. г.- 2 човјека ; ’28. г.- 1 човјек; ’29. г.- 4 човјека.
Ако подвучемо црту, те констатујемо да је у Божићном устанку погинуло тридесет устаника, у наредних 11. година оружаног конфликта (од 1919.г. до 1929.г.) додатно пострадале укупно 203. особе, гдје су урачунати и комити и цивили, то испада да је у устанку и току наредних једанаест година смутње број жртава на страни зеленаша и њихових породица укупно чинио 233. човјека.
Није сувишно напоменути да је попис зеленашких жртава био темељан, јер су у те 203. жртве једанаестогодишњег комитског војевања послије Божићне побуне убројана и четворица комита која су погинула у Херцеговини, као и један комита који је погинуо у Албанији.
Убројано је и десет комита који су погинули приликом покушаја бјекства из затвора (девет који су погинули 15. јула 1920. године при бјекству из Цетињског затвора, и један погинули у новембру 1923.г. приликом бјекства из Колашинског затвора). Убројано је и шесторо умрлих у затвору и четворо умрлих у болници од последица рањавања.
На том списку су и цивилне жртве у виду двије жене и четири члана трагично пострадале породице Звицер. Дакако, у случају страдања породице Звицер постоји верзија која никада није одбачена и историјски оспорена. По тој верзији је породица Звицер страдала у линчу од стране Цуца, због сумње да је Петар Звицер са својом групом опљачкао службенике који су Цуцама носили пензије.
Дакако, и послије 1929.г. је било појединачних сукоба са режимом Карађорђевића. Тако је у периоду од 1930 до 1941 г., историчар Аџић поименично набројао 24 убијена човјека у сукобу са режимом. У тај списак је укључио шест жртава на Белведере, као и убиство комунисте Жарка Мариновића у Београду.
Дакле, од 1919.- 1941. године, у Краљевини Југославији (Краљевини СХС) је у сукобу са режимом Карађорђевића на тлу Црне Горе за двадесет двије године- укупно пострадало 257. противника режима.
Од њих је – 30. погинуло у устанку, 203. у једанаестогодишњој комитској герили (1919. и 1929.), и 24. у једанаестогодишњим политичким комешањима (1930. до 1941 г.). Ту су поименично побројани сви устаници, комити и цивили, без изузетка.
Тако се Аџићева констатација да је “од српског метка, угарка, ватре и бајонета убијено је од 1918. до 1941. године око 9.000 Црногораца”, свела на реално пописаних 257. жртава, односно- смањена тридесет пет пута.
Пострадалих кућа 50 пута мање, осуђених 16 пута мање
У тексту “Списак опљачканих и запаљених домова црногорских родољуба (1919. -1920.)”, објављеном на порталу Аналитика 26. 08. 2016 године, аутор Новак Аџић се осврнуо на пострадале зеленашке куће у наведеном периоду.
У том тексту је поменично навео укупно 120. запаљених кућа, током 1919. и 1920., гдје је убројана и кућа Петра Звицера у Рокочима (Цуце)- иако је она запаљена априла 1924. године.
Тако се констатација Новака Аџића да је “запаљено до 1929. године од истог џелата преко 6.000 црногорских домова”, свела на 120 реално уништених кућа, односно- смањена педесет пута.
Што се противника режима који су се нашли у егзилу, хрватски извори (који се позивају на црногорске историчаре) говоре следеће: “Након Божићне побуне концем 1918. године- тијеком вељаче и ожујка 1919. године у Италији су почеле ницати црногорске војарне у којима су се концентрирали избјегли Црногорци из домовине.
Прва је црногорска војарна била у Ферари те у околици Рима (Каве), да би концентрирање било коначно обављено у Гаети и Формији недалеко Наполија. Коловоза 1920. било је у Италији укупно 1.532 (просинца исте године 1.559) униформираних и наоружаних црногорских војника (према књизи др Шерба Растодера- “Црна Гора у егзилу 1918-1925”,ИИ, стр. 117). Тијеком 1922. већина се Црногораца, након опће амнестије, вратила у домовину.”
Констатација Новака Аџића да “у егзил је отишло од 1918. године од српског терора преко 4.000 Црногораца”, се свела на 1.600 особа, односно- смањена два ипо пута, а послије 1922. када је објављена општа амнестија, вјероватно је била мања и двадесет пута.
Од манијакалне пропаганде до здравог разума
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Umiri!
Kako neko može da mrzi sebe!????
Svašto li vam na pamet pada, jadi vas znali montenegriski!
Na mržnju svikli, zatrovani mržnjom na Srbe!!!
… Pričinjava vam se da i drugi mrze!???
Koji sebe, Srbe mrzite!!!!!??????????
Djikane, kako vas nije sramota da se pozivate na nauku, a iz vaseg svakog slova izbija mrznja i rasizam prema Crnogorcima? Nauka pokusava da bude objektivna, vi nijeste cak ni subjektivni. Iz vaseg pisanja samo isijava jedna bolesna ideologija koja truje Blakan vec preko 150 godina.
Kakav dokazi, takav nadriistorik, takva i historija beščasna, montenegrinska!
A znate li možda što je napisao moj đede-stric otud iz egzila, iz Italije, najbliže kralju Nikoli?
Ne znate, Adžiću?
E, baš bi vama pomoglo, da znate!?
I znate li vi što je uopšte valjani izvor, kako se preispituju kontradiktorni izvori, i kako se utvrđuje njihov vrjednosni kapacitet?
Znate li vi što je uopšte naučni metod, i koji su mu alati na raspolaganju!
Pojmite li odgovornost naučnika i svakog drugog, za falsifikovanje ili manipulaciju izvornom i drugom građom?
Sve što ste ovdje podastrli su izvori drugog i trećeg reda!
Čija upotrebna vrijednost skoro u potpunosti zavisi od izvora prvog reda, ako znate o čemu govorim?
Od kada se pismom “ garantiraju „nekome državni suverenitet??
Pobogu čovječe, znate li vi uopšte kako se bruka te!?
Враћамо се на то: рестаурација монархије била је само „патка“ за Крста Поповића и рестлове црногорске војске, како би ови имали мотива за пушкарање.
Циљ политичке фракције „зеленаша“ јесте „република“, о којој Пламенац говори већ 1919-те. У истом интервјуу говори и о „револуцији“ пред којом се Југославија (КСХС) налази „већ тада“.
Јел он то говори као заступник или неми посматрач догађаја? Ако говори као заступник, онда он издаје краља Николу много (самим тим што му је био ближи) одсудније од регента Александра. Да не говоримо о каснијем (након свега) доласку под скуте Пашићу.
Иначе, Јован Пламенац се залагао да Србијанка Наталија (из лозе Обреновића) буде намесница Црне Горе, и самопроглашење краљице Милене на ту функцију сматрао је противуставним.
За њега се каже да је писао хвалоспеве Павелићу, али и да се захтева стављање Црне Горе под Недићеву управу.
У свакој чорби мирођија, није дочекао Савезника и власт комуниста, ови други су му и пресудили, пре него што је и покушао да их узвелича.
Речју, један потпуно збуњен примерак Пламенца, не желим рећи да је обрукао ово часно презиме и племе Бољевића.
Нека му је Богом просто.
Postovana redakcijo, uvazeni gospodine Grubac, posebno cu Vam odgovoriti na tekst Vas, kad i ako budem imao vremena, U ovom trenutku, ovim putem saljem Vam moj tekst, koji je objavio danas Portal Analitika. Cak je i samo ovo, publikovano, dovoljno za istorijsku nauku, da se zna što je bilo i kako su srpski okupatori i njihovi plaćenici i sluge bili i cinili protiv Crne Gore i njene slobode. Ovo je prilog objektivnosti istorijskoj nauci i to dosta, a, iako ovo naučno poništava, jeftinu propagandu kojoj služite i pomoviste je uvaženi inženjeru građevinarstva g. Vojine Grubaču.Evropski kontekst nastave istorije započet 1953 veli da se oslobodimo „pristrasnosti i zabluda“. Vi ste primjer negacije toga.
Jovan Plamenac vrhovni vojni zapovjednik Božićnog ustanka
Vlada Srbije je samo od 1916. do sada potrošila u savezničkim zemljama preko trideset pet miliona franaka, za propagandu protiv Crne Gore i ako je ovaj novac dobila bila od Saveznika kao ratni kredit. Interesantno je napomenuti, da je vlada Srbije uspjela bila intrigama da Saveznici ne daju potrebne kredite Crnoj Gori, tako da smo mi za isto vrijeme, t.j. od 1916. do sad primili samo osam miliona franaka za sve državne potrebe Crne Gore“, kazao je Plamenac u 1919. u intervjuu glavnom zastupniku “United Pres of Amerika” u Parizu.
PORTAL ANALITIKA
Objavljeno: 28. 02. 2017 – 10:58 Promjenite veličinu teksta:
Komentari (1)
Piše: Novak ADŽIĆ
Jovan Simonov Plamenac bio je organizator, vođa, politički ideolog, vrhovni vojni zapovjednik Božićnog ustanka Crnogoraca januara 1919. godine (po novom kalendaru) i apostol (prvi iza kralja Nikole I Petrovića-Njegoša), crnogorskog zelenaškog državotvornog i nacionalno oslobodilačkog vojno-političkog pokreta, koji je počivao na načelu „Za pravo, čast i slobodu Crne Gore“.
Sačinio plan ustaničkih akcija: Plamenac je sačinio i operativni plan ustaničkih akcija, propisao i predvidio vojne akcije koje ustanički komandanti treba da preduzmu i odredio vojno-hijerarhijsku strukturu u Božićnom (crnogorskom) ustanku protiv vojne okupacije i nasilne, neustavne i nelegalne, aneksije Crne Gore sprovedene koncem 1918. godine od strane Srbije i njenih trupa i povjerenika u Crnoj Gori. Plamenac je imenovao za glavnog komandanta ustaničkih snaga brigadira Blaža Vrbicu, a za njegovog zamjenika tada kapetana Krsta Zrnova Popovića. Budući da je brigadir Vrbica odbio da primi Plamenčevo naimenovanje i komandu, tada Krsto Zrnov Popović, odlukom Plamenca, postaje vrhovni komandant ustaničkih trupa i kao takav se ponaša i hrabro i herojski, te komandno i oružano djeluje, priznajući i prihvatajući Jovana S. Plamenca kao svog pretpostavljenog u zapovjednoj hijerarhiji među svim prvacima Božićnog ustanka.
Plamenčevo vođstvo u Božićnom ustanku nije bila stvar njegove samovolje, ve se zasnivala na odluci kralja Nikole I Petrovića-Njegoša, koji je ovlastio početkom novembra 1918. godine Plamenca, da u ime njegovo on postaje nosilac cjelokupne vojne i civilne vlasti u Crnoj Gori, te da ima ovlašćenja predsjednika Vlade, ministra inostranih i zastupnika ministra unutrašnjih poslova. Iako je tada zvanično djelovala Vlada crnogorska u egzilu na čelu sa Evgenijem Popovićem i ministrima u njegovom kabinetu, kralj Nikola je ovlastio da njene ključne njene resore, zbog neophodnosti situacije, u Crnoj Gori faktički i formalno pokriva i obavlja u punom kapacitetu Jovan S. Plamenac. Znači, Jovan S. Plamenac je tada (par mjeseci prije i tokom izbijanja i trajanja Božićnog ustanka) djelovao u Crnoj Gori na osnovu mandata dobijenog od ustavnog i zakonitog vladara Kraljevine Crne Gore kralja Nikole I Petrovića-Njegoša.
Povlačenje za Skadar: Jovan S. Plamenac je bio primoran, nakon neuspjehe akcije opsadiranja Virpazara od strane ustaničkih trupa iz Crmnice, tokom Božićnog ustanka (januara 1919. g. po novom kalendaru), kojima je on lično komandovao, da se povuče za Skadar i potom Medovo (Albanija), odakle je na poziv kralja Nikole I Petrovića-Njegoša otišao u egzil, preko Albanije i Italije za Francusku, u kojoj je dekretom kralja Nikole 17. februara 1919. godine postavljen za predsjednika crnogorske Vlade i njenog ministra inostranih i unutrašnjih djela i na tom položaju on je ostao do 20. juna 1921. godine, kada podnosi ostavku na tu funkciju, a odlukom regentkinje kraljice Milene-Petrović-Njegoš, kormilo vlade u egzilu preuzima divizijar Milutin Mijailov Vučinić, ministar vojni u Plamčevom kabinetu (Vučinić je na čelu vlade od 15/28/ juna 1921- do smrti 31. avgusta 1922, po starom kalendaru). Istorijski je utvrđena i provjerena činjenica da je Jovan S. Plamenac, od 1919. godine, te i do smrti kralja Nikole (početkom marta 1921), ali i izvjesno vrijeme potom, bio neprikosnoveni lider crnogorske političke suverenističke emigracije i ustanika i gerilaca, koji su u Crnoj Gori vodili oružanu borbu „za pravo, čast i slobodu Crne Gore“. Sam Plamenac je prošao pravu golgotu zbog svoje ljubavi prema domovini i otadžbini. Njegova supruga Anđa-kćerka Mihaila-Miša Popovića-Jabučanina i sestra Jova, Pavla i Mitra Popovića-Jabučanina, koja je tada bila u drugom stanju i maleni sin su mu na Cetinju šikanirani i mučeni od strane srpske vojske, organa okupacione vlasti i bjelaša i jedva je uspjela sa đetetom, uz pomoć Amerikanaca, da pobjegne iz Crne Gore i da se prebaci u Italiju i pridruži mužu u emigraciji. Kuću Jovana S. Plamenca u Boljevićima (Crmnica) zapalili su i opljačkali srpska vojska i bjelaši jula 1919. godine. Tada je zapaljena u Boljevićima i kuća njegovog brata Sava S. Plamenca, takođe crnogorskog zelenaša, ustanika i političkog emigranta u Italiji i još nekoliko kuća njegovih rođaka i seljana.
Mandat predsjednika Vlade: Kad je preuzeo mandat predsjednika crnogorske Vlade (februara 1919) u Nejiu (Parizu) Jovan S. Plamenac je, sa svojim saradnicima, odan kralju Nikoli, kao vrhovnom šefu (poglavaru) crnogorske države, preduzeo aktivnu ulogu da Kraljevina Crna Gora sačuva svoju državnu nezavisnost i slobodu i da se oslobodi bespravno sprovedene okupacije i aneksije. U tom smislu Jovan S. Plamenac je u odbrani ustavnih i zakonskih institucija Crne Gore vodio intezivnu kampanju da relevantni međunarodni faktori i njihova javnost priznaju i podrže pravo Crne Gore da kao samostalna država sa svojim ovlašćenim predstavnicima bude zastupljenja na Pariskoj (Versajskoj) mirovnoj konferenciji (1919-1920) i drugim međunarodnim institucijama, skupovima i formumima. Jovan S. Plamenac je, između ostalog, djelovao i medijski (agitaciono i propagandno) da i nosioci vlasti S.A.D. i njena podrže legitimne, legalne i pravedne zahtjeve za opstankom državne suverenosti i samostalnosti Crne Gore. Između mnogobrojnih političkih, diplomatskih i medijskih (propagandnih) aktivnosti koje preduzeo u korist opstanka crnogorske države i njene nacionalne slobode, s punim kredibilitetom i podrškom kralja Nikole, Jovan S. Plamenac, je dao 18. novembra 1919. intervju glavnom zastupniku “United Pres of Amerika” u Parizu.Taj intervju Jovana S. Plamenca, koji je artikulisao suštinu djelovanja i htjenja kralja Nikole, crnogorskih državotvornih snaga u zemlji i inostranstvu, glasi integralno:
“Zašto su saveznici tolerirali postupke Srbije prema Crnoj Gori, koja je dobrovoljno prinijela najveće žrtve za zajedničku stvar saveznika?
Zvanična Srbija iz razloga dinastičko-imperijalističkih već nekoliko godina služi se svim nedozvoljenim sredstvima da ubije ugled Crne Gore i da je uništi. Ona je čak organizovala zavjere npr. 1907. i 1909. i šiljala bombe za ubistvo dinastije crnogorske i vođa crnogorskog naroda. Vlada Srbije je samo od 1916. do sada potrošila u Savezničkim zemljama preko trideset pet miliona franaka, za propagandu protiv Crne Gore i ako je ovaj novac dobila bila od Saveznika kao ratni kredit. Interesantno je napomenuti, da je vlada Srbije uspjela bila intrigama da Saveznici ne daju potrebne kredite Crnoj Gori, tako da smo mi za isto vrijeme, t.j. od 1916. do sad primili samo osam miliona franaka za sve državne potrebe Crne Gore.
Sa ovim novcem od 35 miliona franaka srpska diplomacija je podmitila dio savezničke štampe, koja je Crnu Goru obasipala najgadnijim klevetama, i ugušivala svaki pokušaj protesta protiv strašne nepravde, učinjene Crnoj Gori i Kralju Nikoli koje je imalo za pošljedicu nezainteresovanost vlada velikih sila o strašnoj i ničim nezasluženoj sudbini Crne Gore.
To je jedan razlog zbog kog su Velike Sile dosada indiferentno gledali na zločine koje zvanična Srbija vrši prema Crnoj Gori.
Drugi je razlog rđavo shvaćeno jugoslovensko i balkansko pitanje od diplomacije Velikih Sila. One hoće, kako se to izrazio g. Klemanso u svom velikom govoru u Strasburgu, da Jugoslovene vide organizovane u jednu moćnu naciju. Na taj način Velike Sile hoće da od jugoslovenskih zemalja i Balkana stvore jednu prepreku eventualnom budućem germanskom Drang nach Osten, i da one budu jedan od stražara za očuvanje novog poretka u Evropi stvorenog Versaljskim i San Žermenskim ugovorom. Namjera Velikih sila se ne može kritikovati, ali način kojim one žele to postići donijeće sasvim protivne rezultate od onih koji se žele. Velika je pogreška bila Velikih Sila što su dale Srbiji odriješene ruke.
Njeni upravljači su zloupotrijebili to, hoteći terorom osigurati sebi predominantan položaj i protiv volje naroda, naturajući mu vlast, institucije, zakone pa i dinastiju Srbije. To je izazvalo opšte nezadovoljstvo i mnogobrojne pobune kod Jugoslovena, čemu je kao pošljedica šljedovao strašan haos u administraciji, finansijama i ekonomskom životu. Tek je godina dana otkad je Srbija okupirala te zemlje, a nema nijedne od njih, koja ne teži za potpunim separatizmom ili, pak, za federalizmom na širokoj osnovi. Jugoslovenska država stvorena na ovako nasilnički način nije ništa drugo do Austrija u drugom izdanju i ako je jugoslovenska država naseljena narodom jedne rase. Nikad ne treba gubiti iz vida, da Jugosloveni nijesu nikada dosad živjeli zajedno u jednoj državi i da između raznih plemena njihovih nema još one jake psihološke veze, koja jedan narod čini jednom nacijom i jednu državu otadžbinom. Razlika je ipak između Austro-Ugarske i nje. Austrija se je raspala tek pri jednom spoljnom sudaru, a jugoslovenska država raspašće se kroz najkraće vrijeme ušljed unutrašnje revolucije, a da i ne govorimo u slučaju nekog novog rata, kad će biti njen raspad neminovan. Ako Velike Sile žele da jugoslovenske zemlje budu faktor reda i poretka u Evropi one ih moraju otrgnuti iz kandža srbijanskih i primijeniti na njih načela iznesena u mesažu predsjednika Vilsona od 17. septembra 1918. A koja glase:
«Dio naroda nemože gospodariti jednim drugim dijelom istog naroda».
«Upravljači jednog naroda treba da su njegove sluge a ne gospodari». Da se ovo postigne Velike Sile treba da učine da se narod u jugoslovenskim zemljama slobodno i suvereno izjasni o svojoj sudbini, a ne da njegova sudba zavisi od volje kralja i vlade Srbije. Uvjeren sam većina Jugoslovena, naročito Hrvati žele republiku: nerazumijem zašto im to sprečavati. U ostalom Sjedinjene Američke Države u stanju su same naćerati upravljače iz Beograda na respektovanje Vilsonovih principa jednostavnim nedavanjem zajmova ovako nasilno organizovanoj zemlji i koja je na pragu revolucije. One Velike Sile koje naročitu protekciju čine Srbiji u ovakvoj politici prema jugoslovenskim zemljama izlažu se i još jednoj opasnosti. Veći dio je Jugoslovena nezadovoljan i on će svoje ugnjetače, kad tad srušiti makar i revolucijom. Prirodno je što će on svoje nezadovoljstvo, da ne rečen mržnju, koju je imao prema svojim ugnjetačima prenijeti i na njihove protektore.
Takva politika nekih Velikih Sila donijeće ne samo protivne rezultate, od onih koji se žele, nego je ona protivna i pravdi najelementarnije shvaćenoj, jer to bi bio jedini slučaj da Saveznici, poslije pobjedonosnog rata, unište jednog od svojih najvjernijih saveznika. To bi bio veći zločin od onog kojeg je učinio Viljem II povodom belgijske neutralnosti. To bi bilo nepoštovanje internacionalnih obaveza, jer svečani angažmani Saveznika o restauriranju Crne Gore su obaveze međunarodnog karaktera. Te angažmane Velike Sile nijesu uzele na sebe same prije primirja, gdje spada i mesaž Predsjednika Vilsona od 8. januara 1918. nego i poslije primirja.
Vlada francuska preko g. Pišona pismom od 4.novembra 1919. tražila je u ime vlada Velikih Sila, da se kralj i vlada crnogorska ne vraćaju u Crnu Goru dok saveznička vojska ne uspostavi red. Tim pismom se garantira poštovanje suvereniteta Crne Gore i njenih ustavnih institucija od strane Savezničke vojske. G. Poankare je 24-XI-1919. uputio kralju Nikoli takođe jedno pismo iste sadržine. Međutijem, vi već znate, da ova obećanja i garancije nijesu poštovane. Srbijanska vojska, i ako se nalazila pod komandom generala Franše Despereja, brutalno je pogazila suverenitet Crne Gore, nasilno ju je anektirala Srbiji, i zavela jedan najkrvaviji režim koji istorija pamti. To dokazuju i raporti amerikansko-engleske anketne misije u Crnoj Gori, na čelu koje je bio grof Salis ministar engleski pri Vatikanu. Poslije te ankete i debate, koja je povodom toga vođena u Engleskom Parlamentu 11. o. m. Crnogorski narod s pravom očekuje ispunjenje obaveza Saveznika prema Crnoj Gori i zadovoljenje njenih opravdanih aspiracija na Skadar, Boku i Hercegovinu.
To Velikim Silama nalaže ne samo njihovo dostojanstvo nego i politički razlozi, jer mira na Balkanu neće biti, dok naša prava ne budu respektovana. Nekoliko vjekova naše istorije pokazuju da mi niti smo dosad niti ćemo se odsad, pokoriti sili“.
(“Glas Crnogorca”, Neji na Seni kod Pariza, broj 80 od 27. Novembra 1919, str. 2„ INTERVJU JOVANA S. PLAMENCA, Predsjednika Kr. Vlade, Ministra Spoljnih Poslova, koji je dao glavnom zastupniku United PressOf Amerika u Parizu, 18.novembra 1919.)
Au, ahahau ha, Anonimni, jadi te znali!
Pa ti onda umjesto ručka iźedi govno!
Чим вас човјек утјера у лаж онда масја и остале фукаре о војним књижицама и тра лала…
Значи,брате Војин вас је разбио ко беба звечку.Показао какве сте рђе и лажови.Какав црни устанак и глупости.Ми Никшићани смо разбили те ,,зеленаше,, и није им пало на памет да
више ,,војују,,.
He , he , he , pa ti živiš u crnogorski grad Nikšić sa 67% crnogoraca , i imaš petlju da zboriš o „lažima“ , he , he , he …
A kako nas je „razbio“ Vojin , bivši crnogorac do 92 , tačno neću moći iźes ručak .
Ima veze dragi brate Djikane kako da nema,sve je to jedna te ista mržnja,ona konvertitska,iracionalna i suluda,gdje im ništa ne ostaje do da siluju istoriju i pucaju u leđa a koliko su odlutali u moralnu tamu govore i njihovi komentari u kojima oni stvarno misle da su Crnogorci?!
Da nije tužno…
Mi smo krivi brate Zorane!
Mi i niko drugi, jadi nas znali! Mi smo krivi, koji jesmo jedini Crnogorci, i onda i sada! Srbi iz one stare Crne Gore, Crnogorci, koji su vazde bili najbolji Srbi!!!
… Pa nagrnula sila Božja Srba, i to dobrijeh Srba, da se silom na sramotu, upisuje u nas!
Ka’ da smo ribolovno Društvo!?
Pa su oni, ču li onog drobnjaka, pa su oni kobajagi Crnogorci, a ja nijesam!
I što im je pripelo, ćare nema, da budu mi!?
… Ko bi zdrave pameti to radio, evo, ni do dana danjeg ništa razumio nijesam, da neko zapne, bez stida da upre, da bude ono što nije!????
… Kao, kad bi recimo, ja i ti zapjeli u Srjemca, pa ili Srijemac, ili ništa!?
I je li izlječivo?
… Ta njiova bolest, đavo nas ponio. I njih, i nas š njima!
Aha , jes ka nije , samo se vi bjelaši/ćetnici tješite , he , he ..
I još u vezi teksta, mnogo znači ko ga je napisao , a poznato je da je g.Vojin Grubač bio do skoro crnogorac, tako se samovoljno nacionalno izjasnio i zapisao u Vojnu knjižicu JNA i u ostala dokumenta do početka 90-tih !
A onda se desio preobražaj od njegovog odlaska u dobrovoljce na Dubrovačko ratište , čovjek je promjenio , i sad pitanje je kako da mu vjerujem na gornjem tekstu kad on svako malo mjenja naciju , a tek kako će mjenjati mišljenja , od danas do śutra ?
Zato su ovakvi tekstovi dobri za šale i doskočice , da se ja i ti ćosamo , ali za ozbiljno ih ne treba čo’ek uzimati jer su nepouzdani kao i autor .
Masji se djede pisao srpske vjere a onda je on prevjerio po sopstvenom priznanju.
He , he , he , eto ti Smoje bolje znaš što je bio moj đed no ja što ga pamtim i što sam decenijama sa njim zborio , zar to nije u zoni fantazije !
Zborio je moj đed da su i njegov otac i đed bili crnogorci , ali ti bolje znaš od njih samih izgleda he , he , he …
E svaka vam je istina takva !
No za g.Grubača je opšte poznato da se pisao crnogorcem do odlaska na Dubrovačko ratište kad je prelomio u mozgu i postao ovo što je danas !
Nema, a ima veze sa ovom temom, kako je i ovdje riječ o sramnom hicu u leđa …
Naime, sjutra je godišnjica, četvrt vijeka od krvave svadbe u Sarajevu, koja je oglasila rat sviju „bivših “ protiv Srba!
Sjutra se navršava 25 godina kada je ispred stare pravoslavne crkve na Baš- čaršiji na svirep način, mučkim pucnjem u leđa, ubijen Srbin Nikola Gardović, koji je tog dana ženio sina!!!
Ubica nikad nije pronađen!
Od tog hica koji je završio u leđima srpskog svata i okončao svoju kobnu putanju, pa sve do danas, laž, grozna laž o Srbima, još i patološka mržnja na njih, i dalje putuju, niđe stigli nijesu!?
Perverzna zamjena dželata i žrtve, taman kao u seriji o Božićnoj pobuni, i dalje ordinira mozgove svjetske i domaće javnosti!
Onaj nesrećni svat i svi Srbi kojekude, žrtve su opskurne antisrpske propagade!
Zapisani u gromadnu laž o navodnoj srpskoj krivici!?
Taman kao u seriji laži u seriji “ Božićna pobuna „!
… U svim bivšim i budućim serijama o zločestim Srbima!
… Koje treba jednom za uvijek kurtalusati, i ovdje u najlepšoj srpskoj Planini!
Bošnjaci, Arnauti, i ovi, i oni, Montenegrini, Hrvati, evo i Majedonci, i Turci, đe bi mi bez njih, udružuju se ovih dana!
Srce su mi zaradovali, kako ne moramo da se potežemo na sto strana, nego sve najedanput …
Silovanje istorije!
Eto tako bi se ova pseudo-projekcija trebala nazvati.
Nekome ko ima mozga,taman koliko i kišna glista, nije teško objasniti da je mlijeko crno i to i nije tako strašno,strašna je poruka koja se krije iza ovakvih kvazi istorijskih serijala, koja onda dozvoljava ovdje nekim anonimusima da odjednom počinju nama izdavati sertifikate za crnogorstvo(što bi dragi brat Djikan rekao).
Tako to uvijek krene sa silovanjem istorije,izmisliš neprijatelja,odrekneš se sam sebe i svoje moralno posrnuće nevidiš nego ga pravdaš mržnjom prema samome sebi.
Reče li naš vladika,kojem po ovoj novoj montenegrinskoj logici takođe fali sertifikat;“svak je rođen da po jednom umre,čast i bruka žive dovijeka!“.
E pa Montenegrini,iako ste vi ubili Srbina u sebi,u meni i vjerujem svima onima koji misle svojom glavom to nećete nikada uspeti,nama na čast a vama na bruku!
Нисам у току, али чини ми се, још увек ништа од емитовања „Устанка“ на РТЦГ САТ, које је обећао г. Машја.
Трејлер одише овом логиком: не ни истинито (у документарнистичко-фактографском смислу) , ни са уметничким углом, већ плаузибилно. Што је генерално логика телевизијских серија данас, с тим што је код нас (у пројектима типа „Монтевидео“) плаузибилност наглашена до мере да идеолошке „истине“ које се потурају тим оружјем још више штрче.
Сад, ти глумци, попут крушевачког Црногорца Војина Ћетковића, који овде игра српског обавештајца или Св. Кнеза Лазара (недавно бејах на снимању) , а тамо борце против великосрпског терора… могли би да унесу праву забуну на тржишту. Ситуација, слична оној у којој би Сталоне осамдесетих викендом играо Рамба, а радним данима летео у Москву и снимао филмове о супротсављању америчком империјализму.
Но, српска посла, једино ми није јасно где су онда ти Црногорци ухлебљени у Београду, који раде против интереса „Хиљадугодишње Дукље“. Али, много шта мени није јасно…
Није искључено да баш интереси Наташе Нинковић и г. Ћетковића спречавају емитовање „Устанка“ ван ЦГ.
Срећан почетак Великог поста, Бог нам свима дао мање размирица, а више благодатног ћутања. И у коментарима…
Majore Kursula, vrlo dobro!!!
… Raskrinkao, načisto!!!
I voljno, gospodine majore!
Новаку изгледа баста да се некад разлупа к’о максим по дивизији. Набраја сву могућу литературу, али из ње не наводи конкретне доказе за своје тезе, као и конкретне изворе за нешто о чему пише или извлачи из контекста шта му одговара.
Поменута је слика, фотографија, о „злочинима“ трупа Војске Краљевине Србије у Црној Гори након што је та Војска „окупирала“ Црну Гору, је објављена у фељтону др-а Ш. Растодера у дн „Вијести“ са текстом какве је злочине над цивилима вршила та Војска. Добро је неко у коментару приметио да су у питању злочини аустроугарске војске у источној Херцеговини на српским живљем (цивилима). У питању се две фотографије у том фељтону, а исте се налазе у књизи В. Дедијера „Сарајево 1914“, са напоменом да се оне налазе у Музеју БиХ у Сарајеву.
Што се тв серије „Божићни устанак“ тиче, оно што сам видео, делује ми развучено, уцифрано, изгланцано, без драмског набоја, као позоришна представа. Осим тога и са грешкама. Рецимо: у једној епизоди се појављују, уз једног генерала Војске Краљевине Србије, два официра те Војске који имају на себи опасаче са упртачем, што тада официри нису носили, већ сабље; исти тај генерал у дијалогу са црногорским министром помиње Краљевину Југославију?! Или: лик официра црногорске Војске (игра га Војин Ћетковић) приказан мало мангупски са подигнутом крагном шињела, што ни на једној слици било ког официра Војске Краљевине Црне Горе не може да се види.
Да се вратим Новаку. Ако је већ толико и толико литературе прегледао (надам се и прочитао), зашто бежи од изношења правих чињеница, колико год му се неке не свиђале, ако већ преферира да је историчар, и то dr. sci. Мора му се признати да је за разлику од свог старијег имењака остао доследан свом националном бићу и идеји…….
A što mi u potonje vrijeme ne puštate komentare ??
Boli istina izgleda ?
Ranije ste imali demokatskog kapaciteta da saslušate drugu stranu , a od skoro postadoste jednoumnici , što bi ?
Ih, kako nam ga reče ova puška drobnjačka!
Postiđe nas, četnike (!?) i bjelaše, jadi ga znali pravdoljubivog!
Činjenicama!
Odoh ja, nemam ti kud! Odoh iz ovijeh stopa da se upisem u Crnogorce, da ne kažem u Montenegrine! Iz katunske Srbin, neka mi je prosto, kako je ovo drobnjaka plemenskog oduvijek to, Crnogorac!?
… I zna li ko, koliko se plaća?
Taj upis u Crnogorce.
Plaćam li ja njima ili oni mene?
Ima li ko da je prošao proceduru, da me svjetuje?
Mi takve „crnogorce“ ne primamo ni sve da platiš suvim zlatom !
Drobnjaci su najveće pleme crnogorsko !
Dobri ste vi drobnjački Srbi, no ste tako malo budalasti!
Nikad vas vamo, kao što i nijesmo, kao što nikog drugog njesmo, ne bi primili u one jedine nefalsifikovane Crnogorce iz Katunske i još one tri nahije, najbolje među svijem Srbima!
Pa ćeš ti otud brda da mi daš sertifikat crnogorski, Bože me oprosti avetna li čovjeka!?
Znaš li ti išta makar o sebi, kad o drugima, o nama Srbima iz Stare Crne Gore, Crnogorcima, ama baš ništa ne znaš!
… Čuj, ono mene neće da primi u mene!?
Ono brdska Srbina neće mene da primi u sebe mene Crnogorca!?
Znaš li ti uopšte koji je danas dan, kad vako trabunjaš, ko da si bunike jelo!
Čuj ti njega, jadi ga znali drobnjački.
… A nijesu loši tamo Srbi, ne!
Ja ti rekoh , mi takve „crnogorce“ ne primamo ni suvim zlatom da platiš !
Ti da si crnogorac bio bi za Crnu Goru a ne za Srbiju i Rusiju , a još za veću bruku , ti si kako kažeš iz Katunske nahije , a bacio bi ovu državu u jamu bez dna !
Mi iz Drobnjačkog crnogorskog plemene posjekosmo Smail agu , i nijesmo nikakvi srbi nego crnogorci , mada ih ima što postadoše srbi , uglavnom ovi što su bili za Momira kada se podijelio DPS , a očevi im bili crnogorci , tačno da se čovjek zacene od smijeha .
Mora da si i ti od takvijeh !
Ja se još od onda smijem, stao nijesam, od kad poneki Srbi, i Drobnjački, i ovi tvoji, i ovo ti, jadi ga znali, pođoste u Crnogorca!???
… Kako nas niko ništa pitao nije, hoćemo li da ve primimo u Crnogorce, a nećemo, ko što nikog primali nijesmo!
… Otad se smijemo, da crknemo od smijeha, jadi vas našli drobnjački!
Čuš, oće u Crnogorce, ka’ da smo mi ribolovačko Društvo!? Poneseš udicu, platiš dozvolu, udare ti štembilj, i eto, član!
S druge strane, krivo sedi pravo zbori, baš tako po naški, crnogorski … Ako nijeste bolji, ništa gori nijeste od nas! Ama Crnogorci svakako nijeste!!!
I da te još nešto podučim, sinovče …
Biva, rijetko, ama biva, da neko ko i nije Srbin, Srbinom postane!
Ne biva, nikad bilio, niti će, da neko ko nije Crnogorac, svojom, kako naše volje nema, niti će je ikad biti, da takav, makar dični Drobnjak, postane Crnogorac!!!
Kako je svima dobro znano da nase ime nikome nije na prodaju … Još je bolje poznato, da je Crnogorac samo onaj iz one četri starocrnogorske nahije … I pazi sad, utuvi, samo onaj koji je Srbin!!!
SRBIN iz Stare Crne Gore, CRNOGORAC!
KAKO DRUKČE NIKAD BILO NIJE, NITI ĆE!
Nemožeš, sile nema, biti Crnogorac ako nijesu Srbin, i to onaj najbolji Srbin!!!
Kako je to jednom i zauvijek tako, već da se sprdamo!
… A i među vama drugima, našoj srpskoj braći, ima dobrijeh Srba, Bog se vjeseli!
… I mi, i mi Crnogorci. Oni jedini i pravi! … Srbi!
Zemljo otvori se , zar ti što nosaš tuđu zastavu , ti koji navijaš za tuđu reprezentaciju , ti što se nazivaš po tuđem narodu , ti koji si glasao NE svojoj državi na referendumu , ti koji se raduješ svakom zlu crnogorskom , ti koji podržavaš ove što bi da nestane Crne Gore i crnogoraca , ti da određuješ ko je a ko nije crnogorac i kakav treba da bude , e propalo se !
Crnogorac je svako ko voli svoju domovinu , a vi vidim kako joj dobro mislite kada bi se sa svakim tuđinom udružili da joj trag zatrete , ali neće moći dok je crnogorskih rodoljuba !
Postojaće Crna Gora dok je Lovćena i Durmitora …!!!
Serija je izvrsna , a to što se vama kao sledbenicima bjelaške i četničke ideologije ne sviđaju činjenice , su druga stvar .
Nama je važna da buduće generacije ne prave greške kao naši preci .
Серија је толико „изврсна“ да сам назив говори колико је истинита и објективна.Историја је тај трагични догађај запамтила као побуну никако као устанак јер је обухватио само неколико села око Цетиња.То није био „устанак“ као 13.јулски који је захватио цијелу територију ЦГ, као спонтани устанак народа обесправљеног и потлаченог.Него побуна,бивших дворјана и тадашњих функционера који одједном остадоше без дебелих апанажа.Није им било тешко да заведу неколико стотина (не хиљада) војника и официра полуписмених,а новчано спонзорисаних од Италије и њиховог агента Балдаћија.Да извршавају терористичке нападе (углавном из засједе) на регуларну војску и чиновнике.Трубили сте на сва звона о терору, о епским размјерама погинулих.На хиљаде мртвих, на хиљаде спаљених кућа.Али истина је неумољива.Све су то лажна преувеличавања.
Сјећам се Шербовог текста у коме безочно ЛАЖЕ,и поставља фотографију за коју каже да су вјешани ЦГ родољуби од стране српске војске, а у ствари је ријеч о СРБИМА цивилима из Херцеговине за вријеме аустр.окупације.Кад је раскринкан,одједном нема више тог текста ни фотографије,ни у једном режимском медију,нико од његових колега ,“независних историчара“ ни да бекне о томе!
Таква вам је сва истина.Само лажи и манипулације необразованим масама .Па ко хоће да вјерује лажима ,нека вјерује.Рекох да је у овој серији ријеч о пројекцији,никако истини.
Односно снила баба што јој мило било!
A ti Miloše zapeo da im razjasniš!?
Kako su njima, poznato je, najvažnije činjenice!
… Kakva jadan pobuna!?
Ustanak!
Ustanak, jadan! Njih tridesetak bitangi, ustanak!
A moraš priznat, ljepše brate zvuči …
Ustanak!
Ustali, da Bog da, pa nikada ne prišjeli!
… Kako su prešjeli i Bogu i ljudima!
Pobunjeni, u glavu pobunjeni … Zbogom pameti.
I u lažljivoj seriji, zbogom!!!
Nama je važna da buduće generacije ne prave greške kao naši preci .
Одговори
ne brigaj nece sigurno,iza vas niko ne moze vise pogrijesiti!
Citam komentare nijedan komentar da mislis drukcije to vam sve kaze o sajtu i o tekstu dalje necu kometarisati samo moram reci jeli ubica koji ubije i spali deset ljudi i kuca i stotinu u cemu je razlika pisete o broju zlocin je zlocin i to se mora priznati kako za ovaj i svaki koji se desio u nasoj istoriji.
Да баш тако ,у чему је разлика ?Злочин је злочин.
А сад ,је ли злочин кад комита Саво Распоповић заустави воз на линији Бар – Вирпазар и из чиста мира убије неколико војника на одслужењу војног рока ?Војске државе која је регуларна и ПРИЗНАТА од велике већине народа Црне Горе? Је ли злочин пресретање и ПЉАЧКА пензије из поштанских кола намијењене локалном становништву ??Те детаље нећеш видјети у серији о тзв.устанку.Како је та држава и војска требало да одговори ? Чупањем за уши и „мрш у ћошак“ ??Па кад је држава одговорила како је одговорила,ђаво вам је био крив.Замисли сад како би Енглези одговорили и у то а и у садашње вријеме.Ни мало не оправдавам нити подржавам,али такво је вријеме било.Злочина ако их је и било, ви сте дебело наплатили у „Лијевим скретањима“,а и у Јасеновцу…
Тако да сте сад ви нама дебело дужни !
Dobra ti je ova paralela sa Njemačkom 30-tih!
Nije bilo tv, ali je bilo filmskih projekcija u svakom njemačkom selu.Išlo se redovno kolektivno na filmske predstave. Đeca prije podne, roditelji popodne.
Bio je to najsnažniji vid nacističke propagande!
… I povjerovali su. U sve su besmislice povjerovali, svijet su potom ojadili!
… I meni dođe, posle Dukljanske interpretacije Božićne pobune, da iziđem na ulicu i kurtališem par Srba za nauk … Da se nikad više ne ponovi 918.!!!
Još ako bi se našla koja vrba …
Da , da , da , pazi na današnji dan su tvoji istomišljenici iz voza u Štrpcima izveli neku čeljad i pobili ih samo zato što nemaju srpska imena , baš kao u Njemačkoj nekada , e to je dobra paralela !
Шта се кријете иза муслимана? Кад вам се осврт на 1918 не свиђа одједном вас заинтересују Штрбци. А Мило на дубровачком ратишту?
Овај памфлет од серије је првенствено намијењен гласачима владајуће партије наручен од исте, да држи те исте гласаче махом Дукљане, у константном страху да нас „Србија опет не поједе“. Нека моја даља родбина отворених уста гледа ову тзв.серију наравно немајући појма о узроку тих трагичних догађаја.Нити је икад замарала свој мозак тражећи праву истину.Него се препушта редитељевој пројекцији која на крају код те моје родбине оставља истинит доживљај онако како то њој одговара.Класична манипулација и спин.Томе ваљда и служи телевизија ?Хрватска школа политичке кинематографије.
Како ДПС добија изборе задњих 20 година ?Јединим квази аргументом-„патриотизмом“,који се заснива једино и само на антисрпству.А какав је профил просјечног гласача ДПС ? Скромног образовања,примитиван,лијен,и невјероватно пун срџбе према Србији и према Србима уопште који су извор свих његових животних падова и промашаја.Од економских ,здравствених па све до љубавних.Просјечан гласач ДПС подсјећа на Њемца из 30-тих година прошлог вијека којем су за све животне недаће били криви Јевреји.Серија је одличан начин да освјежи ту срџбу и пробуди из летаргије оне Дукљане који су се случајно успавали.Да подсјети и освјежи сјећање на „окупацију и терор“ која никад више не смије да се понови.Под паролом „никад више 1918..па све до „Србе на врбе. И сл.варијације на ту тему.
Kad se već śeti jevreja , da te podśetim da su neki ljudi da današnji dan zaustavili voz u stanici Štpci , i tamo pohapsili i pobili neke druge ljude koji su imali drugačija imena od njih , baš kao u vrijeme holokausta .
Ми Срби смо похапсили велику већину битанги и ратних зликоваца па и те које спомињеш, који су радили гадости у наше српско име,а који су бацили љагу на часну нашу униформу, и тиме скинули тзв. „колективну“ (?!) кривицу. А јесте ли ви Дукљани ,односно Црвени Хрвати (Црногорци и Хрвати су исти народ – Јеврем Брковић) похапсили ваше усташе који су клали бебе у колијевкама ,копали очи, спаљивали живе људе, бацали у јаме и убијали маљевима по глави ,углавном цивиле који су имали другачија имена од ваших ?!
He , he , he , Miśune moj dobri , koji „crveni hrvati , dukljani“ , što si to đavole utripovao Boga pitaj ??
Mi smo ti samo crnogorci , nikakvi daleko bilo „crveni“ itd , dakle narod ka i svaki drugi sa svim manama i vrlinama , ima nas svakavih kao i svuđe drugo .
E sad to što bi ti nekako da nas prebaciš u ustaše je tvoj umišljaj , ništa ti tu pomoći ne mogu , no se javi kakvom psihijatru .
Nama crnogorcima su isti ustaše i četnici , zločinci i izdajnici , a to sa ustašama raspravi sa hrvatima , to je bagra jedna taman kao i ćetnici !
No me začudi kako se śeti nacističke Njemačke a ne śeti Štrbaca ?
Baš za čudo , no će valjda biti bolje kad se vrneš od stručnjaka za tu rabotu .
A istina je da su crnogorci , hrvati , bošnjaci i srbi jedan jugoslovenski narod !
МАНГУЛИЦЕ
SVEDOČENJE BIVŠEG BORCA
OVAKO SU BRANILI SARAJEVO: Čekao sam u redu da silujem devojčicu (12) ali ona je umrla….
BIH15:04, 17.02.2016.1832
Ovo je svedočenje Jasmina Šljive, pred istražnim organima Republike Srpske, koje je dao godinu dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, u kome otvoreno govori o zverstvima boraca Armije BiH nad Srbima koji su ostali u Sarajevu, te iživljavanjima nad ženama i zarobljenicima.
Prema njegovom svedočenju, on i Jusuf Lendo, Suvad Milić i pripadnici 10. Brigade Armije BiH, tokom rata su se zverski iživljavali nad ženama i devojčicama srpske nacionalnosti. Mnoge su tokom monstruoznih silovanja, gde se smenjivalo i više od 20 vojnika, od zadobijenih povreda preminule tokom samog čina. Sakib Puškar, vojno lice koje je bilo u velikoj meri odgovorno za etničko čišćenje Srba iz Sarajeva, takođe je učestvovao u ovim zverstvima.
Sarajevo, rat, Foto: Printcsr Youtube
Šljivo, koji je bio pripadnik 10 brigade pod vođstvom Mušana Topalovića Caca svedočio je o mnogim zverstvima koje je Armija BiH tokom rata činila. Ovaj borac, koji je bio pripadnik Armije do 1995. godine je prema sopstvenoj izjavi oboleo od epilepsije zbog čega je proglašen vojno nesposobnim.
Sarajevo, rat Foto: Printscr Youtube
“Krajem februara 1993. godine Jusuf Lendo i Suvad Milić doveli su dvanaest godina staru devojčicu srpske nacionalnosti. Sa devojčice je skinuta sva odeća, a Jusuf Lendo je detetu ruke vezao za krevet. On je prvi izvršio silovanje, a zatim su to isto učinili Suvad Milić, Hodža Amir, Ljaljaj Enver i Kajanija Ferid. Dete je sve vreme plakalo, kada je Kajanija počeo da je siluje, devojčica je umrla. Ja sam, takođe, imao nameru da učestvujem u silovanju ali dete je umrlo. Telo devojčice Jusuf Lendo je stavio u kesu za đubre i odvezao u jamu Kazani” ispričao je Šljivo.
Baš sam uživao gledajući većerašnju epizodu Božićnog ustanka , dobro je što će široki auditorijum biti preko serije upoznat sa tadašnjim dešavanjima , naročito omladina .
A vi se ovđe tješite i izvrćite , vazde ste tako činili , no vam malo ko više išta vjeruje .
Mašo, da znaš analitično i razumno gledat, a ne prevarenim i poganim srcem, vidio bi da ova površna serija, bez obzira na provokacije, na najbolji način raskrinkava naivne laži i izmišljotine montenegrinske istorije! Kao ona o „okupaciji“! Zato samo napred s emitovanjem ove serije!
Sve što ste napisali g-dine Grubac su činjenice, svaki Vaš tekst je dragocjen doprinos istini. Hvala Vam !
Kuku narodu jad im je Serbo istoricar,a i ovaj nesoj Adzic. Treba pitat Katnica je li se konsultovao sa njim u vezi navodnog drzavnog udara 😉
Ватикан је организовао братоубилачки рат, преко свог агента Балдаћију и прљавих лира.
Гебелс је био п….н дим за црногорске научнике.
Laž! Kao svaka laž, superiorna!
U koju svaki može da vjeruje, kako laž ne traži provjeru.
Svaka je laž zato laž, da se u nju vjeruje bez ostatka, bez provjere!
Kako nejaka istina mora da se triput provjeri, pa da se opet sumnja!
Laž sebe ne istražuje. Ona je čovjeku data samo za jednu i jedinu svrhu! Da čovjeka oslobodi istine!
Da čovjek misli što mu volja, da se ne opterećuje istinom, koja istinoljubivog još i obavjezuje!
Pa mi sada od ovih što su sebe slagali da nijesu što su, da Srbi nijesu (!?), koji su sebe najgroznije, bolesno oblagali, od njih očjekujemo da zbore i svjedoče istinu!?
O bilo čemu istinu! … O Božićnoj pobunu istinu!?
Nije valjda da baš to od njih, lažnih i falsifikovanih, očjekujemo!?
Da takvi lažni, kako je to jasno i nama i njima, da takvi govore istinu!? … Istinom da se služe, istini da služe …. O Božićnoj pomeni, istinu!?
Nije valjda da smo gore bene no su oni?
… Da nam priznaju da su lažni!
Da istinu govore o Božićnoj pobuni šake avanturi šta i gubitnika!?
Da ih prićeram o istini, kako oni samo to čekaju, pa da se pokaju i istini vrnu!
Pa ćemo mi istinom još ida ih pameti dozovemo!
Baš one što više nijesu, što su im otac i mati bili!
Samo nas čekali da im na fino i kulturno, u demokratskom dijalogu, jadan, da im razjasnimo istinu i tešku bolest njihovu!
Imamo li mi pametnija posla nego da psihijatrijsku praksu uzmemo sebi u ruke!
… Da ih izliječimo!???
Da Bogovi možda nijesmo, jadi nas znali!
Војине, ти си егзактан аналитичар па ћу те умјесто опширне теорије о питању националности и народности упутити само на пасош Краљевине Црне Горе гдје пише : националност – подаништво (поданство) данас би рекли држављанство – Црногорац ; народност – Србин. Има тога код Маркуша колико хоћеш.
Дакле зараћене стране су биле српске народности.
Pa to svak zna … Kako drukče!? … Srbi na Srbe!
A ovi što kao ne znaju, znaju nešto drugo, mi im nikako pomoći ne možemo … Zar, istinom da im pomognemo!?
E, baš se psihijatriski liječe istinom!
Onii samo to čekaju, istinu da im rečeš, pa da omah ozdrave!
… Jadi nas naši znali sa sve šnjima!
UCK sto drugo,isto im je Aleksandar dao penzije,Slobo nije htio,zato su proglasili nezavisni Montenegro,isti u svakom pogledu i jedni i drugi!
Ko normalan smatra za ozbiljno ovog iskompleksiranog adzica.
Тај психопата и фалсификатор је небројено пута кривотворио и сопствену биографију! Наочиглед свих нас.
I Serba … Mora da su Katnicevi savjetnici 😉