Влајки: Вучић фабрикује инциденте како би постао предсједник?

Боже, све је било је толико очигледно за све оне који имају преко пет година. Знало се да тај воз на којем је писало: „Косово је Србија“ и који се најављивао данима, а пошто Албанци то неће дозволити, да тај воз сасвим сигурно неће прећи „административну границу“, да неће стићи до Косовске Митровице, те да ће се вратити у Београд!

„Потемкинови возови“

Изгледа да је провидна, предизборна „патриотска“ пропаганда, скупим кич средствима, постала постмодеран српски манир који опчињава све више залуђену и све мање критичну јавност. У Марксово доба, комплексна религија је била истински опијум за народ, а сада су за стварање масовних илузија довољни лоши плагијати типа фантомских контејнера пуних оружја у близини премијера, те „Потемкинови возови“ са иконама и запаљивом реториком.

Што било да било, Вучић је то, у свом божанском маниру сјајно искористио. Воз је, изјавио је он, лично дао вратити како би се избјегле људске жртве и осигурала неизбјежна стабилност и мир регије. „Само да рата не буде“ рекао би Балашевић. У сврху Титовски конципиране „мирољубиве коегзистенције“, а Вучић надмашује Тита барем за тридесет центиметара у висини, модерни анти-Александар и сувремени Исус Христ се, „огорчено али с мјером“, истовремено обратио Вашингтону, Бриселу, Москви, УН-у као и, злу не требало, међугалактичким властима у Млијечној стази, те се по ко зна који пут, исказао као одлучан државник који на себе храбро прима све гријехе и сву бол свијета!

Чак је и Албанцима енергично припријетио: „Ово вам је задњи пут да нама Србима ударате зврчке“. Албанци су се, наравно, страшно препали. Тако ће, због панике која их је захватила, већ ове недеље дозволити стварање Заједнице српских општина, а и обећали су да ће од сада пропуштати српске „возове без возног реда“ ма што год на њима писало. Ипак, услов за то је да Тома Николић буде машиновођа, пошто је он, а то је и недавно потврђено, увијек добродошао у америчко-албанску „Косово Републику“ као драги српски гост.

Зашто Вучић мора бити предсједник

Овај маркетиншки потез са возом, јасно је означио Вучићеву жељу да се кандидује за предсједника Србије. Вјеројатност да се то не деси је на нивоу статистичке грешке. Има више разлога због чега се, по свему судећи, садашњи предсједник владе и лидер СНС-а одлучио на тај корак.

– Прво, сваком иоле значајнијем политичару је циљ да једног дана буде „отац нације“. Вучић, наравно жели да сви добри људи буду међусобно равноправни у „јакој“, територијално недефинисаној Србији. Али, да би се то постигло, Он привремено, а по вољи оних западно од раја, мора бити „први међу једнакима“. Па кад се то у Србији напокон оствари, а неће у пар сљедећих деценија, Он ће се, можда, добровољно повући из политике.

– Друго, ко би Србију могао одлучније водити ка „Европи“? Опет, једино Он. Али како ће Србија у „Европу“ ако Он не обједини функцију предсједника земље и предсједника владе? Јер ништа се у Србији не може добро десити без „демократског апсолутизма“ неког великог вође. У противном, што ако, не дај Боже, за предсједника дође онај „жути“, Јеремић. Или, рецимо, Војо буде изабран, а Хаг га накнадно осуди на доживотну робију, па Србија остане без предсједника. А ни са Томом, садашњим предсједником, се не може постићи „Европски пут Србије“. Мало, мало, па ово „сметало“ почне причати о Руском путу и давати ратоборне изјаве о Космету као о накарадној псеудо државној творевини под америчко-албанском окупацијом. Плус тога, Тома, противно Вучићу, подржава чак и оног тврдоглавог, веберски нерационалног Додика, који се упорно опире „Европи“. Такве људе треба, дакле, политички елиминисати како би се унаприједила Србија. Зато је најбоље сам постати предсједником земље, задржати власт у својој партији и, преко скупштинске већине, управљати владом.

– Треће, мада непровјерено, Вебер је, тврде „упућени“, антиципативно у својим списима које још нитко није видио, јасно назначио ММФ као истинског бранитеља протестантске етике и развоја капитализма. Познато је,да је циљ ове америчке институције да „неразвијенима“ јасно даде на знање зашто су у таком стању, зашто се никада неће моћи опоравити, и зашто се морају све више и бесповратно задуживати. Овај ММФ колонијални „хуманизам“ вриједи за читав свијет, осим за Србију. Уствари, да Он није на њеном челу, Србија би се и даље ваљала у живом блату дужничког ропства као и 75% човјечанства. За сада се Србија, тврди Он, успјешно опоравља, тако да је чак и ММФ задовољан Његовим дјеловањем што Он непрекидно и с поносом истиче. Бре, докле ли ће?

– Четврто, након поражавајућег и, чини се, антисрпског „Бриселског споразума“, неко ће „на путу према Европи“ морати потписати признање такозване „Републике Косова“. Пошто је то, према уставу, првенствено у надлежности парламента и премијера, формално, Он неће тиме прљати руке, а лако је накнадно смијенити формалне актере тог чина.
Морамо, међутим, бити поштени прама Њему. Он је одувијек мислио да би Брисел пристао да учлани Србију у ЕУ у замјену за Косово. Цитирајмо га:
„Од Европе је (од пробриселских и бриселских бирократа, Е. В.) направљена догма. Сад ћемо ми тамо, па ће да нам буде боље. Само што није. И то нам се прича годинама…А они нам кажу. Можда 2014., можда 2021… Ко зна што ће да буде за десет година, ко жив тко мртав…Није њима суштина да ми испунимо њихове економске услове. Њима је суштина да узму Косово и Метохију. Ако нам то узму, пустили би нас одмах (у Европу, Е. В.) и са оваквим економским стањем.“ (Вучић, 2005.)

Лаж, или нереални снови?

Савремена Сњегулица, будући предсједник Србије,је вјеројатно искрено посвећена будућности своје земље. Али супротно класичној причи, она је склопила пакт са самом антисрпском сотоном, злокобном Црном краљицом због чега суштински игнорира, мада појавно не мора тако изгледати, плаволиког принца са Истока у бијелом „Мигу 35“. Сњегулица је убиједила већи дио гласача, не народа, да ће Србија ући у „Европу“ ако се буде дао Космет. Чак се, Њему у подршку, са Запада, у овим предизборним данима, јавно лансира теза како ће Србија наводно добити Републику Српску као компензацију за Космет. Мало морген.

Све је, по свему судећи, лаж, велика нестварна илузија, нереална утопија, како би рекао њемачки филозоф Блох. Запад мрзи Србе и Русе у пакету. Комадање Србије ће се наставити, а обавезујуће смјернице ММФ-а ће и у Србијиразорно дјеловати као и посвуда другдје у свијету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: