Владика и сужањ

Владика не следи, владика показује пут.

У Црној Гори политичка и интелектуална слобода више не постоји ни као апстрактни појам. Забрањује се чак и духовна слобода. Диктатор и полиција, и специјално државно тужилаштво, досјетили се да свештенство не може да посјећују сужње по казаматима. На правди Бога, већ четврти мјесец, у Спушком затвору утамничен је Михаило Чађеновић. И сужањ је тражио да га посјети, и утјеши, и окријепи владика Јоаникије. И одмах, након славе светог Василија Острошког, владика Јоаникије дошао је у посјету Михаилу Чађеновићу. Посјета је уредно пријављена, и од суда одобрена. Али, авај, управа Спушког затвора не може да се сјети ко је, пак, Михаило Чађеновић. Цинично, па иако се ради о црногорској полицији. (Истој оној полицији која је прошле године јуришала на голоруки народ и сатирала га по улицама и трговима Подгорице). Исувише глупо па иако је од црногорске полиција. На крају, кад су се полицијске кабадахије сјетиле Чађеновића, забранили су владици да га посјети.

Иако се ради о несрећној Црној Гори (већ подавно названој и потврђеној као бесуднoj), ипак, чуди, кад је у питању Михаило Чађеновић, како баш нико да не реагује од толиких невладиних организација. Како нико, нико ни прстом да мрдне од толикога невладиног сектора, како нико не зуцну макар једну ријеч онога дана кад га је полиција умало убила у режираном саобраћајном удесу (режираном удесу од истог режисера који је режирао и тзв. државни удар). Тај исти невладин сектор реагује, и дигне прашину, ако неко током вожње кроз прозор баци пластичну бочицу, тај исти невладин сектор завечи ако неко, нехотице, помјери једну трску у родином гнијезду на бандери, тај исти невладин – грађански сектор зањаче ако некаква црногорска будала закачи магарца за голф двојку и крене на катун уз Спиндируш, али, не прокамени ни слова кад је невини Србин у затвору. Тај невладин сектор блеји о свему и свачему, али кад су у питању Срби – ћуте! Да ли ће јутрос ико дићи глас зато што управа Затвора није дозволила владици да посјети и утјеши једну невину душу.

Може се објавити и стотину текстова и колумни, али ниједан текстић ни колумница неће се бавити Михаилом Чађеновићем. Гдје су правници и адвокати Црне Горе да устану у заштиту невино утамниченог; и не само без иједног доказа утамниченог, него и онога који умало није изгубио главу у режираном саобраћајном удесу, а које је полиција још хтјела и да сакрије од какве такве јавности. Коначно, гдје је та црна јавност Црне Горе, што не устане у одбрану основних људских права – прије свих одузетих Србима у Црној Гори на сваком кораку и у свим слојевима друштва – од основне школе па до тзв. академија. Нити да зуба обијели ниједна партија грађанске и демократске провенијенције. Ниједна јединцата. Једна од заклетве. Ћуте ко трун у….

Суд је одобрио владици Јоаникују да посјети сужња Михаила Чађеновића, али му затворске полицијске вране нијесу дозволиле да га дарује Светим писмом, и иконом. Овакве диктатуре нема ни у прашумама Мозамбика…

У дане славе и историје, у Црној Гори владике су показивале пут. У наше дане диктатура у Црној Гори гони и српски народ и српске свештенике. Тако је било и у дане братоубилачког рата. Треба се и сјетити чије име је понио владика Јоаникије Мићовић. Носи име митрополита Јоаникија Липовца, којега су комунисти (очеви данашњих диктатора и демократа), на правди Бога убили, и бацили у јамуру.

„Да ви то нећете и мене да ухапсите зато што сам дошао да посјетим затвореника,“ рекао је владика Јоаникије полицији на вратима спушког затвора. Остаће ријеч владике Јоаникија, и невиност спушког сужња Чађеновића, да свједоче Голготу кроз коју пролази српски народ у Црној Гори.

Владика не слиједи, владика показује пут.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: