Насловна Поглед Војна неутралност на Балкану учвршћује безбедност целе Европе

Војна неутралност на Балкану учвршћује безбедност целе Европе

1
ПОДИЈЕЛИ

О процесима формирања ванблоковског простора мира и сарадње и значењу тих корака за осигурање безбедности у читавом евроатлантском региону говори директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

Подло убиство руског амбасадора у Турској Андреја Карлова пуцњевима у леђа и смрт цивила у терористичком нападу на божићном сајму у Берлину потресли су ове недеље цео свет. Ти догађаји сасвим јасно сведоче да је тероризам данас највећа опасност и највеће зло које се може победити само уједињеним напорима. Терористичка интернационала са језивом регуларношћу својих злочина наставља да убија цивиле и да сеје панику у различитим земљама Европе. Очигледна чињеница је и то да савремена европска архитектура безбедности, заснована на принципу блоковске експанзије коју спроводи војни блок НАТО у периоду после Хладног рата, данас није у стању да се ефикасно супротстави савременим претњама. Све је више Европљана који схватају да је један од кључних услова за очување европске цивилизације питање формирања заједничког простора мира и стабилности, заснованог на универзалним принципима подједнаке и недељиве безбедности, и да то важи како за евроатлантски регион у целини, тако и појединачно за земље које га чине.

Разматрајући питања безбедности читавог европског простора неопходно је истаћи посебан значај који у тим процесима има балкански регион. Историја европских војних конфликата у 20. веку почиње на Балкану, где су одјекнули први пуцњеви Првог светског рата, и завршава се на Балкану крвавом драмом распада Југославије. Због тога процеси формирања ванблоковског простора мира и сарадње који се сада одвијају у Југоисточној Европи представљају важне кораке у осигурању будуће безбедности читавог евроатлантског региона.

У Београду је 15. децембра 2016. године одржана прва конференција за новинаре у којој је српској јавности шире представљен нацрт Закона о војној неутралности Републике Србије, као и аргументи за његово усвајање. Тај догађај, по мом мишљењу, јасно демонстрира да у српској јавности и српским политичким круговима расте заинтересованост за консолидацију грађанског друштва и јачање српске државности утемељене на принципима за које постоји национални консензус, а у које свакако спада и војна неутралност земље. Практична реализација тих приступа има за циљ да обезбеди Србији позиције регионалног лидера и успешно спровођење спољне политике засноване на ванблоковским принципима мира и сарадње. Лидер Српског сабора Заветници Стефан Стаменковски, један од учесника конференције, говорио је о перспективама формирања савеза војно неутралних земаља на Балкану и том приликом истакао да је „крајње важно да ванблоковске ставове сачувају Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија као државе са којима Србија има заједничке границе“.

Идеју о формирању геополитичког простора војно неутралних суверених држава на Балкану први пут су јавно изнели црногорски политичар Милан Кнежевић и његов српски колега Ненад Поповић почетком 2016. године у низу изјава и ауторских публикација. О потреби за стварањем Балканског ванблоковског савеза говорили су лидери Демократског фронта Црне Горе Андрија Мандић и Милан Кнежевић 1. фебруара 2016. године у сусрету са председником Државне думе шестог сазива С. Ј. Наришкином.

pamtimo Milan Knezevic Војна неутралност на Балкану учвршћује безбедност целе Европе

Минутом ћутања у знак сећања на жртве бомбардовања Југославије од стране НАТО-а почео је 24. марта 2016. године сусрет заменика секретара Генералног савета партије „Јединствена Русија“ Сергеја Железњака са делегацијом Демократске странке Србије, Српског покрета „Двери“ и Српско-руског покрета „Родољуби“. Резултат одржаних консултација са српским странкама било је потписивање меморандума у којима је одражена важност „учешћа институција грађанског друштва у дискусији о иницијативи за стварање Балканског ванблоковског савеза у региону“.

Непуних месец дана касније, 21. априла 2016. године, у Београду су одржани сусрети Сергеја Железњака са српским партнерима странке „Јединствена Русија“ Небојшом Стефановићем, замеником председника Српске напредне странке, и Ненадом Поповићем, председником Српске народне партије. У оквиру консултација потписани су меморандуми у којима је одражена иницијатива „за стварање Балканског ванблоковског савеза у региону уз дефинисање статуса војне неутралности држава-учесница, а међу њима и Републике Србије“. Стране-потписнице меморандума такође „поздрављају намеру српске Стране да инсистира на учвршћивању одредбе о статусу војне неутралности Републике Србије“.

Следећи корак у развоју ванблоковске регионалне иницијативе биле су Ловћенске декларације које је странка „Јединствена Русија“ потписала 6. маја 2016. године у Црној Гори са лидерима Демократске народне партије Црне Горе Миланом Кнежевићем и Социјалистичке народне партије Црне Горе Срђаном Милићем. У тексту декларације такође се подржава „намера црногорске Стране да инсистира на одржавању референдума по питању сврсисходности уласка Црне Горе у НАТО“.

Државна дума је 22. јуна 2016. године једногласно усвојила „Обраћање парламентарцима држава-чланица Организације Северноатлантског уговора, Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Народне скупштине Републике Србије, Скупштине Црне Горе, Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, и Собрања Републике Македоније“. У тексту Обраћања посланици Државне думе „поздрављају иницијативу низа балканских политичара усмерену на стварање такозваног Балканског ванблоковског савеза уз учешће Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине као неутралних суверених држава са циљем да он (савез) постане темељ архитектуре регионалне безбедности“.

За време друге фазе 15. конгреса партије „Јединствена Русија“, 26. јуна 2016. године одржан је сусрет представника политичких странака четири балканске државе – Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине – са председником Државне думе шестог сазива С. Ј. Наришкином. Главни спољнополитички догађај тог конгреса је било потписивање политичких Балканских декларација са девет странака из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Македоније. У тексту декларација су јасно и недвосмислено одражене иницијативе везане за формирање простора војно неутралних суверених држава у Југоисточној Европи, за неопходност осмишљавања и реализације политике „новог попуштања међународне тензије“ и за изналажење нових приступа који ће осигурати европску безбедност у целини.

Председник Руске Федерације В. В. Путин је 30. новембра 2016. године потписао Указ о Концепцији спољне политике Русије. У новој спољнополитичкој концепцији одражен је и потенцијал сарадње са балканским политичарима по питањима ванблоковске архитектуре безбедности. Први пут у савременој руској историји ванблоковским земљама је посвећен засебан члан 69, који предвиђа поштовање „избора европских држава које нису чланице војних алијанси“ и које „дају стварни допринос безбедности и стабилности у Европи“, као и спремност Русије „за конструктивну и свестрану сарадњу са њима“.

После сусрета делегације црногорских политичара и грађанских активиста са премијером Србије Александром Вучићем члан председништва Демократског фронта Црне Горе Милан Кнежевић је 5. децембра 2016. године у изјави о потреби даљег развоја војне неутралности четири балканске земље (Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине) у извесном смислу сумирао уложене напоре и формулисао ову концепцију као Б4, у којој би Србија била водећа земља, а Црна Гора модератор пројекта.

Црногорски политичар је спровео својеврсни „политички ребрендинг“ овог пројекта, којим је нагласио регионални карактер саме иницијативе, земаља које су њоме обухваћене и списак политичких субјеката који учествују у пројекту. То уједно значи и да ће уз висок степен подршке коју Русија пружа развоју овог пројекта ипак првостепени значај имати ставови самих балканских земаља и грађана који у њима живе.

Виктор Колбановски, директор Балканског центра за међународну сарадњу

Преузето са портала Руска реч

1 КОМЕНТАР

  1. 2
    0

    О процесима формирања ванблоковског простора мира и сарадње и значењу тих корака за осигурање безбедности у читавом евроатлантском региону говори директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

    Ajde moj Viktore doma,koja vojna neutralnost,savez savez druzba,neka im se gace pune dosta su nas sikanirali,a mi necemo sigurno nikoga napadnuti,hocemo li Sciptare tjerati hocemo pa neka ih primaju Njemacke Amerike Engleske gdje ih je volja ,odavde ih treba protjerati,odavde MISLIM SA KOSOVA I METOHIJE.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here