ИН4С

ИН4С портал

Војвода Живојин Мишић поријеклом из села Лутово у Братоножићима

1 min read

zivojin-misic

Синиша Јерковић, сарадник портала „Порекло“ из Бањалуке, објавио је прије извјесног времена свој истраживачки рад који говори о генетском поријеклу војводе Живојина Мишића. Према веома увјерљивим свједочанствима, преци прослављеног српског војсковође и јунака, потичу из Црне Горе. И то из чувеног пиперског села Лутово, које административно данас припада Братоножићима.

По јунаштву чувени Лутовци (устаљен назив за све фамилије из Лутова, а не само за оне са презименом Лутовац)тако се сада с правом могу дичити још једним славним изданком из њихових крша. Подсјећања ради, лутовски четни барјак из Битке на Фундини са 404 зрнобојине (рупе од метка)чува се у Ермитражу, највећем музеју на свијету, у руском граду Санкт Петербург. Њега је као симбол јунаштва народа Црне Горе књаз Никола поклонио руском цару. А црногорски књаз и краљ посветио је лутовским јунацима из фундинског боја и стих :
„А за храброст Лутоваца,
Јунаштву им барјактара,
Би гудало с удивљењем
Стало само у гуслара“

stih kralja nikole o junastvu Lutovaca

Јерковић у свом раду наводи како је увјек интересантно када се истражује поријекло познатих личности, поготово великих историјских личности каква је војвода Живојин Мишић .

Јерковићеви редови који слиједе доносе узбудљиву причу о породици војводе Мишића у свјетлу нових података до који је дошла генетичка генеалогија.

Прије неког времена објавио сам текст о Божовићима, познатој српској породици из Ибарског Колашина и Пипера. Тада нисам ни слутио какав ће драгоцјен податак донијети генетско тестирање рођака и презимењака војводе Мишића у ваљевском мјесту Струганику. Нећемо се посебно бавити скорашњим миграцијама Мишића већ ћемо покушати да откријемо породичну везу која своју коначну потврду добија управо у генетском резултату.

Ево шта је о Мишићима у Струганику написао Божидар Каљевић, наставник из Земуна:

„Каљевићи су живјели у Тепцима, Подгори, Кочадолу, Слатини и Стругу, има их у још неким од ових села. Доселили су се на дробњачко-дурмиторски простор у 17. веку из Пипера, од братства Пилетића. Пилетићи су даље од Ћурковића и Лутоваца, чији је родоначелник Ћурко, син Мијаљев са старом славом Аранђеловданом. Каљевићи су се овамо склонили због свађе са Турцима, населили су скоро сами кањон реке Таре, испод планине Пирлитора где су се по народној легенди, налазили двори легендарног јунака војводе Момчила. Породице из ових крајева селиле су се даље најчешће због немаштине, једина грана привреде било је сточарство, а данак се плаћао Турцима, хајдуцима, зверињу кога је у овим крајевима било много, те је стоку било тешко сачувати. У сеобу се најчешће кретало према пљеваљском пољу, где се један дио породица задржавао, па је тако и Лука Каљевић, по коме се тај део породице једно време прозвао, кренуо у том правцу, али су га са братственицима упутили даље према Старом Влаху, где је остао Сава Каљевић са својима, па се тамо зову Каљевић и Чађевићи (око Ужица), а они наставили према Ваљеву (Струганику). Тамо ће се по Миши прозвати Мишићи.
Данас у Црној Гори има доста братственика оних Каљевића који су се иселили у Србију. Стара слава им је Томиндан.“

Lutovo, tabla

И тако смо, као и у случају Божовића, дошли опет у Пипере. А шта смо написали за поријекло Божовића поновићемо:

„У Лутову, у данашњим Братоножићима постоји читава једна група породица која по предању потиче од једног претка, од извјесног капетана Гојка. Како се каже у предању, капетан Гојко је у Лутово такође досељеник, и то из Пирота у Старој Србији. Поменути Гојко се по паду српске Деспотовине (што значи да је живио половином 15.вијека) доселио у црногорска Брда, а његов син Никола је са сином Пипом дошао у Лутово у Братоножићима. Пипо је опет имао сина Михајла, а Михајло два сина: Ђурка и Гојислава. Од Ђурка би били сви Лутовци, као и пиперски Ђурковићи, а од Гојиславовог сина Вукоте Вукотићи и од њих Божовићи у Пиперима. Дакле би цијела линија за Божовиће изгледала овако: Божо (Божидар)- Вукота- Гојислав- Михајло- Пипо- Никола- капетан Гојко.“

Каљевићи, од који су постали Мишићи, преци војводе Живојина Мишића воде поријекло од Пилетића, пиперског братства. У раду о Пиперима Јована Ердељановића за Пилетиће се каже да припадају братству Ћурковића које се доселило из Лутова. Пилета, по коме су Пилетићи добили име био је син Вуја, а Вујо син Радула, а Радуле син Никца, а Никац син Ћурка, по коме је и цијело братство добило име. И сад слиједи најинтересантнији дио који повезује пиперске Божовиће са Мишићима. Ћурко је био син Мијаља тј. Михајла, а брат Гојислава, истог оног Гојислава који је имао сина Вукоту и унука Божу од ког су и настали Божовићи у Пиперима. Значи ради се о истом братству из Лутова чији је најдаљи познати предак капетан српске Деспотовине Гојко који је живио половином 15. вијека. Да би јасније представили предањску везу Мишића из Струганика и Божовића из Пипера и Ибарског Колашина постављамо следеће стабло:

rodoslov pipera iz Lutova

Из овога је сасвим јасно да се ради о истом братству. Синови Михајла Пиповог, Ћурко и Гојислав прешли су из данашњих Братоножића у Пипере и од њих су у Пиперима настала два напоштованија пиперска братства: Божовићи и Ћурковићи из којих су се дуго времена управо и бирале пиперске војводе. Да ли је онда чудо што је и војвода Живојин Мишић потекао из једне породице са оваквом војном и ратничком историјом?

Постоји још један детаљ везан за ово велико српско братство које би могло имати везе са легендом, а то је прича о војводи Момчилу из народне пјесме Женидба краља Вукашина. Момчило није само личност народних пјесама већ и историјска личност који се, као савременик цара Душана, појављује у историјским изворима.

Lutovo, Bratonozici

Извори кажу да је војвода Момчило живио на граници Срба и Бугара, да је ратовао и за рачун Византинаца, али да се на крају приклонио српском цару Душану. У младости је био хајдук, али се касније упристојио и почео да живи животом српског племства. Град Пирот је иначе познат као Момчилов град. Главну пиротску тврђаву –Кале по предању сазидао је управо војвода Момчило. Зашто ово све спомињемо?

Поменуто братство у Лутову у Братоножићима води поријекло од капетана Гојка који је половином 15. вијека дошао управо из Пирота, града војводе Момчила. Ни то не би морало да подразумјева неку везу да поменути Каљевићи, преци Мишића нису живјели у подножју тврђаве Пирлитор на Дурмитору, коју народна пјесма веже управо за војводу Момчила.

Ту је, под Пирлитором, усљед издајства невјерне жене Видосаве, погинуо војвода Момчило, оставивши у аманет краљу Вукашину, своме непријатељу, да умјесто невјерне Видосаве ожени Момчилову сестру Јевросиму, што ће краљ Вукашин и учинити. А Јевросима ће родити краљевића Марка, сестрића војводе Момчила. Народне пјесме су настајале кад је наш народ био под Турцима. Управо у том периоду под Пирлитором живјело је братство које је могло тврђаву у пјесми повезати са далеком успоменом на војводу о ком је остало породично предање.

crkva svetog arandjela u Lutovu

Генетска потврда – Мишићи и Божовићи

Све што је досад речено ослањало се махом на породично предање које је , на нашу срећу, дочекало 20. вијек да би га записао Јован Ердељановић. У цијелој овој причи је фасцинантно да је модерна наука, у овом случају генетика у могућности да потврди или оповргне породично предање. Да видимо шта нам у том смислу говоре резултати тестирања по очевој линији савременог потомка Божовића из Ибарског Колашина и савремених потомака Каљевића и Мишића из Струганика крај Ваљева.

Божовић је тестиран на укупно 12 маркера док су Каљевић и Мишић тестирани на 17 маркера, нажалост не на истим маркерима и не у истим компанијама, тако да нам то оставља могућност да упоредимо њихове генетске резултате на укупно 10 маркера. Осим тога у могућности смо да одредимо њихову Y- ДНК хаплогрупу. И Божовић и Каљевић и Мишић припадају истој хаплогрупи I2a1 Dinaric South, појединачно најзаступљенијој хаплогрупи код Срба. А ово су њихови генетски резултати:

haplotip-Božović-Mišić-Kaljević

Иако се ради о малом броју маркера, сасвим је јасно да је предање о заједничком поријеклу Мишића из Струганика и Божовића из Ибарског Колашина генетски потврђено. Њихови хаплотипови разликују се у 2 маркера на упоређених 10 маркера. Ова разлика је разумљива са обзиром да је њихов заједнички предак Михајло живио прије 400-450 година, крајем 16. вијека.

Хаплотип Каљевића из Струганика је идентичан Мишићевом што је и очекивано и што само потврђује да су Мишићи настали од Каљевића. Свакако би било корисно да се сви тестирани тестирају на већи број маркера као и да се круг тестираних потомака капетана Гојка прошири. На тај начин бисмо могли пронаћи одговоре на још многа питања – закључује Јерковић.


Јовановићи из Лутова кумови са царском породицом Романов

Јовановићи из Лутова, уједно највеће братство из тог знаменитог мјеста, једини су са Балкана били у кумовским односима са царском руском породицом Романов.
posveta vojislavu ruska kneginja

На крштењу, 13.марта 1913.године покојни Војислав Батрићев Јовановић добио је од велике књегиње Милице Николајвне на поклон икону Исуса Христа са позлатом, на којој пише: „Њено царско величанство велика књегиња Милица Николајевна своме кумчету Војиславу Батрићеву Јовановићу, 13.марта 1913. године“. Икона са посветом чува се у Доњем манастиру Острог.
Милица Николајевна је ћерка Краља Николе, а супруга Петра Николајевића – Великог руског кнеза, стрица цара Николаја II.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

26 thoughts on “Војвода Живојин Мишић поријеклом из села Лутово у Братоножићима

  1. Tražeći podatke o Lutovu naišao sam na ovo misljenje o porjeklu vojvode Zivojina Misica.Ovo mi je prvi put za minulih 86 godina da naidjem ili čunem nesto sto ni ukazivalo da su pretci Mišića iz Lutova.Autor mi nece zamjeriti szo sam oprezan u poklanjanju vjere toj pretpostavci, a radovao bi se kad bi nauka uspjela da pouzdano utvrdi da je to istina.Ovo utoliko više što sam rodjen i odrastao u Lutovu,koje nije u plemenu Bratonožića već je to oaza Pipera koji su ostali tu gdje i njihovi pretci življeli prije više od 500 godina.Seljenjem iz Lutova u Pipere ostajao je slobodan prostor na koji su se kasnije naselili Bratonozici,sto pada u turskp vrijeme.Lutovo je u teritoriji zvanoj Bratonozici,a kao sto rekoh,plemenski ne pripada Bratonozicima.Ovo je vidljivo i u djelu dr Jovana Erdeljanovica.

  2. Ја знам, по предању од покојног ми оца и ђеда да смо од Пилетића и славимо Св. Тому.
    Поздрав из Београда.
    П.С. Немојте се свађати. Истина о свему када тад изађе на видело.

    1. Како чиста глупост када јетај истраживач у тим чланцима дао не само писана документа Каљевића који су сами рекли да су са Дурмитора, већ и документа о тим Каљевићима са Дурмитора, и приче од Пилетића у Пиперима, а и генетика која је то потврдила. Дакле комбинација усмених предања (која умеју да буду непоуздана али:), историјских докумената и генетике.

  3. kakve gluposti,ovima iz cg sve sto valja je poteko od njih,a pola crne gore ima poreklo sa kosova i hercegovine,prvi petrovici, njegosi su poreklom iz bosne ,vasojevici sa kosova,manite se tog isticanja sebe, nista vi niste bolji od ostalih srba

    1. Druze kao prvo nisu lutovci vasojevici nego bratonozici(skup bratskih srpsko-ilirskih plemena koja su se zajedno drzala i borila protiv turaka) kao drugo veze nemas.

