Велики геополитички пројекат: Гаспром потписује уговор за напуштање долара

,,То је само врх леденог бријега. Велики политички пројекат почиње се остваривати …“ Тако је јавила руска службена новинска агенција ИТАР-ТАСС, а ту су вијест многи очекивали од почетка украјинске кризе. Највећа руска енергетска компанија, Гаспром Нефт, коначно је ,,потписала уговор са својим клијентима о преласку са долара на евро (у транзицији на вешу) код плаћања у готовини“. Вијест да је договор заиста потписан, а не само да се о њему расправљало дата је од стране предсједника управног одбора Гаспрома, Александра Дјурке.

Упркос притисцима Вол Стрита и цијеле војске његових промотера као и политичког апарата, 9 од 10 потрошача нафте и гаса Гаспрома кроз следећих 30 година пристају на плаћање у Еврима. Наравно, велику вододјелницу представљао је досад још никад виђен договор Гаспрома са Кином, за 30 годишњу испоруку у вриједности од 400 милијарди Гаспрому, за снабдјевање гасом Кине, потписан у Шангају прошлог мјесеца, у присуству предсједника Путина и предсједника Кси Јаопинга, за вријеме жестоке енглеско-америчке дестабилизације Украјине.

Уствари, није тачно говорити о 400 милијарди долара, јер тај ,,велики посао“ везује економски и стратешки Кину и Русију кроз следеће три деценије и ствара неразориво симболичко савезништво, које ће нужно обухватити и војни аспект.

Договор између Русије и Кине је јасан пораз опсесивних покушаја Волстрита да се двије земље одрже у стању конкуренције и, идеално, сукобљавања, готово ратног. Дакле мијења се структура савезништава, удара се на историјске темеље енглеске колонијалне геополитике (завади па владај!).

Под порастом притисака и пријетњи упућених националној безбиједности двије земље, Русија и Кина су бриљантно надишле идеолошко-културне разлике, које су раније биле подстакнуте од старих колонијалних сила (и од њихових наследника финансијера Волстрита и Лондона) у својој стратегији ,,подијели и освоји“. Осим тога, на ужас Лондона и Вашингтона, Кина и Русија су закључиле договор са Индијом рушећи још један принцип енглеске геоколонијалне политике: тајна контроле Азије и Евроазије увијек се сводила на изазивање вјечног ривалства између Индије, Кине и Русије.

Била је то формула ,,Велике игре“. То је био мотив због којега је Обама био изабран да наслиједи Џорџа Буша. Тадашњи кандидат за подпредсједништво, ,,Џозеф Бајден“ јавно је изјавио, на демократској ,,конвенцији“ у Денверу, зашто је двојац Обама-Бајден био изабран да запосједне Бијелу Кућу.

Највећа грешка Бушеве администрације као и републиканаца, тада је речено, није била жестока ратоборност, коју су показали, већ њихов пораз у ,,суочавању са најмоћнијим снагама, које на извјестан начин обликују овај вијек: Израњање Русије, Кине и Индије и њихово претварање у велесиле. Барак Обама је морао је да побиједи ту велику ,,пријетњу“. Очигледно, није у томе успио! Али то објашњава тврдоглаву, нерационалну, аутодеструктивну ароганцију сиједога краља садашње администрације.

Треба подвући значење оваквог развоја у односу на стварну економију и на финансијске структуре, које су њоме условљене. Такви правци развоја Евроазије могу ослабити ,,ланце који вежу Европску Унију за лондонски Сити“. Крај система плаћања у доларима не односи се на валуту Сједињених Држава или на Сједињене Државе као такве. Напуштање тог система значи рестаурацију рационалне и просперитетне економије у самим Сједињеним Државама. Оно што је познато под називом ,,систем долара“ само је средство финансијских центара, који на тај начин посједују феуде за пљачкање свјетске економије. Ти су центри спремни на било шта, само како би спасили своје право на пљачкање. Познато је, да ко год је досад тражио алтернативу долару као систему, како је наишао на дивљачки отпор. У овом часу исправно је сјетити се генерала Леонида Ивас. Он је 15. јуна 2011., размишљајући о дивљем разарању Либије, као гласноговорник оружаних снага Русије и претходни представник Русије у НАТО-у, написао ,,БРИЦС и мисија преобличавање свијета“: ко се усудио да оспорава хегемонију долара, објаснио је Ивашов, постаје мета напада. Навео је врло прецизне примере: Ирак, Либија, Иран.

,,Земље које су се усудиле да изазову и оспоре надмоћ долара, без икакве разлике, све до једне, поднијеле су жестоке притиске и у неким случајевима разорне нападе“.

Тако је Ивашов присталица координисане стратегије земаља, које представљају половину свјетског становништва, и које потврђују своју независност коришћењем властите валуте. ,,Прелазак на националне монете у финансијским трансакцијама између земаља БРИЦС-а гарантоваће им постизање досад невиђеног нивоа независности.“

Од пропасти Совјетског Савеза земље које су угрозиле превласт долара без разлике подносиле су јаке притиске и понекад разорне нападе. Садам Хусеин, који је забранио циркулацију долара у свим секторима ирачке економије, па и у трговини нафтом, био је срушен и подвргнут смртној казни, а његова је земља уништена.

Гаддафи је започео са премјештањем трговине гасом и нафтом Либије у арапске валуте, покривене златом, а ваздухопловни напади на његову земљу започели су готово смјеста … Техеран је морао прекинути намјеру да напусти долар, како би избјегао да и он не постане жртва агресије. Па ипак, уживајући и неограничену подршку Сједињених Држава, финансијске империје немоћни су против пет највећих цивилизација свијета, што их представљају земље које имају готово половину свјетског становништва.

БРИЦС су очигледно имуни на врло велике притиске и земље чланице БРИЦС-а нису рањиве шареним револуцијама и стратегијама изазивања и извоза финансијских криза.  

Насупрот Сједињеним Државама и Европској Унији земље БРИЦС-а имају доста природних ресурса не само да одржавају сопствену економију на површини, продајући хидрокарбурате, храну, воду и електричну енергију, већ и да подрже снажан економски раст.

Прелазак на националне валуте у финансијским трансакцијама између земаља БРИЦС-а гарантоваће још непознати ниво независности од Сједињених Држава и од Запада уопштено, али и то је само врх ледене санте. Велики геополитички пројекат почет ће се остваривати. Сад је на Европи да се одлучи за велики корак.

Украјинска криза је уствари битка за Европу. Елите континенталне Европе, Њемачка  Alfreda Herrausena, Француска Charlesa De Gola, Италија за време Enrica Mattei i Alda Mora припадали су једној Европи, која је била у потрази за сопственим суверенитетом и за властитом независношћу … Међутим европске елите до сада су подносиле терор и претње управо у оним терминима, како је то навео генерал Ивашов.

Сада управо бесни битка за Европу. Треба видети, које европске велесиле, а који пак ћутљиви партнери, трауматизовани и престрашени, посматрају са стрепњом и са болним сјећањима на прошле поразе, чврст став Русије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: