Насловна Издвојено Вијек србских термопила: „Мирбожа се и разговор води/ Ми гинемо Христос да...

Вијек србских термопила: „Мирбожа се и разговор води/ Ми гинемо Христос да се роди“

16
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Игор Војиновић (професор историје)

Навршило се 100 година од Мојковачке битке и ова годишњица није достојно обиљежена, као ни 100-годишњица Кумановске, Церске и Колубарске битке. Надам се да ће барем 100-годишњица Битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта бити обиљежене на прави начин.

Данас се не зна које гори – да ли Монтенегрини, који покушавају да обесмисле Мојковачку епопеју тврдећи да је била парaдокс и самоубилачка, бој из очаја и из ината али узалудaн, јер су, као, на крају изиграни од Србије – или ови грађански Срби који уз екуменистичке службе неодређено говоре о самој бици на Мојковцу.

Немогуће је говорити о борбама Црногораца, нарочито о борби на Мојковцу, а не улазити у дубину и ширину србства. Нису Црногорци нигдје узалуд гинули а нарочито не из очаја, нити их је могла нити хтјела Србија преварити, јер су Црногорци до појаве Броза били Србски Спартанци и живјели Милошем и Лазарем а смисао црногорског живота је била жртва – жртва за Вјеру, Отачаство и ближњег свога.

Не може смисао живота Црногорца (елитног Србина) схватити онај који нема вјере у Бога нити било каквих моралних вриједности. Не само да комунисти и глобалисти не могу да разумију хришћанско жртвовање, него то и неће. Они су бивши људи који не презају ни од чега и ништа им није свето. Живе само за материјално богаћење и сатанистички провод. То није права Црна Гора.

Црна Гора је настала након што су Турци окупирали све србске земље. Настала је у подручју катуна горње Зете, гдје су се око србског манастира на Цетињу скупили они Срби који су хтјели да наставе да се боре. Њихова борба била је заснована на Косовској легенди, миту о Милошу Обилићу и Лазаревом завјету. Изабрали су тежак и скроман живот, али слободарски и частан. Настао је један нови начин организовања живота преко братстава и племена у владичанству цетињске митрополије. Србска племена кроз борбу са Турцима (за крст часни и слободу златну )стварају Црну Гору у периоду од XVI до XX вијека, хајдучку државу под заштитом Руског цара и уз повремену подршку Млетачке републике.

Временом, Црногорци постају хајдуци и непобједиви ратници. Још од владике Данила (1696.-1735.), преко владике Петра I Петровића (1781.-1830.), Светог Петра Цетињског, Петра II Петровића Његоша (1830.-1851.) до првог и последњег краља Црне Горе, Николе Петровића (1860.-1918.) Цар јунака, прочуло се јунаштво, храброст и борбеност ових планинских Срба.

Одкуд то да Црногорци побјеђују много бројнијег и боље наоружаног непријатеља, још од Мартинића и Круса, па све до Мојковца? Многи су то неуспјешно покушали објаснити, без потребе компликујући. Највише су изокретали комунисти, а њихово виђење настављају Монтенегрини. Они тврде да су Црногорци побјеђивали јер су били очајни сиротани, прави пролетери, који нису вјеровали у Бога и били сурови дивљаци.

Управо супротно, Црногорци су живјели Светосавски, веома скромно и витешки. Жао ми је, али не може роб схватити витеза. Пас са ланца не досеже Вука горског. Не вежу се соколови. Није старим Црногорцима било најбитније да се наједу, напију и паре се, ко овим несрећним Монтенегринима.

Хришћански начин живота је био основ старе Црне Горе и зато је побјеђивала. Њихова снага је била од Бога! Сваки пост се постио, што је стајало и у Уставу Књажевине и Краљевине Црне Горе, а до тада је Црна Гора функционисала ко владичанство, значи црквена организација. Црногорце су предводили србски православни епископи и егзарси Пећког трона. Опште је познато да је свети Петар Цетињски прво одржавао свету литурђију, па онда причешћене, најбоље међу најбољим Србима, повео у бој за вјеру и слободу, држећи у једној руци крст а другој исукану сабљу. Нико не може побиједити Христову војску и због тога су Црногорци били непобједиви.

Живећи у високим планинама у врло суровим условима, без довољно хране и без икакве угодности, настајали су морално и физички најјачи људи. Само такви, духовно прије свега јаки, су могли опстати у кршу и камену високих србских планина. Постили су се часни пости, славила се Крсна слава, Видовдан и Савиндан. Живјело се часно и поштено, али веома скромно. Сваки Црногорац је сматрао да није достојно човјека да живи у превеликој угодности и раскоши. Основа је био патријахат, гдје се улога жене, ко мајке, ћерке, супруге и сестре нарочито поштовала. Специфичност Црне Горе била је и у томе што се више примјењивао Стари Завјет од Новог, због тешких околности и сталне опасности од Турака и Римског Папе. Сличан начин живота је настао и у Војној Крајини и Херцеговини, али без основа државности.

Вјековна витешка борба црногорских хајдука заснована на Косовском култу за ослобођење и уједињење србства била је смисао постојања Црне Горе. Све црногорске владике, књажеви, краљ и јунаци су живјели само за једно – да се сви заједно жртвују у боју за спас србства, као Лазар и Милош на Косову. Црногорски ратници су се вијековима постројавали на Обилића пољани на Цетињу, испод Крсташа барјака Бошка Југовића, а касније и под србском тробојком (пошто тробојка као застава настаје тек у ХIХ вијеку) и имали су Обилића медаљу за храброст. Себе су сматрали осветницима Косова и Душановим витезима. Ријечи које су се најчешће чуле у старој Црној Гори биле су Бог, Србин и Косово.

Е тој и таквој Црној Гори долази Први свјетски рат (1914.) након успијеха и великих жртава у Балканским ратовима (1912.-1913.).

Краљевина Црна Гора има нешто више око 400 000 становника, од који су 90 % Срби, и мобилисала је војску до 48 000 војника, подијељену на четири фронта (одреда): Ловћенски, Херцеговачки, Старосрбијански и Санџачки (Санџачка војска). Господар Црне Горе, краљ Никола, је након договора са владом, због великих губитака и показаних огромних недостатака војске краљевине Црне Горе у Балканским ратовима, замолио краљ Петра Карађорђевића и владу Краљевине Србије за заједничке ратне операције и организовање Ђенералштаба војске Краљевине Црне Горе. Тако начелник ђенералштаба црногорске војске постаје ђенерал Божидар Јанковић, прослављени командант Треће србске армије, а његов замијеник постаје пуковник Петар Пешић.

Нису они наметнути од стране Србије, како то тврде Монтенегрини, него су на молбу Црне Горе послани, јер су највећи недостаци црногорске војске били – њена хајдучка примитивна борбена вјештина и недостак виших официра.

Краљ Никола је свог најспособнијег официра, Серадар Јанка Вукотића, поставио за команданта Санџачке војске, најјаче црногорске јединице и на најбитнијем потезу. Санџачка војска је бројала до 26 000 војника и састојала се од Прве Санџачке дивизије, Друге Санџачке дивизије и Дринске дивизије, а држала је борбену линију од Шћепан поља до Вишеграда, гдје се повезивала са Ужичком војском Краљевине Србије.

Црна Гора је имала веома застарело наоружање и опрему, уз недостак позадине (санитета и интеданата) са врло мало муниције и униформи, а уз посједовање малог броја различитог артиљеријског оружја. Свако ко се иоле разумије у војску зна колико је велики проблем када вам војска користи оружје и оруђе различтих калибара. Једина предност Црногораца било је јунаштво и чојство. Само чојство је иначе настало у Црној Гори и значило је чување другог од себе.

Црна Гора није имала неких великих борбених операција до јесени 1915. (осим оног продора до Пала у јесен 1914.). То се сматрало као посљедица преговора краља Николе са силама Осовине. Но, 1915. у октобру Централне силе су одлучине да Србе обришу са лица земље, што значи да униште Србију и Црну Гору. Када су здружене Њемачке, Бугарске и Аустроугарске снаге разбиле одбрану Србије у великој офанзиви, србској војсци је остало само да се повуче преко Црне Горе и планина вјештачке државе Албаније до Јадрана, гдје ће се прикључити савезницима. Ситуација би била много лакша да је Србији након Балканскх ратова остала србска земља око Драча и Љеша, умјесто што је створена Албанија на србској и грчкој земљи.

Санџачка војска је водила борбе од 22. октобра 1915. код Вишеграда до 2о. јануара 1916. код Берана и све вријеме држала бок и позадину србској војсци и цијелом србству у повлачењу. Црногорци су све више оскудјевали у свему, чак није било довољно ни хљеба, али ни у једном трену нису помишљали да се предају и издају. Они су живјели за жртву и ето, прилика им се још једном указала. Црногорци су увијек хтјели да иду тамо гдје су најтеже борбе, јер су себе сматрали најодличнијим Србима. Тако је Црна Гора прва кренула у Балкански рат 8. октобра 1912. па шта буде – а била је ОСВЕТА КОСОВА! Краљ Никола је без оклијевања ушао и у Први свјетски рат, јер је нападнута Србија и србство, иако Црна Гора тада није била спремна ни за какав рат а камоли свјетски. Србски Спартанци су живјели да би часно гинули за србство, да имају су чим изаћ пред Милоша и зато су у ратове радосно ишли.

Ситуација је била више него очајна у јануару 1916. и србска влада и регент Александар Карађорђевић (унук Николе Петровића) моли краљ Николу и сердар Јанка да зауставе непријатеља барем на 48 сати и тиме се одуже србству. Њемачке и аустроугарске трупе су планирале да лагано прегазе Црну Гору и подаве Србијанце у Јадранском мору. Него су се преварили. Десило се оно о чему све генерације Црногораца сањају – херојско жртвовање за спас србства.

Гладни, лоше обувени и обучени, уморни и израњавани, Црногорци формирају последњу линију одбране на Тари и Лиму.

Божићни је пост. Сви су свјесни да се Црна Гора сама одупријети и спасити не може и да се србство може спасити само ако се жртвују за спас Србије. Сијеку се и ложе Бадњаци. Црногорци славе Бадњи дан уз борбе са Аустроугарским трупама које су три пута бројније, модерно наоружане и опремљене за то вријеме, а наступају ка Мојковачким вратима.

Сердар Јанко на Бадње вече сазива своје официре и одлучују, не да се повлаче или држе одбрамбени положај, него да се у зору на Божић свом силом нападне!

Божић 1916. Мојковац, рана зора, мраз, температура -25, снијег од метар до 2 метра висине и густа магла. Висока брда и планине гдје ни љети није лако проћи. Војска се моли, тишина. Швабе мирују и спремају свој нови напад, очекујући успјешни продор. Одједном, команда: ПАЛИ! Сручила се жива ватра на швабске положаје. Нова команда: ЈУРИШ, ЈУНАЦИ!!!

Креће Прва Санџачка Дивизија (која је бројала од 4 000 до 6 500 војника) на непријатеља (који је имао од 16 000 до 20 000 војника)! Долази до борбе прса у прса, гдје су Црногорци надмоћнији. Физички јачи и крупнији, а и вјештији и искуснији од аустроугарских војника. Пуцају бомбе, сударају се сабље и бајонети, сијеку црногорски јатагани.

Три дана Божића трају борбе. Позиције падају из руке у руку. Сваки метар је прекривен лешевима а свака стопа натопљена крвљу – србском, али и аустроугарском! Сердар Јанко види да му је војска десеткована, али напада и распитује се за позиције Србијанаца. Одступања нема.

Нарочито је изражена била улога Црногорки. Оне су дошле од својих кућа за својим очевима, браћом, синовима и мужевима носећи им нешто мало хране и преобуке, његујући рањенике и помажући у борби. Црногорска војска није имала санитетске јединице и комору, али је имала своје горштакиње виле, које су заједно са мушкарцима браниле Мојковачка врата.

Коначно, трећи дан Божића, Црногорци држе све битне коте и заустављају непријатеља, али 10. јануара код Берана сердар Јанко сазнаје да је пала престоница Црне Горе, бастион србства -Цетиње!

Црна Гора је капитулирала 16. јануара 1916. први пут у својој историји. Аустроугари су ушли на Цетиње из Боке Которске без велике борбе. Херцеговачки фронт је у расулу. Формално постоји још Старосрбијански фронт и Санџачка војска која се бори на Тари и Лиму. Краљ Никола бјежи у Италију са дијелом владе. У таквој ситуацији србска врховна команда позива своје официре из Ђенералштаба војске Краљевине Црне Горе да јој се прикључе у Скадру. Сердар Јанко држи положаје до 20. јануара 1916. када му стиже наређење да распусти војску, јер Црна Гора више не постоји. Непобјеђени србски Спартанци се разилазе, Војска Краљевине Црне Горе је капитулирала 21. јануара 1916. године, пет дана након капитулације Црне Горе као државе, и 15 дана након 48 сати које је тражила Србија за заштиту.

Око 5 000 црногорских војника се прикључује војсци Краљевине Србије код Скадра, а остатак се враћа кућама, гдје су неки заробљени, а други су се одметнули у комите и пружали отпор окупатору до ослобођења 1918. Сердар Јанко се разболио од туге. Непријатељ га заробљава болесног у околини Даниловргада, те одводи у робство. Након ослобођења је унапријеђен и одликован од краља Алексндар и живио је у Београду до 1927. гдје је и сахрањен. Вјечно почива србски Леонида поред Николе Пашића.

Захваљјујући црногорском жртвовању на Мојковцу, србска војска се повукла и спасила, а потом и опоравила, те на крају ослободила Србију и Црну Гору и васколико србство. Подвиг србских Спартанаца на Мојковцу је до сада непревазиђен по жртви, јуначкој борби и значају за Васкрс и слободу србства.

Погрешно су разни Југословени тумачили како су се Црногорци код Мојковца жртвовали за спас „братског“ народа и „савезничке“ војске илити за другу државу. Не, Црногорци су били србски витезови који су се жртвовали за србски народ и знали су да ће њихова жртва, као и Лазарева на Косову, омогућити да сване нова зора за све Србе.

Данас, када од Срба настају разни конвертити и јеретици који патолошки мрзе све србско, покушава се поништи србство Црногораца. Њима, Мотенегринима који су настали у Јајцу 1943., је криво што краљ Никола није прикључио Црну Гору Централним силама и да заједнички убијају остале Србе (тадашњи Црногорци би их побили само за ову помисао). Све им је узалуд. Мојковачка епопеја живи, док је Срба.

Нека сви знају за најљепшу србску химну: Онамо, онамо (написао ју је краљ Никола) и за СРБСКЕ ТЕРМОПИЛЕ, јер да није њих, не би ни нас било. Вјечна им слава и хвала!

Нек Бог подари Царство Небеско мојковачким јунацима мученицима!

„Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“ (Свети Владика Николај Жички)

 

16 КОМЕНТАРИ

  1. 7
    1

    Свака Вам част, професоре Војиновићу! На достојан начин сте беседили о „Српским Термопилима“! Понопсни смо на наше јуначке претке који одбранише Српску Идеју, Понос, Образ и Наду у Васкрс у бесмртној Мојковачкој бици. Овом се Вашем надахнутом тексту нема шта додати или одузети! Једино бих додао: Амин!

  2. 4
    1

    Odmjereno i kompetentno!
    … Mnogi smo mi otuda, kao i oni od vučitrnskih Vojinovića, plemenitih.
    Kako to obavezuje pametnog.
    Kako svako, kad ga put nanese u Kotor, može da svrati u Pomorski muzej. Svašto će tamo da vidi. Da vidi koliko je bio veći i bolji nego što ga uče neznalice, da vidi, između ostalog, i to da vidi : grb kosovskog plemenitog roda Vojinovića.
    Zato g. Igor ne može da pogrješi.
    Zato što je u obavjezi da zna!

  3. 4
    4

    A jesss , ka nije , samo je uvaženi pisac „istoričar“ zaboravio da pomene srbe iz Danske , jer se ista nekada zvala Srbija , pa srbe kraj Baltickog i Tirenskog mora , koji su se nekada zvali srpsko more !
    Treba istražiti jesu li oni ti srbi sa Mojkovca , pošto je ostalo nejasno okle srbi tamo , kad je svaki već bio uteka put mora albanskog pa Grčke ?
    Kako su svi bijeli narodi nastali od srba , trebao je pisac nešto kazati i o Borodinskoj bitci , đe su sa obadvije strane učestvovali srbi , a sve je ostalo zapisano u staroj srpskoj azbuci srbiki , koju su ukrali sumerci od srba 4 milenijuma p.n.e .
    Dok su srbi jeli zlatnim kasikama , sumerci im ukradose azbuku !
    Dakle , tekst nije loš , ali je nepotpun , pa ima puno nedoumica kao npr okle srbi na Mojkovcu ???
    Ostalo znamo šta je bilo 1918 , evo ce 29.01 u 20 ura početi serija Božićna pobuna đe ćemo saznati puno novih detalja u vezi okupacije Crne Gore od strane Srbije .

    • 0
      0

      Limes Sorabicus – Srpska granica iz 805. godine u vreme franačkog cara Karla Velikog, razdvaja slovenska od germanskih plemena visoko na severo-zapadu Evrope, vrlo blizu današnjoj Danskoj.
      Kako ti o tome pojma nemaš.
      Inače, Srbi imaju najveći procenat halpotipskog genskog preklapanja upravo sa Dancima, koji procenat više od 4o.
      Ali to je jedna druga priča koju ti svakako nećeš razumjeti!

      • 2
        1

        Đika , pa svi znaju da su Danci so srpstva , to su naj čistiji srbi , odmah uz rame srbima iz Poljske , Češke i Slovačke , dosta je postaviti nekog danca pored Kebe i odmah golim okom primjetiti sličnost , vidi se odmah to 40% iste genetike !
        A tek gotovo identični jezici , nošnje , običaji , ja mnim da tebe ne treba prevodilac kad zboris sa dancem .
        Pa svi bijeli narodi su nastali od srba , čak i Ban ki mun priznaje srpsko poreklo .
        Poznato je da su Adam i Eva jeli jabuke , i srbi jedu jabuke , pa je lako zaključiti da su Adam i Eva srbi !
        Poznato je da su u pećinama sa francuske strane Alpa pronađeni crteži vepra na kamenu , zna se da su srbi lovili veprove , čak je na zastavi sa prvog srpskog ustanka postavljen ponosni vepar , pa je lako zaključiti da su francuzi porijeklom srbi !
        Za sve to treba zahvaliti serbulama , toj čudesnoj obući koju su nosili srbi , pa su mogli stići na svaku bandu , i ostaviti ova veličanstvena dostignuća !

        • 0
          1

          Sve što je poznato, svakako je upitno!
          Samo je priučena budala, izvan svake sumnje, najveća budala.
          Ti Mas’a nemoj ni da pomisliš da se to odnosi na tebe! Ma kakvi.
          … Uostalom, misli šta hoćeš, kako ništa ne mislis!
          A to rasno resaznavanje Srba, Srbijanaca Kebom, više je nego duhovito i baš ti služi na čast, jel’ de!
          Mas’a!???
          O…..!

  4. 1
    4

    Ma de, nigde navedenog izvora i sve nabacivano lopatom.
    Uglavnom broj poginulih na Mojkovcu se broji do 390. Ako je na Mojkovcu ucestvovalo 4000 vojnika, a Lovcen branilo 10 000, gde su ostalih 35000 ako se zna da je crnogorska vojska brojala 50 000?
    Sto bi reko Milenkovic- obarali su rekorde Useina Bolta.

    Kad se vec govori o Caru junaka evo malog citata:
    31. децембра наређено је да одступање целог Херцеговачког одреда, Друге и Треће дивизије, до Данилов Града, да ту, тобож, прими главну битку, а да ће је Ловћенски одред примити на `Царевом Лазу`. Али то истога дана увече Херцеговачом одреду издата друга, нова наредба, да се поврати на старе положаје, јер да су, говорили је та наредба:`Руси уљегли у Мађарску и марширају на Пешту; Талијани узели Трст, Пуљу, Дубровник и Требиње, и да се иде низ Херцеговину, и то прво три херцеговачка усташка батаљона`. На то се учинио силан шемлук и Трећа дивизија се врати на старе положаје, а Брђани се, који су сачињавали Другу дивизију, растуре и 2. јануара (1915) искупе на Даниловград и побуне. Затворе Војводу Ђура, свога команданта, а убију мајора Риста Лекића и његова два ордонанса. Краљ дојури из Подгорице на аутомобилу и спасе рођака војводу. И реће Брђанима:

    `Брђани, издајници, пуцали сте на св.Петра, убили сте ми стрица (књаза Данила), били ми оца (вој.Мирка) и вазда издавали моју кућу и Црну Гору. Грозно ћете ми платити мог најбољег и највернијег официра, кога сте ми убили, а тако и све остало!`

    На то Брђани, из стотину грла, повичу:

    `Нисмо ми издајници, него ТИ, Бранковићу и стара вртикапо, лажове и, богме, платићеш све као и овај Лекић!`

    Краљ је видео да се Брђани не шале, ускочио је у аутомобил и побегао пут Подгорице.
    https://www.facebook.com/ne.cojstvo.ne.junastvo/photos/pb.116719431692282.-2207520000.1484057229./1354359231261623/?type=3&theater

    • 4
      1

      Vise vjerujem Vasiliji Vukotic nego tebi.Ako si bas toliko odlucio da nam otvaras lobanje trebao bi se predstavit da vidimo jesli stvarno ponosni Toplicanin ili si mala svadjalica.390 kazes pa malo li je za nekoliko dana toliko poginulih.

      • 0
        0

        Обавезно и јмвбг да остави.
        Ево једног коментара са фејса који до танчина објашњава шта је проблем са мојковачком митоманијом: Нису лажна бре, издаја документована до у детаље, имаш чак више различитих сведочанства како му војници лично прете, убијају надређене официре у побунама (Бјелопавлићи нпр.) Никола обилази фронт и говори војницима да се враћају кући како им се прохте како би разарио морал, на Цетињу се прича како је склопио пакт и како су они на сигурном а да је Србија пукла. Па сам сердар Јанко Вукотић му телефоном 1916. рече да ће га убити ако се поново сусретну. Заташкава се све зарад братства, сви наши историчари то знају али кажу „добро нећемо о томе“, чуш море нећемо, на главу нам се попеше с њиховим гуслањем, изопачили су сопствену историју па би сад и нашу да укењају. Сад су и Србију спасли Мојковцем за који нема ни војних карата, који 25 година није ни сматрао битком нити се спомиње у књигама тог доба као битан или било какав догађај, у коме су се супротставили непознатом броју непријатељских снага и за који се прво прочуло кроз гусле и романе локал-патриота пре него што се први историчар тиме позабавио 1989. да би онда 90-их политичари то преузели као симбол јединства СРЈ/СЦГ.

        • 0
          0

          390 momaka je poginulo po vasim izvorima za tri dana aloooooo…apsolutno se ne slazem da su Srbi iz C.Gore nekakva elita jer to nije tacno ni posteno ali niste ni vi male mace po pitanju cojkanja i omalovazavanja.Svaki dio naseg naroda ima vrhunske pojedince i treba se truditi da nas vode najpametniji i najposteniji totalno nebitno iz kojeg su kraja.Ja sam ubjedjen da bi vam Gojko dao kolumnu pa da sa ostali istoricarima i intelektualcima ukrstite misljenje da dodjemo do prave istine.

  5. 0
    0

    Toplica 4ever (tacnije Milenkovicu) evo da uzmemo da je tacno da je poginuo i samo 1crnogorac(srbin) na Mojkovcu, i da je u Balkanskim ratovima otisao samo 1 crnogorac da pomogne Srbijanskoj vojsci i da je samo 1 crnogorac otisao kao dobrovoljac da pomogne nasem Karadjordju u prvom srpskom ustanku,
    pitanje je sledece ,Kada je i jedan dobrovoljac iz Srbije dosao da pomogne i podrzi nasu borbu u Crnoj Gori
    To sto vi zlonamjerno radite zove se davanje goriva Montenegrinima

  6. 1
    0

    Đika kralju , pa moramo se malo ćakulati , malo bukvalizovati to vaše prećerivanje , što je za sprdnju i treba se sa tim sprdati , kažu da je ljekovito .
    Kao što i sam kažeš da je „priučena budala najveća budala“ , tu ne mislim na tebe nikako , već na likove koji ubodu samo jednu istorijsku tačkicu i iz nje izvlače zaključke za ovo vrijeme , e ti su stvarno „priucene budale“ !

  7. 1
    1

    Сваки прави Србин не може, а да не задрхти при помисли на овај подвиг својих славних предака, како оних што су се после борбе са Швабама повлачили до грког мора, тако и због оних који су им штитили леђа, гладни и промрзли, али пуних срца и душе управљене к Богу!

    Слава бесмртним сенима наших дивних јунаких предака!

  8. 1
    0

    Iz današije perspektive teško je i zamisliti pakao na
    Bojnoj njivi i Goloj kosi! Kako njima, srpskim vitezovima, promrzlim i gladnim, ništa nije bilo teško – tako su zadivili neprijatelja! Skoro da nije poznato u ratnoj istoriji svijeta, da se nijesu birale riječi hvale i štedjeli komplimenti protivniku! Kako ratnički Njemac, po je svijeta o jadu zabavio, zna da poštuje, skoro slavi rijetko junaštvo protivnika : Crnogorca, Srbina iz Crne Gore!!!
    A mi!?
    Znamo li mi?

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here