Насловна Поглед Вербални деликт

Вербални деликт

8
ПОДИЈЕЛИ

Пише: Ива Павловић

Што сте се шалили шалили сте се на рачун СДТ Катнића, од милоште понегдје званог и Миливоје. Тако бар звучи најављена измјена и допуна кривичног закона којом се предвиђа затвор за нешто што је прилично широко дефинисано, а то је ‘излагање порузи’ тужилаштва и суда.

Дакле поставља се питање – шта је то ‘излагање порузи’? Шала на рачун више него неувјерљивих доказа у случају ‘државни удар’ – када је свако ко има три зрна чисте памети једва преживио хистеричне нападе смијеха? Да ли то значи да ће наше више него ефикасно судство послати експресно на робију карикатуристе, и то како је овим измјенама предвиђено до годину дана. Али то не треба да чуди. Јер у земљи чуда све је могуће. Па чак и да се потпише споразум о признању кривице са терористима, иако закон то не дозвољава, а да карикатуриста сједи у затвору и да ситно броји дане до окончања казне због гријеха јер је указао на свој начин да је нешто одавно труло у држави Данској, пардон приватном феуду Мила Ђукановића који је објективно бивши премијер, мада субјективан осјећај говори нешто другачије.

Е сада, шта је проблем? Проблем је што се не зна ко ће тумачити шта је ‘излагање порузи’. Ако су то исти они људи који сједе и не предузимају ништа да расвијетле нападе на новинаре, или пак кажњавају медије зато што су се дрзнули да критикују стање у друштву и наведу тачно и прецизно одговорне- онда срећна нам Нова 1948. година. Знамо који су, да се не понављам, а и не иде ми се у затвор.

Шта је следеће? Ако је ово мека цензура, шта представља груба цензура? И да ли ће селективно онда све институције и личности које обављају јавну функцију моћи да се позову на овај закон, јер просто – зашто су само судије и тужилаштво заштићени?

Претпостављам да је наредни корак редукција статуса на друштвеним мрежама. Пошто већ одавно приводе људе због својих статуса на фејсбук и твитер , питање је дана када ће и та врста активности успјети да добије свој законски и правни оквир (како то гордо звучи) како би се онемогућили критичари режима да слободно изнесу своје ставове.

Ако опет осванемо у ’48, онда је сасвим сигурно да ће поново оживјети (додуше никад заборављена) активност звана – поткажи рођака, пријатеља, комшију а све зарад доказивања љубави према држави и партији.

И на крају – да ли ово представља изненађење? Не, зашто би било. Никола Бајчетић сједи у затвору, док Синђа&company шетају слободни. Као што шетају слободни одговорни за милионске преваре, а који су платили у односу на тај износ смијешно симболичну суму. Љешковић је добио 5 мјесеци затвора, и хвалоспјеве од стране режимских новинара који још увијек нису чули и сазнали шта је то блам и како се црвени. Оперисани су од те појаве.

Изненађење је само неки годишњи извјештај који нам шаљу из Брисела у којем се тврди да је Црна Гора остварила напредак у области људских права и слобода , али да још увијек треба радити на томе. И појео вук магарца.

 

8 КОМЕНТАРИ

  1. 8
    0

    Значи ли то, ако се предложено усвоји, да ако кажем да је Милосав доказана лопурда, а да тужилац нема оно што треба да има (осим ако није женско) да га оптужи, да могу да фасујем који месец пуног пансиона у Спуж Хилтону?

  2. 0
    0

    kata kaljinka, kata kata, kata kaljinka, kaljinka, kaljinka kata kata kata o o o kata ooo kata ooo kata kaljinka , kaljinka . o kata bog pomaže , o kalinka o kaljinka kaljinka . o kaljinka moja kaljinka privjet putinu, spasiba za s ve moja kaljinka

  3. 3
    2

    Da gospodine Majore,to upravo „to“znači.
    U nekim normalnim državama je državni tužilac Superstar, nekada davno se u SAD ime nesalomivog Eliota Nesa izgovaralo sa strahopoštovanjem i bilo primjer časti i nepodkupljivosti,a danas, ova naša blijeda i providna kopija državnog tužioca tu časnu i odgovornu funkciju izvrgava ruglu a efekat toga da on sve drugo radi osim svog posla izaziva kod svakog poštenog čovjeka mučninu.
    Neka svako razmisli o ovome da nebi bilo kao kada je Martin Niemoeler rekao
    „Kad su nacisti došli po komuniste,ja sam šutio jer nisam bio komunista.
    Kada su zatvorili socijaldemokrate,ja sam šutio jer nisam bio socijaldemokrata…
    Kada su došli po mene,više nije bilo nikoga da se pobuni.“

  4. 4
    0

    mičite specijalce s ulica. pošaljite ih po kućama komšija će da špija ko nije glasao DF teroriste i idemo na besplatan pansion u Spuž svi. nap-edujemo nije sramota biti robijaš

  5. 3
    0

    Ово је, на неки начин, горе од 1948., горе од комунизма уопште. Наиме, иако је тај систем био несумњиво репресиван, правила су била јасна и дефинисана. Јасно се знало шта се не смије. Ако си се држао даље од политике, могао си сто година да живиш поред комунизма. То није била слобода, али је била сигурност. Данас је поље цензуре и кривице безобално. „Излагање порузи“ је толико нејасно да ће се тужиоцу који тужи и судији који суди бити дате безбројне могућности за тумачење. Свако може бити крив у сваком тренутку. Наравно, неће нас све слати у затвор, али ће увијек постојати нешто у фиоци довољно добро да нас се притисне кад не слушамо власт.
    Дакле, ово није 1948. већ 1984.
    Орвелова.

ПОСТАВИ ОДГОВОР:

Please enter your comment!
Please enter your name here