      1. Нема у Лутовцима илирских (влашких) племена. Лутовци су и тестирани и показало се да су генетски апсолутно у већини ка Србима. Веома мали део чине староседеоци. Тај новији слој Пипера су Срби, а и код старијег слоја имају Лужани опет који су такође Срби, који су се измешали са староседеоцима Црнцима. Али то је било пре више стотина година, то што је један ген остао непромењен па се користи као маркер је друга ствар. У сваком случају, српска идеја је, као и у свим другим српским племенима, преовладала веома дуго и измешали су се толико са новопридошлим Словенима да је ту прича о староседеоцима завршена одавно. А што се тиче тога да су поједина племена Е1б1б групи, коју имају и Албанци (мада је већи маркер за њих ј1б него е1б који је само на северу Албаније и на Космету у Србији), да, али огранци те групе су настали пре више хиљада година, тако да рећи да су они Албанци је исто као што се може рећи да су Чеси Пољаци и обрнуто. Између осталог, као што рекох, одавно су се стопили са Словенима, одавно су примили словенску културу и остали гени су се измешали (да су гени исти, онда се не би неких 20-30 маркера користило него стотине хиљада), и од те симбиозе првих Срба који су дошли на Балкан са староседелачким влашким становништвом су настали данашњи Срби. Ово говорим, јер често видим злоупотребу и лажи које се везују за ово, па једноставно да објасним како се заправо ради прича око тих генетских истраживања.

    2. Извини, али Црна Гора је дала несразмерно велики значај за српство, у односу на територију коју заузима. Црна Гора је бисер свих Срба, а то је наша највећа срамота, што не знамо да одамо признање једни другима, него једне друге ниподаштавамо, а то изазива љутњу код оног ко је ниподаштаван па и он почне ове друге… Немци су одушевљени Пруском, Руси су одушевљени Московијом и Кијевом (Кијевкса Русија), Италијани су одушевљени Пијемондом, чак су и Хрвати одушевљени Томиславом који је првобитно управљао ткз. Приморском Хрватском (приморје од Ријеке до Сплита, без Загреба и Славоније), само смо ми спремни да ниподаштавамо једни друге. Сви Срби треба да буду поносни што су Марко Миљанов и Његош део српског народа, што су Срби у небројено много битака потукли Турке који су увек били вишеструко бројнији, а што је тачно судећи по Скадарским пашама шта су причали, и што су готово све династије наше пореклом из тих крајева. Прочитај Житије Стефана Првовенчаног, у коме Дукљу назива отаџбином његовог оца, а и сам Стефан Немања у свој житију назива Дукљу „Својим оточаством“, а и утврђено је да је пореклом од племства које је Часлав првобитно поставио из Дукље да управља Рашком. То је бисер нашега народа, а то не значи да су Црногорци бољи Срби од других или обратно, такво размишљање је бесмислица. Али да су Срби из Црне Горе дали несразмерно велики значај српству у односу на територију и популацију, то је тачно и треба да будемо поносни на то, али не и да се делимо на ове и на оне, као што су нам то урадили неписмени комунисти који нису знали шта је нација, шта народ, шта народност, шта етничка група и национална мањина, и измешали те појмове до краја и направили нам збрку која нас је већ скупо коштала. Између осталог, прочитајте уџбеник о праву штампан у Црној Гори 1914. године, где су ту људи Богу хвала све лепо објаснили, шта је шта заправо.

  4. nijesam ni ja za nove podjele, „Anonimni“, ali tragika komуnistcke ideje u CG kao i u Srbiji se ogleda u danasnjoj nesreci koja je zadesila cio region, sve srpske teritorije…

      1. Нисам, сада као ник користим овај предизборни слоган ДПС-а из 2003-ће или које већ.

  5. Није четника било у Лутову? Е сад су ми још милији. Види се да су Пипери

    1
    2
    1. Nisu Piperi no Bratonozici.
      A Predak im je u prolazu bio kroz Pipere.
      Bratonozici se dijele na Bratove potomke i Lutovce.
      Po legendi je Brato potomak Despota Djurdja pa ima logike da u ove krajeve dodju mozda cak i zajedno Kapetan Gojko i Brato…
      A ima i legenda da je Brato imao sina Vasa i dao mu Nozicu na upravljanje od kojeg su nastali Vasojevici. A ima i prica kad su se nadgornjavali Piperi, Kuci i Bratonozici ko je od boljega pa ih je pop Ilija umirio procitavsi iz crkvene stare knjige, sto je procatio potrazite sami.

      2
      2
  6. Priznajem vam da ste junaci i Srbi, ali samo do Drugoga svjetskog rata, tad svi stupate u mrzne komunjare, i bas niko iz Lutova da ne ode u Cetnike, to vam ljudski bilo nije.

    1. Па и није баш. Пипери из околних места су имали своју пјешадијску јединицу код Баје Станишића.

    1. Генерализовати ко је већи Србин је смешно и увредљиво за све остале Србе на кугли земаљској. Порекла смо сви ми истог, Србског, што не значи исто тако да сви то и јесу, некима би то право требало одузети, јер незаслужују да буду то што јесу, правом које им је рођењем дато.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *