Вијек од једне од најкобнијих српских грешака
1 min read
Данас се навршава вијек од Лондонског уговора, догађаја који би Србији, да је прихватила том приликом донијете одлуке, обезбиједио сасвим другачију судбину српског народа.
Један од наших најзначајнијих мислилаца тога доба, проф. др Лазо Костић (1897-1979) прокоментарисао је то следећим ријечима: „Један такав примјер великодушности и истовремено лудости није познат у историји. Србија се одриче у корист својих највећих непријатеља, Хрвата, добитка, који се само једанпут у историји додјељује“.
Три силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) састале су се у Лондону са Италијом да би се договориле о условима за ступање Италије у рат на страни Антанте. Двадесет шестог априла 1915. потписан је уговор, који поред територијалних интереса Италије дефинише и територије које треба да припадну Србији и Црној Гори.
Заједно са дијелом обале, који је већ припадао Црној Гори, Србији и Црној Гори је била намијењена обала од ријеке Крке до ријеке Дрим, укључујући Сплит и Дубровник, као и острва Брач, Велики и Мали Дрвеник, Циово, Шолта, Јакљан и Колочеп.
Сјеверна Далмација, од Крке до Привлаке, треба да припадне Италији, док хрватско приморје, од Привлаке до Истре, као и острва Крк и Раб, остају Аустроугарској, односно Хрватској. Сва остала острва (осим поменутих), Истру и добар дио данашње Словеније добија Италија.
Осим тога се Србији додјељују Босна и Хрцеговина, Срем, Бачка и Славонија. Начелно је одлучено, али не и тачније дефинисано, да дјелове Албаније добију Србија, Црна Гора и Грчка.
Италија је била против тога да се Србија информише о донијетим одлукама, али се савезници нијесу с тим сложили и у званичној ноти Србији су 4. августа 1915. потврдили територијално проширење Србије и Црне Горе.
По завршетку рата је дошло до ревизије овог уговора. Амерички предсједник Вилсон је инсистирао на етничком принципу код повлачења нових граница. Погођена је била искључиво Италија, која није добила дио обећаних територија. Као компензација су јој обећани дио њемачких колонија у Африци и контрола над Албанијом.
Главни добитник је била Србија или, тачније речено, Србија је могла да буде велики добитник да је прихватила лондонску варијанту плус дио Баната и далматинска острва, која су првобитно била понуђена Италији! На несрећу Србије и Срба у цјелини Србија то није прихватила, него је инсистирала на заједничкој држави са Хрватима и Словенцима.
Има историчара који тврде да су савезници присилили Србију на то уједињење. То не одговара истини, чак напротив: Савезници, а посебно Вилсон су хтели да сачувају (мада умањену) Аустроугарску као противтежу Немачкој и бољшевизму, па су вршили притисак на Пашића и Александра да се задовоље Великом Србијом.
Пашић, који је био опседнут идејом једне заједничке државе јужних Словена, успио је да за то придобије и младог регента Александра, који у почетку није схватио суштинску разлику између (Велике) Србије и заједничке државе са католичким Хрватима и Словенцима, видећи у томе само проширење своје државе! Послије уједињења је брзо схватио ту разлику, па је у љето 1928. чак намјеравао да повуче српске трупе иза линије Лондонског уговора и „ампутира“ Хрватску.
Од те идеје је нажалост одустао из разлога за чији је опис потребна опширнија анализа. Он лично је ту одлуку платио шест година касније сопственим животом, а српски народ огромним људским и територијалним жртвама за вријеме Другог свјетског рата и касније.
Остаје хипотетичко питање – каква би била судбина Словенаца и Хрвата да их Србија није прихватила?
Одговор – Словенци би били подијељени између Италије и Аустроугарске односно, Аустрије и с временом асимилирани; појам „држава Словенија“ би остао непознат. Хрватска би остала у својим историјским границама као провинција у оквиру Аустроугарске, односно Мађарске, наравно без Славоније, Далмације и Истре.
Како су се Хрвати и Словенци захвалили Србији?
Одговор – Словенци су нахушкали Албанце на Косово и Метохији да траже статус републике и међу првима признали „државу“ Косово! Хрвати су узурпирали Славонију и Далмацију, а већину Срба, који су преживели њихов холокауст за вријеме Другог свјетског рата, потјерали из (велике) Хрватске.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Steta je sto nisu prihvatili taj dogovor. Danas bi sve bilo mnogooo drugacije. A sto neko spomenu istorijske granice i kako se uzima tudja zemlja…Neka malo razmisli sta prica i prvo pogleda sta rade siptari na Kosovu, sta rade tzv. ‘bosnjaci’ u BiH, sta pokusavaju da rade tzv. ‘bosnjaci’ u Raskoj…pa neka onda prica.
Moja porodica je pre vise od 500god dosla u zap. Slavoniju na 30ak kilometara od Jasenovca. Da, tacno tu gde je granica te velike Srbije. I znate sta ? Tamo nije bilo nikakvih Hrvata, bila je prazna zemlja koju su Srbi nastanili, digli svoje crkve i utvrdjenja koje su posle ustase rusile kako ne bi mogli da dokazemo da je to srpska zemlja. Granice te velike Srbije su u skladu sa stanovnistvom koji je ziveo na tim prostorima u vecini.
Da li ja sada zelim te teritorije ? NE. Dosta je bilo rata. Moja porodica je vec izgubila svoje vekovno ognjiste radi trgovanja i sverca patriotskih Srba. Da se 90ih ratovalo kako bi trebalo da se ratuje, cela Juga bi sada bila Srbija. Ustase i balije mogu slobodno da se zahvale Arkanu, Milosevicu, Draskovicu, Seselju,…i svima njima kojima je punjenje sopstvenih dzepova bilo vaznije od srpskog naroda i srpske drzave.
Tacno u centar! Bravo!
pss. saveznici su vam vatikan, turska i albanija. sta vise reci o vasem „crnogorstvu“. vi ste niko i nista.
Ima li šta gore nego biti crbiN?
Kad nas cijeli bjelosvjetski olos mrzi i ozbiljno se pozabavio sa srbima, znaci da nam je cijena skupa i da smo na Hristovom putu.
Biti srbin je tesko, ali se ne predajemo, sto vas dudljane i vase sponzore jako muci.
U pašaluku, u kojem je dugo bilo živo samo usmeno predanje o nekadašnjoj kratkotrajnoj velikoj državi, još uvijek živi nerealna i nepoštena misao da će joj neke teritorije, koje joj kulturološki, istorijski niti ikako drugačije ne pripadaju, pripasti odlukom nekog drugog bez obzira na sve. Pored svih istorijski dokazanih činjenica čudi me da ima takvih ljudi koji bi i dalje krčmili tuđu teritoriju i koji bi uopšte mogli u njoj uživati iako je istorijski i svakako tdrugačije tuđa. Iz njih progovara svetosavska teritorijalna doktrina na uštrb prave hrišćanske pravoslavne.
u prolazu@ Šta da se radi kad istoriju ne možeš izbrisati a bogami ni sv. Savu koji ti vidim i mrtav smeta… Samo opušteno i živjećeš u mnogo većoj Srpskoj državi pod puno boljim uslovima.Nemoj se sjekiraš.
vi titogorci ste pravi „pravoslavci“ sto ste srusili njegosev grob, i sto pljujete po srbiji i po rusiji… najobicnije ste poturice, mozda i grdje od prvobitni poturica…
ps. zasto pricas srpski ako nisi srbin?
Ooo, cetnici… Ruzni su vam snovi 🙁
Ooo,mudžahedini… tijesno li vi je ovdje a lijepe snove imate da živite u srpskoj državi bez Srba. Pamet u glavu.
Sve bi bilo drugačije da smo prihvatili Londonski sporazum. Sigurno bi nam ubacili Tita kao što su Lenjina u Rusiju, ali bi se lakše oporavili. Ovako smo u najgorem položaju od kada postojimo. Daće nam Gospod opet šansu i to vrlo brzo i tada moramo biti spremni i iskoristiti je. Prethodno se moramo okrenuti svojim precima i prije svega živom Gospodu i njemu se pomoliti i tražiti oprost za sve grehove koje počinismo jedni prema drugima.
Radujem se izgradnji kapele u Sloveniji u znak sjećanja na mučki ubijene stradalnike Vojske u Otadzbini i njihovih porodica, od strane razbraće, razkumova, razsinova. Ništa ne bi bilo veće u ovom trenutku nego da se živi učesnici ovog zločina pokaju za ono što su uradili svojim najbližim.
Mi koji baštinimo ideju ujedinjenja sa ostalim srpskim zemljama moramo prihvatiti činjenicu da je ujedinjenje i prethodno oslobađanje Hrvata bila naša kobna greška.
Камо среће да је регент Александар послушао војводу Мишића 1919. г.
Тихи, избавили сте се, али на сваких 50 км граница… Има, додуше, људи који не излазе из свог дворишта и мисле да је ту центар свијета… Свако добро и уживајте.
Tihi,
https://youtu.be/jYyYdK4-RoE?t=349
Srećom se izčupasmo iz velike Srbije, uf kad vidim ovu kartu sav se naježim.
Јежиш се од карте? Мени се баш ђасви.
Успостављање јединствене, националне српске државе је незаустављив процес, који ћемо, ако Бог да, доживјети да видимо. Држава српског народа, ја бих волио да јој име буде – Српске Земље, биће прелијепа земља у којој ће већински Срби и остали лојални народи живјети у миру и слози.
Тихи, не брини се… Карадаг нећемо дирати. Наравно, у границама у каквим је Карадаг био до почетка Балканских ратова.
Paštro brate , nijesam bio za ovaj NATO radi braće rusa i što nas bombardovaše, a kada vidim šta vi želite i da prežate kako ćete ugasiti ovu državu , izbora se nema !
A kada uskoro budemo članica NATO-a , možeš se slikati sa tom veljo Srbijom za svog života .
I ti se možeš pozdraviti sa svojom državicom tada jer ćeš bježati iz nje kao što već bježe.