Насловна Политика Војно неутралне Србија и Црна Гора – највећи допринос међународном поретку (ВИДЕО)

Војно неутралне Србија и Црна Гора – највећи допринос међународном поретку (ВИДЕО)

4
ПОДИЈЕЛИ

jovanovic in4s intervju Војно неутралне Србија и Црна Гора   највећи допринос међународном поретку (ВИДЕО)

Некадашњи шеф дипломатије Србије и Савезне Републике Југославије, Владислав Јовановић  казао је у интервјуу датом порталу ИН4С да процес дезинтеграције Србије још није завршен и да правци дјеловања западних земаља према српском простору опомињу на то, али да нови процеси на међународном плану иду ка укидању мултиполарности свијета и да у томе лежи нада и решење за ситуацију у којој се Србија нашла.

–  Западни политичари су више пута опомињали наше власти да је флексибилност око Космета  директно везана са сепаратизмом на њеном тлу: Рашкој области,  Војводини и тзв Прешевској долини.  То је директно рекао и некадашњи немачки амбасадор Андреас Цобел. То није могао рећи из своје главе, већ из циљева своје дипломатске мисије у Србији, –  казао је Владислав Јовановић додајући да је Запад охрабрио и Румунију да покаже ревизионистичке ставове по питању Источне Србије , а да је све то „у функцији притиска на Београд да направи коначан уступак у текућем процесу по питању Космета“.

Јовановић упозорава да Запад, под утицајем енглеске и аустро-немачке школе мишљења, прихвата тезу да је словенски  православни елемент на Балкану трајно непоуздан за њихове интересе. Западне земље нас, по њему, препознају као своје непријатеље и то показују кроз поступке према нама. Називају нас „малим Русима“ и сматрају да смо увек спремни да будемо доскочна даска за повратак веће улоге Русије у међународним односима. Зато су направили и стратегијско заокруживање држава Србије и Црне Горе и целог  православног простора.  Дали су непринципијелну подршку католичком елементу у Словенији и Хрватској,  на исти начин су подржали исламски елемент у БиХ и на Космету…

И тако створени муслиманско-католички лук треба данас оснажити, ојачати, ујединити и интегрисати у НАТО, да би територијално сузили православни простор, демографски га ослабили,  економски уништили, војно онеспособили…  Погледајте: ми немамо војску ни у Србији, ни у Црној Гори, то што постоји, више је за параду. Тако ослабљени, бићемо натерани милом или силом у НАТО интеграције.

Оно што је наш саговорник посебно подвукао тиче се ситуације на Космету, гдје се на Србију врши снажан притисак. По њему, Бриселски споразум јесте у великој мери допринос отцепљењу покрајине, али коначну реч по том питању даће Србија, јер она има својеврсну тапију над Косовом и Метохијом и све док Србија не признаје самосталност окупиране покрајине, дотле она не може рачунати да је држава. У томе има помоћ великих сила Русије и Кине сталних чланица Савјета безбједности УН-а.

  • Много тога је дато Бриселским споразумом и ја сам упозоравао на последице, али формалног признања још нема и све док је то тако српска покрајина Косово и Метохија је држава у покушају. Нисмо без адута, држимо централни географски положај на Балкану.

Чекамо извињење НАТО пакта за учињени геноцид

Отпор према НАТО интеграцијама, који је очигледан у Србији и Црној Гори, Владислав Јовановић не посматра само кроз емотивне разлоге.

  • То је нешто много сложеније, од пуког емотивног расуђивања.  Напад на Југославију је био изразито противправни, повређена је и Повеља УН и статут НАТО-а. Злоупотребљен је догађај у Рачку, подметнута је лажна слика, а међународна  јавност је свесно обманута, како би се извршила агресија на једну земљу, која ничим није угрожавала НАТО, није изашла из својих граница, није угрозила ниједан његов интерес.

Када би говорили у моралним категоријама, онда би први потез требао да повуче НАТО пакт. Да тамо има иоле људскости, прво би требало да признају да је извршен злочин, да се извину због тога, да надокнаде штету,  како би могли у будућности да градимо односе на бази поверења, казао је Владислав Јовановић.

Он је упозорио да употреба радиоактивне муниције и оружја на територији СРЈ и даље односи велике жртве не само у Србији већ и у Црној Гори, Републици Српској, а највише страдају Албанци на КиМ, само што се о томе не говори.  То је један сурови однос према цивилном становништву,  који није био политички  одговоран за било шта, а који је урађен свесно са циљем што има елементе геноцида.

  • НАТО се профилисао као агресивна војна организација која никоме не полаже рачуне. Наше место у тако агресивној организацији је супротно нашим историјским схватањима, моралу  и традицији  и ми не смемо ни дозволити да будемо део такве организације, чији је највећи непријатељ Русија. Зашто би се ми налазили наспрам Русије против које никада нисмо ратовали, већ само добијали помоћ у најкритичнијим тренуцима,-  запитао се он.

Будућност без капитулантског духа

Наш саговорник примећује да у свету данас владају другачији односи, САД и НАТО више није сила без пандана, мултиполарност је рекреирана. Истиче да је Русија јача и самосталнија, што пример Сирије јасно показује. Зато, по њему, наш интерес није да доприносимо заоштравању односа између Запада и Русије. Неутралност Србије и Црне Горе би био најбољи допринос међународном поретку и стварању атмосфере бољег разумевања између њих.

Упркос тешкој кризи у којој су се Србија и Црна Гора нашле, постоје решења:

  • Ситуација није без алтернативе. Ми јесмо у тешкој кризи, али нисмо толико беспомоћни. САД жели преко НАТО пакта да заузме цели простор Балкана и не видим зашто би јој Србија то дозволила. Што се Црне Горе тиче и она је увек била уз Русију.  Ми имамо природних предности и имамо добру стратегијску слику. Црна Гора, на пример,  има излаз на море и веома важан посед планинских врхова. На светској сцени данас постоји све снажнија Русија, веома снажна Кина, а ту су још неке будуће силе чији је економски залет већ сада импресиван: Индија, Бразил… То су наше предности,-  рекао је он.

  • Нисмо ми више у тако беспомоћној позицији, као што је био Слободан Милошевић. Он је морао да се бори као миш против лава. Новостворени капитулантски дух у нашем народу не би више требао да постоји.  Ми нисмо више у таквој ситуацији да расуђујемо дефетистички, и да истичемо белу заставу јер нема потребе за тим. Треба гласно рећи да такву врсту повреде територије, слободе и части какву је НАТО извршио над СРЈ, нико није извршио. Чак је и Хитлер имао изговор за напад у чињеници да је раскинут пакт са њим.

У Црној Гори сам свој на своме

Присећајући се времена када је обављао дужност министра иностраних послова Србије и СРЈ, Јовановић је истакао да је најбоље сарађивао са данашњим лидером ДФ-а Миодрагом Лекићем, током његовог мандата министра иностраних послова Црне Горе.  Добру сарадњу је имао и са Радојем Контићем, који је био савезни премијер.

Долазио сам у Црну Гору више пута и састајао се са Милом Ђукановићем и Предрагом Булатовићем, али неку већу срдачност или кооперативност нисам осетио са њихове стране. На пример, ја сам заговарао да дипломатску службу не треба формирати по принципу „кључа“, већ по способностима. Тиме би кадрови из Црне Горе били сигурно заступљенији у дипломатији и тврдим да би од око хиљаду представника у посланствима, пола од тога, ако не и више, било решено кадровима из Црне Горе. То је зато јер су Динарци иначе талентовани за дипломатију и јако ценим тај дух, са сјајним предиспозицијама за бављење друштвеном проблематиком. Они су рекли „не“, јер су желели своје кадрове који ће заступати уско црногорске специфичности, па је тако по том „кључу“, тек нешто више од 180 кадровика из Црне Горе отишло у дипломатске мисије.

Већ тада сам то видео као најавни знак неког одлепљивања Црне Горе од заједничке државе. Ја веома ценим квалитетне дипломате из Црне Горе, јер су они сигурни, окретни и јаки у писменом и усменом изражавању.

Иначе, ја сам интегралиста,  жалим за нестанком старе Југославије јер сам  увек волео да живим у већој држави. Тада смо били неко и нешто, били смо велики,  а сада смо сви слаби и сви мали.

Али ето неко воли да живи на свом ћепенку, него у једној широј згради, што је опет филозофски приступ животу.

Важно је да поручим да се у Црној Гори увек осећам пријатно и добродошлим, као свој на своме. И у Београду се радо срећем са овдашњим људима, радујући се разговору са њима и кад се препиремо и када смо на истој таласној дужини.

4 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Vladislav Jovanovic je divan primjer ljudskosti iz onih, svima ruznih, vremena. Steta sto ne postoji vise ovakvih diplomata u nasem narodu, a dobro je sto mu je vas portal pruzio mikrofon, jer zaista: IMA SE STA CUTI I NAUCITI! Veliki pozdrav za Jovanovica i voditelja!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here