Вечерас промоција романа ,,ТАИ“ Горана Гоцића

У Књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори вечерас ће се одржати, са почетком у 20:00 часова промоција романа Горана Гоцића ,,ТАИ“. О књизи ће говорити Горан Радоњић, Бојан Рајевић, као и аутор.

Горан Гоцић је рођен је у Ужицу 1962. године, дипломирао је англистику на Филолошком факултету у Београду и магистрирао медије и комуникације на Лондонској школи економије и политичких наука.

Слободни је новинар и филмски критичар. Писао је за „Старт“, НИН, „Филмску културу“, „Синеаст“, „Екран“, „Борбу“, „Интервју“, РТС и за још око 20 медија: „Дневни телеграф“, „Политика“, „BBC, „Chanel 4“, „Indipendent“, „Sajt & Saund. Један је од аутора зборника о масовној култури „Деградирана моћ: Медији и косовска криза“ (2000) и „Желимир Жилник: Изнад црвене прашине“, који су објављени на више језика.

Добитник је више награда за есеје. Објавио је студије: „Енди Ворхол и стратегије попа“ (1997/2012) и „Емир Кустурица: Култ маргине“ (2001/2006).

Аутор је дугометражних документарних филмова „Блоодy Фореигнерс“ (2000) и „Балкански дневник: Бугарска“ (2010). Радови су му преведени на десет језика.

Горан Гоцић је крајем 2013. добио награду „Милош Црњански“ за свој први роман „Таи„. За исти роман добио је и НИН-ову награду за 2013.

Књига коју одређује њен топос: Тајланд. Љубав и Тајланд. Жена, путеност, демистифи кација главног јунака. Анализа Далеког истока у односу на (Далеки) запад. Да није роман, ово би била „студија о изводљивости“ на тему како би један самосвестан мушкарац могао или пре – желео да (хришцански) заштити једну жену. Пројекат који је у датим условима осуђен на пропаст: не зато што није остварив већ зато што није потребан. Та наизглед крхка жена самим својим „пасивним“ постојањем, присуством, (будистичким) одбијањем у прихватању, допринеће самоурушавању овог с почетка књиге привидно мачо мушкарца, који ће се у запањујуце поштеној самоанализи претворити у једно рањиво биће. Толико рањиво да ће њему бити неопходан Свети Христифор, заштитник путника. Структура романа грађена је и једноставно и компликовано.

Резултат је врло користан по књигу: тежина претеже у разумљивост, као што други лик књиге, јунакова сенка, надопуна, контраст или чак алтер его, идеално надопуњује овог госта у другој култури. Тако и Белешке с краја текста надограђују белетристику, то јест Лепу уметност. „Таи“ је лекција самољубивом Западњаку о томе како да излечи свој охоли его податношцу Источњака. Но, нема ту победника. Можда само пораженог. Али и тада – „залеченог“ Царством Празнине. А она је женског рода. (Владисалв Бајац)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: