Влада Црне Горе по узору на Павелића напада СПЦ
1 min readПише: Никола Ивановић
„Титаник” је 15. априла 1912. године потонуо након судара са леденом масом. Нацрт закона о вјерским слободама сударио се са другом масом, која се зове народ.
Министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, без обзира на чињеницу да је „народ узаврео због закона,” упозорио је да министарство (које именујем као минстарство за вјерска упетљавања), неће одустати од нацрта закона. Закон се упетљао у власничка права богомоља саграђених прије 800 година, које треба да припадну држави. Но што!
Манастири и цркве који су саграђени до 1918. треба да припадну, не српској цркви и Србима који су их подизали, него држави па се народ побунио. Као да су Срби и њихове богомоље од јуче. Рецимо, Српска православна црква “Светога Луке” у Котору (1195), старија је 132 године од Високих Дечана крај Пећи (1327), а само девет година млађа од Студенице (1186).
Или манастир Ђурђеви ступови крај Берана саграђени су 114 година прије Високих Дечана, док је Студеница подигнута неких 27 година прије Ђурђевих ступова. Они преко осам вјекова свједоче о свом постојању па тешко пролази код Црногораца да вјерско објекти СПЦ постану званична мета за државну пљенидбу, тим прије што је црногорска држава изникла из олтара српске православне цркве. Побројане светиње као и манастир у Морачи, Ждребаоник, Острог и стотине других цркава и манастира подизали су Срби. Заборавити оно што је било, носи ризик слабог предвиђања што се може деситу сутра.
Телевизијски снимци са расправа о Нацрту закона претвара наше домове у простор за представе. Уради нешто што нико није урадио прије тебе да би био „бесмртан.”
Митрополит наканонске Црногорске православне цркве ударио је старицу и постао „бесмртан,” што је планетарни случај. Народ је за Мираша Дедеића руља, јер му није показала добродошлицу, па је баба добила задланак. Јавна расправа није могла да се одржи, јер скупу нису могли да присуствују сви заинтересовани грађани. Одређена је неусловна, омања просторија гдје се изгледа примјењује принцип: Унутра наши, вани њихови. Ако је тврдња само дјелимично тачна, онда је јавна расправа конципирана као школа варања.
Калуп има увијек исти одливак, зато је, мислим, потребна једна политичка паралела. Против цетињске Митрополије изгледа прибјегло се коришћењем хрватских искустава за НДХ приликом изгона Српске православне цркве. Независна држава Хрватска, под вођством Анте Павелића декретски је укинула Српску православну цркву и умјесто ње промовисала тзв. “Хрватску православни цркву.”
Павелићев амбасадор при Светој столици др Никола Рушиновић 9. маја 1942. године пише: “У томе акту Света столица гледа пут ка вјерској Унији.” Улога овог мртворођенчета у Хрватској сводила се на денационализацију Срба.
Главни пропагатор нове цркве у Хрватској био је Црногорац, Савић Марковић Штедимлија, који је у Загребу покренуо часопис „Глас православља.” Приредио је и „Православни календар,” за 1943. годину. Руски емигрант, распоп Гергомен постао је „митрополит” Хрватске православне цркве. Пришло му је неколико рашћињених свештеника.
У Црној Гори ову неканонску цркву, односно партијско-религијску заједницу представља рашчињени Мираш Дедеић, од 17. јануара 2000. године, који подуже тражи да се њему уступе сви манастири и цркве Српске православне цркве. Колико знам, само још у Порторику је регистрована, у локалној административној јединици, „Византијска православна црква”. Умрла је природном смрћу, због мањка вјерника.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ma kakav Pavelić i budalaštine , mi oćemo da vratimo svoju autokefalnu crkvu otetu 1918 , sa tim nemaju veze ustaše i gluposti , nego kanonsko pravo crnogoraca da imaju svoju nacionalnu crkvu
Nijeste valjda mislili da će crnogorci biti jedini pravoslavni narod koji će ići imati u svojoj nezavisnoj državi nacionalnu crkvu susjeda ?
To je nemoguće , mi ćemo vratiti svoje kad tad !
Удбашу, ти и такви као ти нијесу Црногорци, већ најгори изроди и издајници Црне Горе. Да ишта знаш о Православној Цркви и о историји Црне Горе не би стално булазнио о канонима и аутокефалији.
Лаику, не постоје националне цркве. Постоји ЈЕДНА СВЕТА, САБОРНА И АПОСТОЛСКА ЦРКВА. А што се тиче канонског права оно је збир црквених правила донесених до 9.вијека, оно припада Цркви а не појединцима или Црногорцима и другим. И баш по канонском праву Македонци и Црногорци немају аутокефалност. Можда некад добију смоуправу? До тада, Ти би требао да почнеш одлазити у цркву, да се прво крстиш, па онда да се исповиједиш и причестиш. Не заборави пост и молитву.
А шта су Руска, Бугарска, Грузијска, Финска, Румунска, Кипарска, Грчка,Пољска, Албанска, Чешка и Словачка, Синајска, Јапанска и Кинеска?
Све су оне анационале зато што се некоме на Цетињу напео да укине префикс Српска из имена цркве у црногорској држави?
У каконима је јасно прописано како се православни хрићани имају понашати у разним ситуацијама. Многи канони говоре о томе како се треба понашати када епископ саслужује са отпадницима, расколницима, јеретицима и осталима. ПОшто вас митрополит шурује тајно са католицима, а то не објављује на својој Светигори, препоручујем вам следеће каноне за изучавање:
7 . правило Св. Апостола
Ако који епископ или презвитер или ђакон буде светковао свети дан Пасхе (Васкраса) пре пролећне равнодневнице заједно са Јудејима нека се свргне.
10. правило Св. Апостола
Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи.
11. правило Св. Апостола
Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.
45. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.
46 . правило Св. Апостола
Заповиједамо да се свргне епископ, или презвитер, који призна крштење или жртву јеретика. Јер: како се слаже Христос с велијаром? или какав удио има вјерни са невјерником?
48. правило Св. Апостола
Епископ, или презвитер, или ђакон, који прими од кога друго рукоположење, нека се свргне и он и онај, који га је рукоположио, осим ако се не докаже да од јеретика има рукоположење. Јер, који су од таквих крштени или рукоположени, не могу бити ни вјерни ни клирици.
64 . правило Св. Апостола
Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли, нека буде свргнут и одлучен.
70. правило Св. Апостола
Ако који епископ или презвитер или ђакон или други из именика клирика буде постио заједно са јудејима, или светковао са њима њихове празнике, или примао од њих њихове празничне дарове као пресне хлебове или шта слично нека буде свргнут, а ако то учини световњак нека се одлучи.
71 . правило Св. Апостола
Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи.
1. канон Антиохијског Помесног Сабора
Сви они, који се усуде да повреде наредбу Светог и Великог Сабора, који се сакупио у Никеји у присуству благочестивог и Богу омиљенога Цара Константина, у погледу празника спаситељне Пасхе, имају бити одлучени и искључени из Цркве, ако по својој расположности к препирању остану упорни противу добре установе…
2. правило четвртог помесног Антиохијског сабора
Сви они, који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али који неће да учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од светог Причешћа и евхаристије по неком противљењу, такви имају бити искључени из Цркве док се не исповеде и не принесу плодове покајања, и тада, када узмоле моћи ће добити опроштај. Нити треба имати општења са онима , који су одлучени, нити одлазити у куће и молити се са онима , који се са Црквом не моле, нити примати у једну Цркву оне, који се туђе од зборова, што у другој цркви бивају. Нађе ли се пак који епископ или презвитер или ђакон, или други из клира, да општи са онима који су одлучени, нека буде одлучен и он, као човек, који ред Црквени помућује.
9. правило Картагенског сабора
Ако који епископ или презвитер прими у општење оне, који су заслужно због својих преступа били искључени из Цркве, мора и он потпасти онаквој истој осуди…
Канонски одговор св. Тимотеја Александријског бр.9
На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.
Одговор:
На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: „Који сте ван општења, одлазите“, не смеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.
33. правило Лаодикијског Сабора
С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.
9. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допустити, да они, који припадају Цркви полазе ради молитве или службе у гробља или у такозване мученичке храмове јеретика, а који то чине, ако су верни, имају бити ван општења за неко време. Покају ли се и исповеде да су згрешили, нека се опет приме.
32. правило Лаодикијског Сабора
Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослови.
34. правило Лаодикијског Сабора
Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.
37. правило Лаодикијског Сабора
Празничне дарове, које шаљу Јудеји или јеретици, не треба примати, нити заједно с њима празновати.
38. правило Лаодикијског Сабора
Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.
6. правило Лаодикијског Сабора
Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божји.
7. правило Лаодикијског Сабора
Који се обраћају из јереси….не смеју се примати док не предаду анатеми сваку јерес, а особито ону, у којој су прије били, и тек онда они које они називају вернима пошто изуче символ вере и буду помазани светим миром, нека се приме у општење светих тајни.
10. правило Лаодикијског Сабора
Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицима.
31. правило Лаодикијског Сабора
Ни са каквим јеретиком не сме се брак склапати или за такве давати синове или кћери, него напротив треба њих узимати, ако обећају, да ће (православни) хришћани постати.
72 . правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора
Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јерети~ком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи….
5. правило Св . Василија Великог
Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их , разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу. Канони Светих Васељенских Сабора о јереси 207
1. правило Картагенског Сабора
Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.
15. канон
А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.“
46. правло св. Никифора Исповедника
У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу. Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.
(Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182)
Учење (јеретичко) противној православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али који греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних.
(Зонара,Тумачење 14. правила,
IV Васељенског сабора)
Живио Никола и све ти здравцио и весело било!!!Све си лијепо објаснио.Док је Грбља бити ће и Срба!!АМИН!!!
Dajte ljudi ostavite tu avetinju od cirkusana na miru,znase ko je kriv i tu nema price,poslusajte Amfilohijevo svjedocenje nocas na TV Herceg Novi.
Kome pridavati vaznost ,covjek je prijed svega izmatufio ,medjutim za neki evro uvjek cese naci budala da to radi,nigdje se kod nas nije desilo da drzva gradi sekti crkvu nego na Cetinje,ko je dao pare „Vjernic“ koji crni vjernici,Milo Djukanovic hoce da ucjenjuje i vrsi pritisak na Crkvu da se on glasa ,maloumnik nije mu jasno sta je uradio ovim ,u stvari savjetnik Beba,lako je mogao ovo srediti da je htio,ali oslonio se na naci savjet ,taj koji ga je ovako savjetovao debelo ga je zajebo,sada je kasno,cijela Crna Gora zna da je ovo njegovo maslo jer je on na celo Vlade.Ostavite ludog Naumovica i njemu slicnih praznogölavih ministra,sve je zamiso u kabinetu necijem ali je na celo svega onaj koji je na celo 25 godina neprikosnoveno!
ovaj što je skupljao preslice, a da li ih je našao kad se dovukao sa sinom iz ZG,nikad nije napisao ko ga preko Prokletija dovede do mora a onda u CRO da ih hrani onaj sa osmjehom ajkule ,on je obavezan za sve i svašta JA sam vjernik SPC do moje zadnje ure i NIKAD NATO
NE U SEKTU,
NE U NATO.