На шта се обавезао Београд
Шта све подразумева највиши ниво сарадње са Алијансом, на који се обавезала наша земља. Приступ војним објектима и посебан имунитет док су на овом простору.
НАТО војници убудуће би требало да имају слободан транзит кроз Србију, да користе нашу војну инфраструктуру и буду „заштићени“ посебним статусом док бораве на нашој територији.
Ово је само једна од ставки на које се Србија обавезала Индивидуалним партнерским акционим планом (ИПАП), чије су ступање на снагу у среду у Бриселу озваничили шеф дипломатије и министар одбране Ивица Дачић и Братислав Гашић.
ИПАП, између осталог, подразумева потписивање тзв. СОФА споразума (који већ имамо са САД) са чланицама НАТО, а којим се регулише прелазак границе и ниво имунитета за припаднике Алијансе док пролазе кроз Србију или бораве у њој, као и приступ војним објектима.
Србија се, такође, обавезала и да регионални центар за обуку „Југ“, код Бујановца, буде отворен за све земље чланице Партнерства за мир и НАТО, да постепено усклађује своје прописе у области одбране са ЕУ, уништава вишкове наоружања.
Посебно је интригантна обавезна ставка о сарадњи са НАТО на пољу јавне дипломатије, али то, како тврде наши саговорници, не значи да Србија треба „слепо“ да следи НАТО војну доктрину, акције и спољну и безбедносну политику, већ да сарађује на подизању свести о НАТО стандардима, активностима у оквиру Партнерства за мир и промоцији регионалне стабилности.
Према министру Дачићу, подизање сарадње са НАТО на највиши политички ниво ни на који начин не обавезује Србију да постане чланица, нити доводи у питање нашу војну неутралност:
– Ово је најдаљи корак који ће Србија учинити ка НАТО – поручио је Дачић.
Да је учешће у ПзМ оптималан оквир за остваривање безбедносних циљева и унапређење одбрамбених капацитета Србије, уз задржавање војне неутралности, поручује за „Новости“ и министар Гашић:
– ИПАП представља највиши степен сарадње са партнерском државом која није опредељена за чланство у НАТО. Развијамо сарадњу са Алијансом у оквиру ПзМ и тиме доприносимо достизању интероперабилности у Војсци Србије, изградњи војних капацитета за допринос међународном миру и стабилности.
Ни за војног аналитичара Александра Радића обавезе из ИПАП нису спорне. Он каже да није спорна чак ни она обавеза да се НАТО војницима обезбеде слободно кретање и специјалан статус:
– У тим споразумима нема никакве мистерије и они служе да се упросте царинске и граничне процедуре, као и услови транзита кроз Србију, када, рецимо, страни војници долазе овамо на заједничку војну вежбу или неким другим поводом. Када с неком државом потпишемо овакав споразум, онда истоветна права имају и наши војници у тој земљи.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
НАТО војници убудуће би требало да имају слободан транзит кроз Србију, да користе нашу војну инфраструктуру и буду „заштићени“ посебним статусом док бораве на нашој територији.
Zbog odbijanja jednog ovakvog akta je Srbiji obljavljen rat od strane Austro Ugarske,i Rambije je ovako nesto htio.