Владика Григорије: Свака влада мора да буде влада националног спаса

„Треба нам обнова, а не реформа. Нешто попут пролећа. Не можемо рећи да је пролеће реформа зиме, али можемо рећи да је то обнова живота. У цркви као заједници све се покреће од Васкрса и све иде ка Васкрсу. А Васкрс је управо то, обнова живота, побједа живота, сам живот. Људима и не треба реформа, просто им је потребан живот достојан човјека. Човјек је створен да буде биће радости и живота, а не биће туге и смрти. Зато бих био најсрећнији када бисмо причали и када бисмо слушали о радости живота“, каже епископ захумско-херцеговачки и приморски, владика Григорије.

Патријарх Иринеј у Ускршњој посланици позива на јединство и слогу са СПЦ. Да ли нам само слога недостаје?

,,Позив на слогу, у суштини, увијек значи позив на љубав. Јер никада слога не може постојати у оном смислу да се сви слажу у мишљењима и да постоји општи консензус о свакој ствари. Једино истинска љубав може међу људима стварати јединство а да се притом не укидају различитости. Отуда и патријархов позив на једниство и слогу: то је позив људима да се не дијеле, не мрзе, него да воле један другога онаквом љубављу каквом Бог воли нас. Дакле, када долази из Цркве позив на слогу и јединство, то није позив на пуко идеолошко јединство, него на јединство у Христу који је на крсту раширио руке и загрлио све, чак и оне који су га распињали. Подвлачим, као што подјеле не ваљају, тако су различитости добре. Уколико би се тражила слога која подразумева укидање различитости, то би било супротно јеванђељу“.

Да ли је излаз у још нечем, а не само у слози?

,,Наравно, али треба увијек почети љубављу, јер она све покреће из мртвила и носи ка животу. Свако дјело које се чини мора да буде прожето вољом за добро. И када људи зидају зид и орезују виноград, и саде малину и беру трешњу. И кад пишу роман или песму, када воде град, државу или Цркву, ништа им не вреди ако љубави немају. Чини ми се да смо у последњих 20-30 година изгубили много животне енергије, живота, задобили много рана на тијелима и у душама због тога што наш почетак, наш први корак често није био из љубави. Све ово што говорим звучи помало нестварно, али то је једини пут који има смисла. Све друго завршава се у бесмислу и пропасти“.

Прошле недеље били сте код предсједника Томислава Николића. Како је изгледао ваш сусрет, с обзиром на доста написа о вашим критикама предсједника?

,,Одговор на то питање је јасан унапријед. Без обзира на различитости између Томислава Николића и мене и без обзира на све те написе и на све што догађало у том односу, мислим да је важније да покажемо љубав и достојанство него да наше различитости изазивају подјеле. И оно што је још битније, као људи који се налазе на челу једног народа и једне црквене области, морамо бити слуге јединства. То је једна од основних наших служби и у том погледу наш је сусрет за мене био радост и превазилажење подјела и дијелање на општем јединству нашег народа и у Србији и изван Србије. Нажалост, све ово добро, које се десило захваљујући посредовању доктора Бошка Ђукановића, за зле људе није добро, јер за многе људе различитост подразумијева мржњу и подјеле. Понављам, различитост мора бити сачувана, али се подјеле морају превазилазити. Ми смо успоставили односе. Нема ништа значајније од сусрета лицем у лице. Свако од нас носи своју прошлост, рве се са садашњошћу, али свако жели добру и лијепу будућност.

Како гледате на формирање нове владе у Србији коју називају и владом националног спаса?

,,Требало би да свака влада буде влада националног спаса. Али нема те владе која може све да уради сама. Требају нам сви људи који имају воље и памети. Професори универзитета, најбољи људи у било којој научној области морају добити свој простор, макар се они не свиђали влади или влада њима. Једино таква влада може да буде влада спаса.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: