ИН4С

ИН4С портал

„Велика Албанија“ — игра Брисела и Вашингтона

Евентуално уједињење Албаније и Косова део је контекста стварања етничких држава које би неминовно узроковале домино ефекат у региону. Албански фактор никада не игра сам, зато се чини да је ово игра која је усаглашена или са Бриселом или са Вашингтоном.

Телепатија није научно доказана, али постоји основана сумња да су албански премијер Еди Рама и председник такозване државе Косово Хашим Тачи очито искусили ову појаву, јер како другачије објаснити да су обојица у мање од 48 сати дошли на исту идеју — Косово и Албанија у једној држави ако ЕУ затвори врата Косову.

Ова прича испричана је хиљаду пута, а сто пута изречено — постаје истина. Могу ли се Албанија и Косово ујединити? Зашто Брисел ћути на ову тему и које би последице имао овакав потез?

Бехљуј Бећај, политиколог из Приштине, за Спутњик каже да је у политици све могуће. Питање опстанка и нестанка држава, додаје он, као и промене граница данас су постале историјско питање, па у контексту тога и ово о чему су Рама и Тачи говорили, може да се деси.

„Да ли је то добро и може ли се стварно десити, и колико су виновници ове идеје анализирали последице евентуалног спајања, сасвим је друго питање“, каже наш саговорник.

Оно на шта Бећај упозорава јесте могућност да се овакав синдром прошири и на остатак региона.

„Мени је велики проблем како да стратешки и политички схватимо то евентуално уједињење. У контексту стварања етничких држава, мислим да ће то узроковати домино ефекат у региону. Уколико је моја прогноза тачна, ми нећемо имати само један проблем већ потенцијално и могућност стварања још неколико других. Исто питање можда сутра поставе и Република Српска, Бугарска, Македонија, Грчка и тако даље. Домино ефекат етничких држава, по мом суду, треба да се сагледа равно, и овакво тумачење није довољно анализирано. Ако се оваква интерпретација потенцијалног уједињења анализира како треба, са логичним последицама — онда ћемо имати другачију математику од оне коју су изнели Тачи и Рама“, наводи наш саговорник.

Он такође напомиње да иза свега може да стоји и предизборни процес који се води у Албанији код Раме, док је Тачија могуће да брине Специјални суд и подизање оптужница по извештају Дика Мартија у којем је Тачи означен као први осумњичени. У сваком случају, додаје Бећај, у питању је делом и додворавање народу због личне користи.

Зашто Брисел ћути, и како би Европа хипотетички третирала уједињење Косова и Албаније, наш саговорник објашњава на следећи начин:

„Ако би се тако нешто десило, ЕУ би реаговала декларативно, као што то ради годинама уназад. У ситуацији када је и сама у озбиљној кризи, не верујем да ће ЕУ учинити неке потезе да онемогући један такав процес. Она ће, дабоме, дати неке оцене како је јужни део Балкана део стратешког плана Уније о уједињењу, као и да ће се тиме убрзати процеси приступања, али пре свега мислим да неће имати смелости или храбрости да се оперативно делује у смислу спречавања оваквог процеса“.

Дејан Мировић, професор међународног права са Универзитета у Приштини, није далеко од мишљења да се овако нешто не би чуло да међународна заједница није дала „зелено светло“.

„Искуство је показало да албански фактор никада не игра сам. Зато ми се чини да је ово једна игра која је усаглашена или са Бриселом или са Вашингтоном. Косово није међународно признат субјекат. Односно, није члан УН“.

„Осим тога, и да се прекрши право и све сведе на политику и овако нешто се деси као нови преседан преседана, питање је шта би било са севером Косова, који није инкорпориран у косовски систем“, наводи наш саговорник уз образложење да би овакав след догађаја вратио Балкан у средњи век.

Он подсећа да је више пута међународна заједница прекршила успостављена правила, као што је оно из 1991. године, када су Републичке границе бивше СФРЈ признате Бадинтеровом комисијом, а касније је то правило прекршено. Опасност од домино ефекта, верује Мировић, постоји, али, како каже, има ту питања без одговора. У сваком случају, закључује он, не би било добро отварати Пандорину кутија.

(Бранкица Ристић, Спутњик)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “„Велика Албанија“ — игра Брисела и Вашингтона

  1. Procitam ove komentare ,i jasno je zasto su svi problemima nastali,zasto ce Srbija da dodje na pasaluk.Nauka ,Nauka je jedina koja moze spasiti male narode, a ne zvona i brabonjci.Uz to slaviti poraz je odraz gubitnickog mentaliteta ,koji se duboko ukopa u bivstvo naroda, da ga jednostavno paralise da procijeni sta je opste dobro.Vi ste jednostavno nesposobni da procijenite sta je dobro za narod.Cuj ,Dodik.Kakav crni Dodik,pa njega su doveli Unproforci,Cia ga je direktno postavila .Gusle i junastvo,pa to ne Postoji vise ni u dzamahirijama.Servantes se sprdao sa Tim u 16vijeku.A ovo je 500 godina posle.

    1. @Овце …. Џамахирија је арапска реч, која мање више значи република. Можда сте мислили на калифат? Гусле су део традиције, на коју државе ка којима тендирате полажу изузетну пажњу, а традиција и наука се међусобно не потиру. За потребе науке окупатор увози паметне главе из колонија, а не дозвољава да се протекторати баве науком већ само ринтањем за мале паре. У некој апроксимацији закон спојених судова важи и за државе и унутар једног друштва – неће да вас избегне судбина околних држава. После флитрирања од небулоза и негативних емотивних испада, од Вашег коментара не остаје ништа. Шта сте, у ствари, покушали да кажете?
      Ево мало бројања, пазите да не заспите. Двадесет милиона је велика бројка.

      „У последњих 25 година скоро 20 милиона младих и натпросечно образованих људи напустило је централну, источну и југоисточну Европу, трагајући за послом и бољим животом.“
      „Дванаест чланица ЕУ, придружених 2004. године, оствариле би далеко бољу међусобну привредну и другу сарадњу да се нису интегрисале у фамилију, оценио је ове седмице професор Арон Клозет, предавач на Универзитету Колорадо у тексту „Негативне последице ЕУ проширења” објављеном у угледном америчком часопису „Сајенс”.“

      http://www.politika.rs/scc/clanak/378946/Evropa-zmuri-pred-domacom-migrantskom-krizom

  2. Хтио сам рећи, критична маса постоји, натапа се, и кад се добро натопи… Тада се ова издајничка власт неће пуно питати, већ ће народ избацит неког новог Карађорђа, Милоша. Прави Србин, увијек Србин. Мало их је али довољно. Да славно мру ако мријет морају.

    1. Moram ti priznati da ako misliš na ovo što se trenutno dešava u Beogradu ja i nisam neki optimista.
      Kao prvo mi neznamo ko stoji iza protesta,studenti nisu svi na protestu,ako je žuti Dos onda je tu i zapad,sa druge strane Vučić je takođe zapadni čovjek koji ispunjava sve njihove zahtjeve počevši od Mmf-a.
      Dakle obadva scenarija odgovaraju zapadu, a, složićeš se da nešto što odgovara zapadu nemora nužno odgovarati nama.
      Za Mmf takođe znamo iz pisma od 2000-te sa sastanka eu i nato-a koje Vili Vimer kao učesnik tog sastanka piše svom tadašnjem kancelaru G.Šrederu da je jedan od razloga bombardovanja tadašnje sav.rep.Jugoslavije bio nepristajanje iste na uslove Mmf-a,na istom sastanku jedan od poslednjih zaključaka je bio taj da Srbija mora biti uništena.
      Znamo mi da su oni nama još pred balkanske ratove presudili od „Serbien muss sterbien“do danas ali kada to uporedimo vidimo da se na zapadu ništa ne menja i da oni ne razmišljaju od danas do sutra već stotinu godina unaprijed,zbog toga je kod mene optimizam malo manji.

      1. Мало геополитике и мало моралне подршке 🙂
        „Србија и Македонија су опет, друга прича. Дестабилизацијом ове две земље, чији је покушај управо у току, западне структуре могле би да привремено зауставе и поремете кинеске планове повезивања са Европом и ширења економског утицаја.“
        http://standard.rs/svet/37549-кинески-пут-свиле-и-амерички-интереси-на-западном-балкану

  3. Зоран и остали, који подцјењујете српски народ, тј праве Србе, Заборављате шта је бивало, па на основу тога можеш и видети шта ће бити. Србија је остала полу пуста, после турско аустријског рата, па је после дигла два устанка и ослободила се, па први с. Р. Алб и грчка Голгота, живи мртваци, па Кајмакчалан! Све је то народ гладни и голоруки извојевао, својом снагом и божијом помоћи. А република српска јест тренутно српска Спарта, без дилеме.

    1. U pravu si ali ja srpski narod ne podcjenjujem i sebe takođe smatram pripadnikom srpskog naroda,međutim imajući u vidu kakva odvratna,prljava i podla politika se vodi prema ovdašnjim Srbima,nasilna asimilacija koju ovi čak i ne skrivaju a istovremeno šutnja iz Srbije daju mi veeelliko pravo da podcjenim srpsku vlast i dobar dio srpske elite.
      Ja sam to što sam i nepada mi na pamet po tom pitanju nešto menjati,moji su pra,pra dedovi bili Srbi a nadam se takođe i moji praunuci,ali Vukane priznaćeš da Srbin od prije stotinu godina nije današnji Srbin i da danas neće baš svaki Srbin rado u vojnike.

  4. … Svaki izazov ima svoj odgovor!
    Mnogo nama Srbima odgovara ta fiks-ideja o Velikoj Albaniji!
    Kao poručena!
    … Ako me razumijete šta hoću da kažem.

    1. Odgovaralo bi to Srbiji, dragi brate, kada bi u njoj bilo pravog Srbina na vlasti,ovako čini mi se da i ovo može proći uz samo pokoji protest Vučića koji evo nije u stanju niti smije ni Srbima u Cg poslati barem moralnu podršku.
      Ja lično se nadam u Srbe iz Republike Srpske jer su oni trenutno najzdraviji i najvitalniji dio sveukupnog srpskog korpusa.

      1. Nije ti bez svake brate Zorane!
        … Daće Bog, biće jošte pravijeh Srba!
        Nije pitanje, osim ako u pitanju nije vrijeme.
        Sada svakako nije, ali nije rečeno da neće u neko sjutra!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *