Велиновићу престижно признање за допринос развоју рвања у Србији
Микану Велиновићу, некадашњем председнику Југословенског рвачког савеза на свечаној академији у Новом Саду уручено је престижно признање Статуа рвача у бацачком захвату за изузетан допринос развоју рвању у Србији.
У интервјуу за портал БКТВ Велиновић, захваљујући чијем раду и пожртвованости је рвање враћено на пут старе славе, истиче да га слава никада није интресовала и да су му спорт и жеља да помаже другима увек били на првом месту.
Шта сте прво урадили када сте дошли на чело Југословенског Рвачког Савеза?
“Када сам дошао на чело Југословенског Рвачког Савеза, 5. фебруара 1999. године наследио сам празну касу, општи неред и нарушене међуљудске односе унутар рвачке организације. Упрскос тешким санкцијама, бесмислених ратова, дубокој економској и политичкој кризи, успео сам кадровски да реорганизујем, ревитализујем и сачувам једну од најтрофејнијих олимпијских институција од дефинитивног суноврата. Затворио сам годинама неплаћану котизацију светској рвачкој организацији да би наши такмичари могли да наступају и ван граница наше државе. Спречио сам измештање канцеларије Југословенског Рвачког Савеза на другу локацију и као председник покренуо судски поступак против НН лица због нестанка свих трофеја и медаља из богате рвачке ризнице.
На који начин сте успели да вратите рвање на пут старе славе?
Обезбедио сам спонзорство тада водећих спортских фирми и компанија. Организовао висинске и друге припреме у нашим најбољим центрима попут Копаоника. Суштински сам бринуо о репрезентативним селекцијама на најлепши могући начин. Обасипао их пажњом и снабдевао разним потребштинама, подстицао их, инспирисао и мотивисао за нове победе. Обновио сам, ојачао и унапредио сарадњу са међунароидним рвачким федерацијама у тако тешким временским околностима.
Ваши сарадници кажу да сте били најштедљивији председник Савеза?
Увек сам се трудио да не расипамо скромне ресурсе. Нисам хтео да путујем на међународна такмичења да би уместо мене путовали неки други спортски радници. Најважније је да сам са сарадницима вратио рвачки спорт на пут старе славе. Нисам повукао ни пет динара за личне трошкове, након самоиницијативног подношења неопозиве оставке на функцију председника посветио сам се неким другим приоритетима. Мојим наследницима је много лакше, а од Штефанека и осталих репрезентативаца очекујем да на струњачи потврде квалитет и снагу Србије.
Да ли су Вас медији заобилазили, или Ви нисте желели да се експонирате?
Медијски публицитет ме није интересовао иако је могао да буде врло значајан у смислу лакшег подстицања осталих грађана на много конкретнија чињења. Мозда нисам испунио баш свачије очекивање, можда је све што сам свесно предузимао и чинио било узалудно по мишљењу „генијалних“ умова, можда је моја дугогодишља алтруистичка пожртвованост за исте мање важна, али је битно да нисам окретао главу од оних који се муче и пате, нити сам равнодушно посматрао развој догађаја на Космету, нити сам својим поступцима и одлукама наносио штету народу и држави. Једном речју – нисам се штедео.
Организовали сте много акција на Косову и Метохији, каква су ваша искуства?
На простору Космета био сам најмање 197 пута и прешао више од 150.000 километара током протеклих петнаест година. Ниједном од приштинских власти нисам тражио дозволу, нити је било ко могао да ми одређује начин на који ћу помагати онима којима је помоћ била више него неопходна, нити сам на истом простору доживео иједну непријатност упркос стотинама организованих и успешно реализованих акција, у којима су учествовале најистакнутије личности из разних области друштвеног живота, којима се и овом приликом најсрдачније захваљујем на исказаној солидарности и државотворној свести.
Треба споменути и да је Велиновић добитник више ласкавих признања од Рвачке организације, Професионалне Боксерске Федерације, министарства за Косово и Метохију, као и од Пристиншког универзитета.
(БКТВЊуз / А. А.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
