Власт највећа инвестиција

Није готово. То што је Скупштина Црне Горе одбила предложени анекс уговора са грчком компанијом Адриатиц Пропертиес и швајцарским Орасцом није утицало на намјере одговорних из Владе.

Министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозденовић обећава или пријети како ће Скупштина, прије или касније изгласати оно што није урадила прошле недјеље.

„Наша су очекивања да ћемо брзо донијети та рјешења„, каже Гвозденовић Антени М уз најаву да ће парламенту бити понуђена иста рјешења.

Гвозденовић објашњава како су ресорно Министарство и Влада урадили све како би пројекти Краљичина плажа и Мамула били реализовани, па „не сносе никакву одговорност за то што нијесу прошли у Скупштини“!?

Оставка? Та ријеч не постоји у рјечнику Бранимира Гвозденовића и његових сарадника из власти. Они су безгрешни.

„Сигуран сам даје директни кривац СДП и предсједник парламента“, цијени министар који је, својевремено, једнако жестоко бранио продају Комбината алуминијума. А директна штета коју је држава имала из пословног аранжмана Мила Ђукановића и Олега Дерипаске неколико је пута већа од свих бенефита које нам је донио аранжман са Русима. И мјери се стотинама милиона евра“.

Влада у Скупштини није добила већину за већ потписан Уговор са Ораскомом о закупу острва Ластавица (39 хиљада квадратних метара) са тврђавом Мамула (бивши аустроугарски затвор, данас култумоисторијски споменик) и припадајућим дијелом мора.

Идеја је била да се простор изда на период од 49 година уз мјесечни закуп од 4.000 евра. До скоро су се локали у подгоричкој улици Слободе издавали по вишеструко већој цијени.

„Овим уговором загарантована је отвореност локације и потпуна заштита култумоисторијског простора„, убјеђивао је министар Гвозденовић инсистирајући да закупац нема право да отуђи било који дио острва или тврђаве.

Његови опоненти побијали су свако од наведених обећања. Уз тврдње да је понуђени, а већ потписани, Уговор незаконит.

„Постоје одредбе уговора које су супротне најважнијим законима којима се уређује ова област„, устврдила је Драгиња Вуксановић, посланица СДП-а и предавач на Правном факултету УЦГ, набрајајући како су прекршени Закон о својинско-правним односима, Закон о морском добру, Закон о државној имовини и Закон о државном премјеру и катастру.

„Такође овим пројектом нису на адекватан начин заштићени државни интереси, а самим тим и они економски интереси„.

О Ластавици и Мамули су, у коначном, одлучиле двије ствари. Министар Гвозденовић није успио прикрити оно што у понуђеном Уговору пише да закупац има право да постојеће и новоизграђене некретнине стави под хипотеку, како би обезбиједио потребан новац (зашто се онда он назива инвеститор, друга је прича).

Шта ће бити ако Ораском не врати кредит, питали су опозиција и СДП (недавнипребјези из ове партије нијесу питали ништа, само су гласали исто као и њихове колеге из ДПС-а). А шта ако тај зајмодавац, неким случајем, буде Прва банка? Упућени знају даје то чест случај на Црногорском приморју.

Ништа мањи проблем није био ни дио Уговора који закупцу прописује да локалном становништву може ограничити приступ на одређеним диеловима Ластавице и Мамуле. Без детаља о томе шта, како и колико то ограничење може бити.

Јасно је да се ове одредбе у Уговору о закупу нијесу нашле случајно. Тим прије ће бити интересантна будућа реакција ДПС-а и њихових, потенцијалних сарадника у наредном покушају усвајања овог документа.

Власт је одлучила да у Црној Гори туризам развија по моделу затворених атрактивних локација, односно, немијешања гостију и локалног становништва. Тај модел понуде имамо у дијелу егзотичних и сиромашних туристичких дестинација. А шта о томе мисле Европљани видјели смо недавно, када су становници Кана протествовали због затварања дијела јавне плаже, на захтијев ексклузивног госта и његове свите.

Слични разлози спријечили су усвајање, такође већ раније потписаног, анекса уговора о закупу хотела Свети Стефан, Милочер и Краљичина плажа. Заправо, ту смо имали два анекса. Један, којим је закуп Светог Стефана продужен са 30 на 42 године уз смањење уговорене ренте, добио је потребну подршку (41 глас) захваљујући гласовима дијела Кривокапићевог СДП-а.

Тај приједлог су подржали Боро Бановић, Рифат Растодер и Изет Бралић. Тако предсједник СДП Ранко Кривокапић сјутра може да каже како он никада није гласао за овај уговор. Као што воли да каже да није гласао ни за приватизацију Телекома и КАП-а. А ДПС завршава планирано. Што им не би пошло за руком даје СДП, у пуном саставу, био против.

Накнадно, стигло је објашњење да је пола преосталог клуба СДП-а руку подигло како би предуприједили нову арбитражу и могуће штете због тога што локална и државна власт нијесу извршиле преузете обавезе. Зашто онда за усвојени анекс нијесу сви гласали? Поменута арбитража је занимљив али могуће и нетачан алиби.

Вратимо ли се у вријеме закључења овог уговора – крај 2005. и почетак 2006. године пронаћи ћемо и изјаве којима нам је тадашњи министар туризма Предраг Ненезић откривао детаље уговора са Аманом, пошто комплетан уговор никад није доспио у јавност.

Тада нам је речено како ће Свети Стефан и Милочер бити отворени најкасније 2008, реновирани али у дотадашњим габаритима. Ништа од овог. Град хотел је почео са радом тек прије четири године иако до данас његово реновирање није до краја завршено. Закупци су на дивље, у парку, подигли двије зграде (наводни вешерај) којима је СО Будва дала статус привремених објеката. Сада се ради на њиховом превођењу у хотелске апартмане, или станове.

Из преговора се изашло са годишњим закупом који неће бити мањи од 1,9 милиона евра, али ће убудуће расти. Закупац ће, обећавао је Ненезић, власницима плаћати десет одсто оствареног прихода или минимални уговорени закуп.

А он је у међувремену смањен за скоро 50 одсто. Краљичина плажа ће бити реновирана из темеља али у истим или сличним габаритима, тврдио је бивши министар чудећи се најавама градње нових вила и апартмана у Милочерском парку, о чему је Монитор писао још 2007. године.

„Ко би био луд да гради у стољетној парк шуми„, чудио се, као, министар. Нека сад оде на сједницу Владе па постави исто питање. Или су у праву они што тврде да је још прије десетак година направљен пројекат према коме ће се понуда најљепшег дијела црногорске обале обогатити са стотињак ексклузивних викендица и неколико зграда за становање и издавање?

У међувремену је Зеку Амана као закупца, замијенио грчки бродовласник Виктор Рестис. Након његовог хапшења у домовини, због оптужби за прање новца, у игру као нови закупац улази Рестисов сарадник Виктор Статис.

Све се обавља преко оф-шор компанија, тако да се о стварним актерима овог посла може само нагађати. А начин на који држава помаже закупца на рачун властитих интереса ствара простор за бројне спекулације.

Крајње је необично да директни конкуренти навијау за Статиса и статисе. Тако Драган Иванчевић, директор хотела Квин оф Монтенегро, каже након прошлонедјељног одбијања парламента да усвоји анекс Краљичина плажа:

„Бојим се да се ово може назвати велеиздаја националних интереса Црне Горе„.

Жарко Радуловић, сувласник Сплендида, је још директнији. Бизнисмен некада близак СДП-у, је посланике оптужио да су узели новац како би Црна Гора остала без инвестиција које би донијеле нова радна мјеста. То говори човјек који је још љетос пријетио да ће затворити госте у хотелске собе (или нешта једнако бесмислено) уколико Влада не пролонгира примјене закона о приоритетном запошљавању домаће радне снаге.

„Бићемо принуђени да идемо на драстичније мјере показивања незадовољства… Да сви осјете по свом џепу, да смо ми у тешкој ситуацији„, пријетио је Радуловић. Влада му је, подразумијева се, изашла у сусрет.

Сада се прича нека друга прича. Али су интереси и даље исти власт и новац.

Еволуција интереса

Међу најгласнијим критичарима прошлонедјељне одлуке парламента нашао се бивши политичар, потом бизнисмен и економски аналитичар Предраг Дрецун.

Пропуштена је прилика да Црна Гора добије још један реномирани хотелски комплекс, цитирају Дрецуна Дневне новине. А он каже:

„Оправдање да је ријеч о репрезентативном дијелу обале не пије воду. И Монте Карло је уникатно и репрезентативно мјесто. Јасно је да смо оваквом одлуком изгубили много, држава неће убирати порез, а неће бити ни додатног запошљавања услужних радника„.

Прије десетак година Дрецун је причао другу причу. У марту 2006. Дан под насловом Дрецун:

„Свети Стефан“ дају џабе објављује критику тада тек најављеног споразума Владе и Аман рисортса. Дрецун је тада цијенио да није понуђено довољно новца за закуп Светог Стефана, Милочера и Краљичине плаже, савјетујући Влади да не трчи при доношењу те одлуке.

„Озбиљних инвеститора за Свети Стрефан је било и на почетку транзиционог периода, па га нијесмо дали„, цитира Дан Дрецуна, преносећи његове сумње у кредибилитет Владиног партнера.

Еволуцију у Дрецуновим ставовима можда би могла да објасни информација из ДН, из текста цитираног на почетку овог антрфилеа.Тамо пише како ће почетком септембра Предраг Дрецун преузети функцију извршног директора Маестрала, након што је познати хотел у Пржном недавно купио Виктор Статис, званично већински власникфирме-закупца хотела Свети Стефан, Милочер и Краљичина плажа. Али и Дневних новина.

Предраг Дрецун је једно вријеме у име браће Ђукановић водио и њихову Прву банку. Тешко да је то једина веза између Ђукановића и Статиса.

За Монитор: Зоран Радуловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: