Војвода Степа: Ослободилац и почасни грађанин Сарајева

На данашњи дан 1929. године умро је српски војвода Степан Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа у оба балканска рата и у Првом свјетском рату.

Под његовом командом у Церској бици у августу 1914. године српска Друга армија разбила је аустроугарске трупе, за шта је добио чин војводе.

На Солунском фронту у септембру 1918. године Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству са Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију.

Учествовао је у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније постао је професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба.

У генералски чин унапријеђен је 1907. године и постављен за команданта Шумадијске дивизије, 1908. је постао министар војске, затим командант Дринске, па Моравске дивизије и од 1911. до 1912. године поново министар војске.

Учествовао је и у Другом балканском рату, а на почетку Првог свјетског рата, замјењујући начелника штаба Врховне команде војводу Радомира Путника, успјешно је спровео мобилизацију и концентрацију српске војске.

Војвода Степа је предводио српску војску и током ослобађања простора некадашње Југославије од аустроугарске власти. Био је заговорник Југославије. Као отворен човјек, није крио своје ставове. Тако је за Енглезе, ратне савезнике, изјавио да „узнемиравају цијели свијет својом империјалистичком политиком, својим егоизмом и својим хладним нагоном за сопствене интересе“.

Када је српска војска морала да оставља оружје и да закопава топове на Косову током повлачења према Крфу, војници су свједочили да је војвода Степа плакао.

Након пробоја Солунског фронта, његова армија у свом ослободилачком походу ушла је у Сарајево 17. новембра 1918. године.

Хиљаде Сарајлија дочекало је српску војску и војводу Степу као ослободиоце – свједоче многобројни грађани, документи и фотографије. Проглашен је за почасног грађанина Сарајева, а једна обала Миљацке деценијама се звала Обала Степе Степановића, да би је након протеклог грађанског рата у БиХ, власти у Сарајеву преименовале у Обалу Кулина бана.

Прије смрти предвидио је све што је требало за сахрану. Од своје скромне војводске плате за време службе уштедио је колико је мислио да ће бити потребно за погреб. Кад је осјетио да му се ближи крај, предао је својој супрузи два замотуљка са новцем: у једном је био новац за сахрану, а други је био за њу и њен даљи живот.

Одредио је униформу коју ће обући и одабрао ордење које ће ставити на униформу. На крају је рекао да се сабља, коју је 1898. године добио на дар од својих официра као командант 6. пука, положи на његов ковчег.

Војвода Степан Степановић преминуо је у Чачку, 27. априла 1929. године у 10.30 часова. Пред саму смрт покушао је да се покрене и да нешто каже. Напрегнувши сву своју снагу, слабашним гласом изустио је само двије ријечи – „Полазите напред“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: