Насловна Насловна Викторија Нуланд: НАТО позивница ако више од половине грађана подржава чланство

Викторија Нуланд: НАТО позивница ако више од половине грађана подржава чланство

8
ПОДИЈЕЛИ

Један од услова, чије би испуњавање, значајно могло допринијети да Црна Гора крајем године добије позивницу у НАТО је да више од пола грађана земље подржава чланство у Алијанси, казала је у ексклузивном интервјуу ТВ Вијести помоћница америчког државног секретара за Европу, Викторија Нуланд, која је у недјељу боравила у званичној посјети Црној Гори.

viktorija Викторија Нуланд: НАТО позивница ако више од половине грађана подржава чланство

Данас сте се срели са неким од највиших црногорских званичника, које сте им кључне поруке пренијели. Које примједбе?

„Драго ми је да сам поново у Црној Гори. Прошло је отприлике годину дана од моје прошле посјете. Прошле године сам била овдје непосредно прије одржавања самита у Велсу и у то вријеме смо говорили о широком спектру тема, а посебно о чланству Црне Горе у НАТО. У то вријеме смо били забринути због тога што је требало одрадити још посла, тако да сам овог пута жељела да се дохватимо тога како стојите по питању економије, владавине права,развоја демократије, слободе медија. Много тога радимо у области безбједности тако да сам се такође састала са министром одбране, а жељела сам такође да разговорам са представницима опозиције. Тако да је ово била добра прилика да разговарам са свима како бисмо могли да процијенимо како се земља демократски развија“.

Као један од кључних услова за добијање позивнице у НАТО наведен је мјерљив напредак у области владавине права. То је недавно у интервјуу нашој ТВ казао и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг који је акценат ставио на функционисање новоформираних институција попут специјалног тужилаштва. Шта би, по Вама, био доказ напретка неопходан за НАТО позивницу?

„Као и Столтенберг, гледамо двије ствари. Као што сте ви рекли, прогрес у области владавине права. Прије годину дана, многе од темељних институција су недостајале. Ви сте у претходне двије године значајно напредовали, као што сте ви рекли основане су нове инситуције итд. Сада смо заинтересовани за то да ове инситуције заиста почну да раде и да неки од ових дуготрајних судских процеса, који су веома значајни и чија рјешења су битна црногорским грађанима, да се заправо и окончају у наредним мјесецима, тако да сви могу видјети да није ствар у самом постојању инситуција, већ у томе да је неопходно имати институције које раде свој посао. Још једна ствар на коју посебно обраћамо пажњу јесте нацинална дебата на тему НАТО. НАТО је свечана одговорност, наша спремност да бранимо вас, ваша спремност да браните нас, тако да прије него што одлучимо о чланству морамо бити сигурни да нису само виши званичници и политичари ти који то желе, већ да је то нешто што грађани желе“.

Говорите о јавној подршци?

„Управо тако. Чисти демократски правац који НАТО представља. Тако да пратимо да ли имате праву дискусију на нивоу нације и да ли подршка НАТО-у расте и постаје већинска“.

Када говоримо о владавини права, раније су се представници неких земаља чланица, попут Њемачке, жалили да им у преговорима са ЕУ, Влада као готове сервира отворене предмете за високу корупцију и организовани криминал који касније падају на висим судским инстанцама. Да ли је то нешто што ће бити толерисано?

„Па, нисам сигурна о којим конкретно случајевима говорите у преговорима са ЕУ“.

Врло је мали број таквих процеса.

„Али, као што сам рекла на почетку, имате један број случајева који дуго трају, а тичу се високе корупције и организованог криминала. Ако бисте ријешили неке од њих то би било важно да би се демонстрирало вашим грађанима, а то је и најважније, да те нове инстицуције заправо функционишу и доносе правду, умјесто тога да само постоје на папиру. Тако да је важно имати институције, али је много важније да оне доносе правду. Рекла бих да има напретка у обрачуну са кријумчарима наркотицима, са онима који злоупотребљавају вашу територију зарад остваривања сопствене добити, али и у том дијелу има простора да се учини више“.

Иако се акценат ставља на владавину права, подршку јавности чланству у НАТО-у… присутно је увјерење да је пресудан политички моменат. У којој ће мјери позивница зависити од односа САД и ЕУ са Русијом, у свијетлу кризе у Украјини?

„Овдје се не ради о Русији, већ о Црној Гори. Овдје се ради о снази црногорске демократије, снази њеног интереса и посвећености да испуни права и одговорности демократски чисте земље чланице НАТО. Тако да нећемо доносити ову одлуку у зависности од спољних фаткора већ на основу прогеса који је постигла Црна Гора и њене посвећености да буде у овој породици земаља, преузимајући тиме свечану заклетву да брани нас и да има нас који вас бранимо. Ово је врло озбиљно питање и тиче се нашег односа, а не било кога са стране“.

Владини званичници, укључујући министра правде Душка Марковића, тврде да Москва подржава анти-НАТО напоре. Да ли је црногорска Влада са вама подијелила та сазнања, детаље?

„Он је очигледно објелоданио такву забринутост. Не би био први пут да силе споља, које не подржавају ширење НАТО, покушавају да манипулишу дебатом унутар земље, али ми желимо да видимо да ову одлуку донесу грађани Црне Горе из црногорских разлога, без мијешања било кога са стране“.

ТВ Вијести је прије четири мјесеца из прес службе предсједника Француске, Франсоа Оланда, саопштено да у Алијанси постоји сагласност да ниједна од четири земље које су кандидати за чланство нијесу спремне да се придруже НАТО-у. Да на ту тему постоји дебата потврдио је и Стоплтенберг. Надате ли се упркос томе консензусу када је у питању одлука о позиву Црној Гори до краја године?

„Оно чему се ја надам јесте то да они у Црној Гори који желе да ова земља испуни веома високе стандарде чланства у НАТО, наставе да раде тежак посао, да ову земљу учине довољно јаком, довољно чистом, довољно демократском да добије позив и да грађани Црне Горе расправе између себе и одлуче да ли је то оно што желе. И ако дођете до закључка да више од половине вашег грађанства то жели и ако постигнете напредак у складу са захтјевима о којима смо данас разговарали, онда ћете имати чврсту позицију када се буде одлучивало о томе крајем године. САД још није донијела одлуку, ми желимо да видимо још напретка; мислимо да напретка има, али једнако је важна дебата унутар земље о томе да ли је то оно што стварно желите“.

У извјештају Стејт Дипартмента недавно је констатовано да у Црној Гори континуирано пропада окружење за НВО и медије. Ако је тако како тврдите, а раније сте након састанка са предсједником црногорске Скупштине изјавили да НАТО захтијева чисту демократију, је ли могуће да земља добије позивницу, а да није ријешила овакве проблеме?

„Већ неколико година говоримо о медијском амбијенту, о потреби да се обезбиједи простор за изношеје свих мишљења. Била је то једна од главних тема о којој сам говорила са премијером прошле године, а поново смо је покренули и ове. Мишљења смо да се амбијент унапређује, да је степен толеранције виши за различита мишљења. Тако да нас радује процесуирање оних који су нападали новинаре и то су ствари које се морају наставити. Ова земља мора бити потпуно ослобођена насиља над новинарима и онима који имају опозиционе ставове. Није лако бити на мети критике, никоме то није лако, али суштина демократије је у томе. У слободи говора“.

Констатујете побољшање, али у извјештају Стејт Дипартмента за 2014. који сам сада цитирао, наводи се да је било случајева прогона новинара и неуспјелих покушаја да се разријеши неколико претходних таквих случајева. Такође нотирате да је било владиних и квази званичних напада на лидере невладиних организација од стране медија под владином контролом.

„Понављам, настављамо да износимо нашу забринутост, ја сам данас изнијела забринутост у вези са тиме да су напади на медије неприхватљиви у демократији. Иако није лако бити на мети критике,и то је дио посла када сте лидер у демократском друштву, без обзира да ли припадате владајућој странци или сте у опозицији“.

А шта кажете на тврдње дијела опозиције, чак и оног дијела који је про-НАТО, да актуелна власт НАТО процес поставља као централно државно питање искључиво ради самоодржања, док на другој страни суспендује слободе и потчињава институције које ви сматрате стубовима демократије. Дакле, да на спољно политичком плану вуче потезе који задовољавају интересе међународних центара, а да се заузврат затварају очи пред партитократским уређењем и злоупотребама на унутрашњем плану које коче стварну демократизацију црногорског друштва.

„Ми се засигурно нећемо мијешати у вашу унутрашњу политику. Али сваки стандард који се ставља испред земље кандидата укључујући и Црну Гору тиче се мјерења демократског развоја. Из тог разлога толико инститирамо на напретку у области владавине права, да земља напредује у обрачуну са корупцијом, криминалом и да постоје јаке инситуције као што су слободни медији, невладине организације… То су демократије које желимо у нашој породици. Дакле, не желимо да се ово претвори у политичку утакмицу међу партијама, већ желимо да гледамо на земљу као цјелину. Желимо да видимо да је већина грађана Црне Горе спремна да настави са тешким послом даљег демократског развоја. И да видимо и да ли ви као земља желите да будете у НАТО-у“.

На тапету је била и реформа обавјештајног сектора и система одбране. Са тим у вези да ли Црна Гора у овом тренутку чини довољно на идентификацији радикалних исламистичких група и појединаца. Колика је реална опасност да тероризам озбиљније запљусне и Балкан?

„Црна Гора све више јача као партнер у безбједносној области. Прије свега, јако пуно је урађено на реформи ваших одбранбених структура, како би се ваша војска учинила модернијом, употребљивијом, спремнијом да брани земљу. Такође је много је урађено у смислу прочишћавања обавјештајних служби од страног уплива. Били сте јак партнер, било да се ради о великом броју црногорских војника који су распоређени са нама у Авганистану или у дијелу доношења легислативе која се тиче бораца на страним ратиштима, како би се обезбиједило да у земљи не буде могућа регрутација тих људи. Ово је изазов за све нас. Ово је изазов за САД, ово је посебно изазов на Балкану да се обезбиједи да регрутација, финансирање не могу бити могући овдје, и сви морамо заједно радимо на томе. Није то изазов само у Црној Гори, већ свуда. И приликом овог обиласка шест земаља о томе ћу разговарати са представницима свих влада“.

 

8 КОМЕНТАРИ

  1. 0
    0

    Naravno – i imace vecinu. Zato sto, uprkos iluzijama koje gaje mnogi ovdje, nije kriv Djukanovic nego paraziti koji zive svuda oko nas – ima ih u nasoj rodbini, medju prijateljima, komsijama…

  2. 0
    0

    Nije dobro gdje ova zlokobna zena dolazi,a jos manje povod,trebamo mi Srbi toga biti svjesni,i nikako prihvatiti bilo kakvu opciju koju ona predlozi.Nase je da to kao narod shvatimo jer ako to ne shvatimo svi cemo nestati.Nazalost to dio opozicije oko Lekica ne shvata i po bilo kojou cijenu su spremni na rusenje vlasti.Srbi to nasa opcija nije koju Viktorija Nuland zagovara a ona zagovara FASIZAM,hocemo li fasizam ,ako hocemo, prihvatimo sto,ova vjestica hoce.Vlast se rusina izborima ,i nikako drugo,odgovrnost je na nama Srbima da se toga drzimo i spasimo ovu drzavu od anarhije koju zagovaraju iz Pentagona.

  3. 0
    0

    Одавно је Црна Гора земља чуда.Потомци оних који 1941 пјеваху да ,, не вјерују у небеса ,но у Маркса и Енгелса,, и проглашаваху се 17 или већ којом
    републиком СССР-а у спрези са својом ,,зеленашком,, браћом постадоше промотери ,,западних,, вриједности и ,,слобода,,.Само образ су давно изгубили.И још га нису нашли.Ни ,,црвени,, ни ,,зелени,,.

  4. 0
    0

    Ne bojte se ljudi. Crna Gora neće dobiti poziv za Nato nikada jer se planira islamska država. A šta mislite-na čijoj strani su Ameri? Na našoj ili na Veilkoalbanskoj? Samo je pitanje dana kada će teroristi da udare.

  5. 0
    0

    Ova kučka je dovela naciste iz „Desnog sektora“ na vlast u Ukrajini, zašto onda ne bi ovdje „instalirala“ džihadiste, pa i to je samo jedno od „agregatnih stanja“ NATO-a!

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here