Видовданска бројаница

Пише: Владимир Кршљанин

1. Истина као лек

„Није Бог у сили, него у правди!“ рекао је Свети благоверни кнез Александар Невски својој дружини 1240. године да је охрабри пред славни бој са бројчано надмоћнијим шведским крсташима. У руском језику правда значи истина, тачније – појмови истина и правда су помешани. „Ја сам Пут, Истина и Живот“, речи су Спаситеља, а српска химна је молитва – „Боже правде“. Истина и правда су за нас Србе и Русе нераздвојне. И ми знамо да нема и не може бити ни бољег лека, ни снажнијег оружја. Због такве наше вере, мрзе нас они наоружани лажју, злом силом. И због такве наше вере, ми побеђујемо. Нека се што пре склоне они који данас српску политику облаче у лаж!

2. Заветни народ

Нас је наш, Косовски завет, сачувао. Они без вере, дакле без љубави, истине и правде, они који у 14. или неком другом далеком веку нису видели и веровали у нас, своје потомке, они који се определили за земаљско царство, данас су Турци. Или Хрвати. А има их и међу другим народима. Није лако преживети, спасити се. Али је лепо. Шта има лепше?

3. Глад и беда

Србија изумире. Већ десетак година темпом од 100 људи на дан. Годишње се роди 60-70.000, а умре око 100.000. Од 5. октобра до данас изгубили смо пола милиона људских живота.

Еу-ропска Србија је постала логор смрти. И у овом језивом рачуноводству ништа се није поправило у последње четири године. Логором Србија управљају домаћи капои који слепо слушају приглупе, зле и корумпиране ниже бриселске чиновнике.

Недавно су се појавили и „извршитељи“, па можемо очекивати да ће брзина уништавања људи да порасте. Строго су забрањени индустрија, култура и морал. На изумирање нације нико не обраћа пажњу. О томе је забрањено говорити. Сме да се говори само о правима мањинских група (ваљда оне треба да изумиру мало спорије од већинских). И о неким појединачним злочинима. О највећим – никако!

Сваке године из Србије НАТО земље (оне највеће – највише) исисају 6-7 милијарди евра. А народ мисли да су га опљачкали домаћи тајкуни. И они су део проблема, али њихова је само ситна провизија. Ако бисмо о свему овоме озбиљно јавно говорили три дана, четвртог бисмо сигурно променили и курс државне политике, и економски и социјални систем. Милом или силом.

4. Када и како је Србија окупирана?

То ваљда сви знамо, али некако нејасно и недовољно конкретно, јер је о томе забрањено говорити. Легална власт у Србији је морала бити срушена путем прве „обојене“ петооктобарске „револуције“, односно пучем који су организовале пре свега америчке и британске службе, уз активну помоћ служби више НАТО, односно ЕУ земаља, које су заврбовале, платиле и обучиле пету колону, укључујући међу остацима стратешког савезништва Тито-НАТО у домаћим службама, као и уз нечињење психолошки корумпиране шесте колоне у политичкој елити.

За тај пуч су постојала два разлога. Прво, у краткотрајном периоду „униполарног света“ није било предвиђено постојање независних држава у Европи, а посебно то није смела бити Србија, у чије разбијање и потирање је империја 10 година улагала толико труда. Друго, није се смела дозволити могућност да се Србија, која није била поражена ни НАТО агресијом 1999, бори за кривичну одговорност НАТО главешина и велику ратну одштету, па чак ни да свету сведочи о злоделима НАТО.

Све владе од 2000. до данас су окупационе владе, јер постоје под претпоставком да не смеју повући ни један потез који се НАТО-у не би свидео. Дакле, прича о „користи за Србију“ од „пријатељске сарадње“ са НАТО је не само ноторна и одвратна лаж, већ и кривично дело, јер никад нико у Србији није добио мандат ни да амнестира ратне злочине, ни да опрашта ратну штету, ни да судбину земље ставља у руке непријатељу.

5. Европска унија – стечајна правда

ЕУ је за све бивше социјалистичке земље које су у њу ушле – стечајна управа. Притом, што земља касније уђе, то је за њу горе. Развој је потпуно онемогућен. Чак и кад ЕУ не би била део „евроатлантских интеграција“, тј. тесно повезана са НАТО, и када не би Србију ничим политички условљавала, по Србију би било веома лоше да иде тим путем. А прави је апсурд тврдња да морамо ући у ЕУ и НАТО јер су тамо ушли скоро сви наши суседи. Па шта? Трговати и сарађивати са државама и њиховим организацијама можете и ако нисте члан.

6. Страх или нада?

„Евроатлантски“ запад није изворна, већ изведена цивилизација, која се хомогенизује у антицивилизацију.

Наша видовданска, историјска Србија је један од темељаца цивилизације. Запад антиљудске олигархијске диктатуре је данас слабији од слободног света. Краткотрајно доба америчког унилатерализма је окончано заувек. Србија више нема разлога за страх.

Пет векова Косовске битке Србија је обележила у Крушевцу, са малолетним краљем, растрзана између аустроугарског утицаја и историјске припадности. 550 година Србија је обележила са својим патријархом на Косову. А на 600 година, више него игде икад на сличном скупу, два милиона Срба са својим председником означили су почетак обнове Историјске Србије, у славном и херојском кључу љубави, истине и правде. Сва ова видовданска подсећања изазивала су јаросне реакције Запада. Ипак, за Историјском Србијом уздигла се Историјска Русија, чиме је настала епоха наде, не само за нас, него и за свет.

7. Буна

Видовданска, заветна, ослободилачка, стваралачка и антифашистичка Историјска Србија љубави, истине и правде не може постојати у канџама антицивилизације. Да би се ослободила, мора почети буна – борба за истину, свуда и стално. Она мора бити потпуна, и највише по најтежим питањима. Превише је лажи, патње и неправде у окупираној Србији. Чак се и опозиција дириговано ствара како би изгледала као гора алтернатива него власт. Само тотално људско, морално и правно одбацивање криминалне доминације непријатељских западних сила спасиће Србији и живот и будућност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: